уторак, 11. фебруар 2020.

DRAM - Нећемо променити свет


Пише: Милош Шебаљ.

Почео бих излагање краћим освртом на ПГП-РТС, који је заслужан што се ово издање нашло пред слушаоцима. Цитирао бих Бранка Рогошића: Велико тело, мала глава, мозак још мањи. Издавачка кућа од чије је величине остало још само име. Време их је озбиљно прегазило, попут брзог воза на чијој прузи су се ненадано нашли и већ деценијама те исте возове само посматрају, чак и не покушавајући да се бар укрцају, или да свог Ћиру потерају на исти колосек. Издавачи далеко скромнијег буџета себи могу приуштити драматично приступачнију продавницу носача звука. Да не помињем да озбиљан издавач не може у данашње време да функционише без продаје преко интернета. А званични сајт ПГП-РТС-а је заиста испод сваког нивоа.

Истини за вољу, као државна кућа могу се похвалити неким заиста значајним музичким подухватима, те им је сврха донекле испуњена, што не мења чињеницу да су сваку шансу за иоле озбиљнију улогу на светској (па чак и локалној) музичкој сцени пропустили. Озбиљно се загазило у 21. век, па је крајње време и за модернизацију последњег издавачког гиганта бивше Југославије. Остали који су тектонске поремећају преживели одавно већ бар покушавају да ухвате прикључак.

Но, овде сам да би писао о новом бенду на домаћој музичкој сцени. Нажалост, након преслушавања дебитантског студијског остварења, стичем осећај да будућност бенда Драм неће бити светла. Барем не ако наставе стопама којима су загазили на сцену. 

Не, није ствар у томе да је Нећемо променити свет лоше издање. Напротив, албум је сасвим у реду. Посађен негде на границу поп и рок света, уз довољно приметан уплив електро ритмова, делује као сасвим озбиљан део богате београдске клупске сцене. Верујем да би уместо било ког састава који оперише овдашњим клубовима вртећи до бесмисла хитове Дина Дворника, Денис и Денис и њима сличних, Драм својим ауторским материјалом направио пун погодак. Разиграни ритмови, питке мелодије и лако памтљиви текстови обећавају сасвим добар провод. Евровизија такође не делује као лоше решење за музику овог типа. Даље од тога тешко да се може стићи. О некаквом озбиљнијем утицају на овдашњем музичком небу тешко је и говорити.

Реална је вероватноћа да су момци албум и снимили са неким сличним циљевима. Не верујем да је публика баш гладна оваквог звука. Драм је исувише поп за махом ускогруду рокенрол публику, док се они које покреће баш тај поп звук најчешће ипак одлучују за старе и проверене извођаче. А волео бих и да упознам тог власника клуба који ће им дати шансу да се покажу у неком озбиљном викенд термину када се углавном пуштају баш горе наведени бендови којима ни на крај памети није да покушају да се ауторски изразе. Не стварно, ако такав човек постоји, кунем се, постаћу му инвентар у клубу.

Свака част момцима! Храбро су наступили, мора им се признати. Имају и сасвим пристојан материјал, нема сумње. Недостаје им пролаз на сцени. Надам се да грешим, ал' бојим се да не грешим.