среда, 25. септембар 2019.

Lazarus Fest 2019

Lazarus Fest dobija svoj nastavak!

Projekat udruženja ljubitelja rok muzike RNR Zona Lazarevo pod nazivom Lazarus Fest lansiran je prvi put oktobra 2018. godine kada su na festivalu nastupili neki od najzvučnijih izvođača sa zrenjaninske underground scene, kao što su Desolation, Trash Union i Drink or Die, uz sastav CounterIgnition iz Kovina koji su nastupili kao specijalni gosti. Prošlogodišnji festival imao je karakter jednodnevog mini-festa koji je pokazao veliki potencijal.

Ovaj muzički festivalski projekat okuplja neafirmisane ili nedovoljno afirmisane autorske izvođače, izvlačeći čitave scene mladih umetnika, koji pomeraju granice, iz podzemlja na svetlost dana i tako im simbolično udahnjujući novi život, pa otuda i simbolika naziva festa. 

Na ovogodišnjem LAZARUS FEST-u, 19. oktobra 2019. godine, nastupiće neka od najzvučnijih imena sa domaće “underground” scene, od kojih su pojedina od njih probila i granice Srbije, a sve to uz ono najkvalitetnije što lokalna zrenjaninska scena trenutno ima da ponudi: Brigand, Mud Factory, Nemesis, Quasarborn, Nula, Forgotten Scream i Empathy Soul Project.

Festival je zakazan u Domu kulture mesta Lazareva, nedaleko od Zrenjanina, sa početkom u 21 čas, a ulaz je besplatan.

уторак, 24. септембар 2019.

Комбо #14


Пише: JZ Navoj.

Brand New Nails (EP)
Decay свирају прљави гаражни, black/death trash метал. Ако волите овај правац наћи ћете времена да овај кратак материјал преслушате. Све три песме имају заразне рефрене. Музику одликују добри и разнолики гитарски рифови који су основа. Похвалио бих и бас гитару која ми јако прија јер често има своје место у првом плану, а када није у првом плану није бачена гитаром у други план. Бубањ је углавног спорог галопираућег темпа.

Вокал уме да буде мало иритантан када режи у black метал водама и мени је лично пријатнији док је у death метал водама. Однос black вокала према deathу као да је таман на пола. У сваком случају стил вокала и музике није имао за циљ да створи неку тралалајку и да се свиди свима, већ да отпраши своје и врати нас мало у деведесете године. Иначе, овај бенд из Румуније формиран је поодавно, а ово им је тек први снимак. Пријатно издање када вам треба права тврда и сирова металчина за коју нећете морати да одвојите пуно времена јер издање траје око 16 минута.

Tetracyclic Dominion 
Први дугосвирајући материјал у историји бенда. Италијански death метал. Под италијански сам хтео да асоцирам на углађеност, финоћу, моду - на коју ме асоцирао омот албума. Ово је један школски death метал бенд. Све увежбано, усвирано, добро снимљено и продицирано. Вокал довољно снажан и убедљив. Једино што нисам осетио ништа спектакуларно док сам преслушавао овај материјал, који траје скоро сат времена. Неспорно је да се бенд трудио да осмисли што раноликије песме и то није споро јер је у томе успео. Тек још једно издање у великом низу истих и сличних.

Live, Raw & Relentless 
Мушки, прљави, гаражни трешерски black/death Metal бенд из Румуније који се после хијатуса враћа на сцену са повратничким материјалом, а тек првим дугосвирајућим издањем. Шта су и колико су битни били румунској сцени њихови демо снимци с почетка деведесетих нисам компетентан да судим. Тек ето жеље да се екипа (тј. део екипе, појачан новим члановима) поново окупи и то је сасвим у реду. У првим нумерама ме је, у неким сегментима, неодољиво подсећао на наше M.A.D. & Goya – наравно у делу који се не односи на black метал вокал. Иначе баш те деонице ми генерално више пријају, јер је black метал вокал прилично слабашан, неубедљиви, подли врисак какав баш не преферирам.

Музика има шмек тврдог метала деведесетих година, што је и за очекивати и није окаљана чистом продукцијом, већ има добар старински шмек. Музика је углавном спорог, до средњег темпа. Базирана је на гитарским рифовима, са бас гитаром и слабашним бубњем. Иако немам приступ текстовима, по називу песама и ономе што сам успео да чујем и разумем од речи (што је тешко само слушањем) у питању су класичне црне/ђавоље теме. Слабо музичко умеће и слабе вокалне способности а очигледо велика жеља да се свира сирови метал- што је сасвим у реду, а што је био и циљ. Да ли ће бенд наставити даље или ће ово бити још само један камбек и онда поново пауза, показаће време. 

Depths Below Space and Existence
Ово је мој први сусрет са бендом. Када сам у таквој ситуацији увек волим да прво преслушам албум, простудирам буклет и неукаљан било каквим даљим подацима приступим конзумацији. Тек након тога иде на реду: metal-archives.com, па све по реду. Скоро ми се није десило да ме омот бенда доведе у потпуну пат позицију. Апсолутно нисам могао да претпоставим о каквом је правцу метала реч а најмање од свега да је ово у суштини један black метал бенд, како касније интернет каже. Ни лого бенда није ми уопште то наговештавао. И док пишем ово и даље се питам: како је бре ово black метал? Шта је ово? Касније, када сам „прогуглао“ видео сам да је некада бенд носио и corpse paint. Мени је ово деловало као неко модерно мелодично progressiv thrash метал издање.

Пошто сам имао текстове, приметио сам да су махом антирелигијски, што ми такође никако не иде уз омот, чију суштину уопште не капирам. Музика је базирана на trasherskim моћним гитарама а вокал углавном пева у бесном black метал фазону док бубањ закуцава и константно држи висок темпо и напето прати целу причу. Музика понекад делује веома приступачно и комерцијално, мада је далеко од тога. Опет кажем тај бесни black метал вокал мени и даље не преноси атмосферу онога што је black метал у суштини. Заиста не могу да сврстам ово у неки правац, што је врло вероватно добра ствар за један бенд данас. Не знам ни коме бих га препоручио? Иако на интернету стоји да је ово black метал ја сматрам да је довољно рећи да је у питању екстремни метал, а ко воли нек проба/провери. Већ друга песма на албуму би могла да вас увуче у причу (Never Speak Aloud), али можда је лакше да погледате/преслушате краћу песму Resist за коју постоји и официјални видео. За толико бар имајте и одвојите времена.

Иначе песме су заиста веома веома заразне и имају рефрене које ћете певушити ако албум преслушате барем неколико пута. Блекерски врисак у стилу певања веома је чист готово све речи без проблема је могуће чути и регистровати и без праћења одштампаних текстова. Колико су омот и лого бенда битни тестирајте на овом примеру. Сјајан албум. 

Wine, Song and Sacrifice (EP)
Пред нама је мистериозни black метал пројекат из Беча. Како сазнајем из промотивног материјала аутор је желео да остане анониман али уз напомену да је доста људи било укључено у процес снимања. Ту су session бубањ, гостујући гитарски соло и додатна водећа гитара, мастеринг и тд., у чему су учествовоали гости из бендова Amestigon и Dodsengel. Само по себи уврнуто име бенда Крвожедни/убиствени транс и херметичност којом албум зрачи, довољно је да заинтригира пажњу једног black металца.

Три песме упаковане у издање од двадесетак минута укорењено је у 2. талас традиционалног black метала деведесетих година. Уврнути мелодични black метал са вокалом који је максимално дубоко уроњен у срж црнила. Транс и шизофрене симфо мелодије у музици и лудило, хаос, хорор у вокалним деоницама. Осећа се готово свештеничка посвећеност, готово ритуално наступање у концепт музике и текстова који се презентују. Ово је далеко од нечег светог већ баш његова потпуна супротност. Ритуални тонови пакла, експлоатисање греха и грешних мисли и поступака и неко више стање свести је нешто што ова музика евоцира. Једно вредно и интересантно издање а као деби издање јаче од издања неких афирмисаних бендова у години 2018. Стопроценто посвећено ђаволу и темама од којих би већина људи изабрала да побегне. За деби EP и више него довољно добро.

The Journey of a Man
Ови Холанђани свирају модерни, мелодични death метал, са вокалом који у свакој песми буде и у death и у black метал фазону; али ипак не могу да кажем да је у питању стандардни death/black метал, без обзира што је black метал вокал и више него присутан. У питању је интересантно осмишљен концептуални албум-путовање, кроз нумере које текстуално описују разноразна стања људске свести. Почетни назив сваке песме у имену садржи неко расположење (да напоменем насумично неке: порицање, бес, депресија...). У даљем наставку назива песама, после поменутог стања свести, одвојено са две тачке је објашњење шта је тематика те песме. Дакле пред вама није антирелигијски, (ултра)брутални, морбидни death метал, већ метал са темама и питањима/лутањима/трагањима социјалног типа. Текстови на енглеском језику итекако имају шта да кажу. Ако вам се ова музика свиди можете да се посветите интерпретацијом текстуалне поруке коју бенд шаље. Без обзира што је у питању концептуални албум, који траје без мало сат времена, бенд је успео да направи довољно разноврстан и интересантан материјал који није досадан за слушање. 

The Horrors Untold
Руски соло black метал бенд са сјајним омотом који ме асоцирао на хорор приче Хауарда Филипса Лавкрафта. Иако немам текстове сигуран сам да је аутору овог издања Лавкрафт свакако инспирација, на шта асоцирају називи неких од песама. Уметнички, атмосферични black метал пуног и богатог звука, за који су дефинитивно потребни и текстови како би се конзумирао комплетно и до краја. Једина слабост може да буде снимљени бубањ који је дефинитивно најслабија карика у целокупном звуку. Ипак атмосфера коју је бенд постиго оправдава и назив албума и омот. Гитарске деонице су раскошне, богате и пуне. Вокал је, поред атмосфере коју ствара музика, најзаслужнији за хорор атмосферу. Углавном моћан и јак блекерај који суверено влада а не тек неки нејаки, јадан, пуки врисак. Музика има и doom споре и тешке деонице, али не бих то назвао депресивним black металом, већ више емотивним black металом. Песме су уједначеног квалитета, махом средњег темпа, када је брзина у питању. Једно пристојно и добро издање када се све узме у обзир али ипак ништа посебно, ништа револуционарно, ни ново. 

субота, 21. септембар 2019.

Z!N #1

Z!N je bilten Radionice stripa i animacije iz Valjeva kojim ćemo Vas informisati o svom radu i radu naših prijatelja i saradnika, sve u pratnji ilustracija, animacija i stripova. Inspirisan je flip-fanzinom Z!N: Zlo i naopako, izuteno ograničenog tiraža i još ograničenijeg životnog veka, a bogami i distribucije, za koji se teško može reći i da je bio fanzin,a još teže da je čitan.

Љубав и бес: новосадски фестивал алтернативне музике

Љубав и бес је алтернативна, углавном музичка манифестација настала пре неколико година у Зрењанину, која ће своју нову инкарнацију имати у Новом Саду и то у суботу, 28. септембра 2019. године у Firchie Think Tank студију (Булевар деспота Стефана 5, Кинеска четврт).

Фестивал је конципиран на две бине, бина Љубав и бина Бес, а поред музичког програма публици ће се такође представити и неколицина андергроунд, визуелних уметника кроз излагање својих радова.
Бина Љубав се налази у такозваном малом простору, док је за бину Бес резервисана велика позорница Firchie Think Tank студија.

Програм манифестције почиње од 17 часова, где ће са бине Љубав дуб музику почети да врте селектори Lewangz i Martinees. У просторијама клуба ће бити постављени штандови на којима ће поред радова уметника бити изложени и штандови на којима ће се продавати мајице, плоче, дискови, касете, фанзине и тд.

Неколико сати касније, журка се сели на бину Бес на којој ће наступити шест бендова из земље и региона, као и један ди-џеј: In-Sane (Горња Радгова, Словенија), Дебели прецједник (Осијек, Хрватска), Remedy (Београд), Overdirve (Зрењанин), Lazarath (Нови Сад), Kali Fat Dub (Еx YУ) и Segregator X (Зрењанин). 

По речима организатора, Љубав и бес праве другари за другарице, другарице за другаре и за све оне који желе да се забаве, слушају добру музику на квалитетном озвучењу, у озбиљном концертном простору.

Никако нисмо задовољни програмом који нам нуде државне институције културе, исто тако се грозимо тезгарских наступа разноразних цовер и трибуте бендова по којекаквим клубовима, трговима и кафанама. Мука нам је од тога да због разноразних менаџера и мешетара ваљани бендови, продуценти, ди-џејеви, као и визуелни уметници не добијају прилику да представе свој рад на ваљан начин.

Једноставно, имамо потребу за нечим другачијим, а то нешто другачије нам нико други направити неће, па смо засукали рукаве. Љубав и бес је наш одговор!

Притом, да не буде забуне, кад кажемо да је Љубав и бес андергроунд, супкултурна манифестација - то стварно и мислимо. Сами дизајнирамо пропагандни материјал, сами монтирамо и постављамо бине, расвету, озвучење, сами чистимо смеће. Ми нисмо НВО, не финансира нас град, не финансира нас држава, нити смо страни плаћеници.

Улазнице за манифестацију Љубав и бес се по претпродајној цени од 500 динара могу купити на Gigstix продајним местима. На дан концерта, на вратима клуба цена карте ће бити већа.

Линкови:

Новинари који желе да се акредитују би требало да најкасније до 27.09.2019. године пошаљу захтев на e-mail адресу ljubavibes@gmail.com  са следећим подацима:
- име и презиме;
- редакција / медијска кућа;
- доказ о објављеној најави фестивала.

понедељак, 09. септембар 2019.

Суперкомбо #18

Пише: Антонио Ј.


Blackstar Halo: The Siren
Какав албум! Фински melodic heavy metal бенд Blackstar Halo је на свом другом албуму (под овим именом - раније су се звали Downfall) радио неколико година и, на сву срећу, током тог периода је сваки секунд доведен под конац. Упливи екстремнијег метала им нису страни, док је SID(chip) електроника и више него обогатила звук, док су повременe sympho деонице исти упутпуниле. Морам бити искрен, те признати да сам The Siren са нестрпљењем ишчекивао (понајвише због Вилеа који је био певач и у Kill the Romance), али нисам веровао да ћу се оволико одушевити. Већ са првим синглом The Queen се дало очекивати да ово неће бити тек једно у низу издања која се свакодневно појављују. Пун звук, савршена продукција и топлина која избија из сваког тона су оно што се на свакој нумера може чути. Перфекција!

Vehementor: Dungeons of Grotesque Symmetry
Деби албум македонског deathrash квартета ће усрећити све оне којима је овакав звук срцу драг. Скоро ме није неки албум овако подсетио на издања из раних деведесетих, а да се нисам (pardon my French) згрозио. Основа, те изистинска атмосфера старе школе, уклопљена са модерним идејама и изведбом и groovy рифовима су се показали као савршени састојци овог издања. Сваки neo(death)thrash бенд који покушава да направи нешто што би стајало раме уз раме са оним најбољим што је жанр нудио током осамдесетих би требало да обрне Dungeons of Grotesque Symmetry неколико и да притом ухвати солидан број белешки.

Twisted Tales: Bringer of Woe
Куршумлијским трешерима је требало седам година да коначно објаве наследника убитачно доброг We Shall Be Heard. Иако сам генерално задовољан оним што су понудили, морам признати да се могло мало више порадити на продукцији која је умногоме сировија и примеренија бенду који тек почиње и који притом нема ни 5 посто искуства од Twisted Tales четворке. То се највише да приметити код вокала који звуче превише танко и непрепознатљиво у односу на првенац. Но, Bringer of Woe је дефинитивно добар албум, те љубитељима thrash metala има шта понудити.

Wildheart: No Love
Да пре неколико дана нисам гледао A Nightmare on Elm Street, претпостављам да ми No Love белгијског sweet rock/hair metal бенда Wildheart не би превише пријао. Ја једноставно никада нисам могао да смислим овај жанр јер ми је увек ми био одбојан због наперлитаности сваког члана из сваког бенда, као и због њањаве музике. Но, у односу на деби албум, наведени квартет је успео у томе да сними нешто што ми не би сметало после, рецимо, два пива и три вињака. Океј је албум, скроз catchy, али је неколико преслушавања било превише.

Mirror of Deception: The Estuary
Прошлогодишње издање немачких doom metal легенди Mirror of Deception је прави правцати скривени драгуљ жанра. Сетан, омамљујућ, меланхолично опијајућ. Тек што вас једна нумера пусти из свог загрљаја, наредна вас још више стегне и кроз који трен вас тишина натера да устанете из кревета и поново кликнете на play дугме. The Estuary траје тачно колико један школски час и, верујте ми, то није довољно времена да се у њему поштено ужива. Савршено издање!


[P.U.T]: We Are Brothers
Занимљиво издање француско-белгијске екипе која комбинује industrial rock са металом, панком, слаџом и нојзом. Занимљивих десет песама се може чути на њиховом шестом албуму, поготово због тога што је свака од њих целина за себе. Ако волите експериментални звук и комбиновање различитих жанрова, ово је права ствар за вас.

Bethor / Anality / Mor: Split / Mixtape
Сам Bethor ми је стриктно нагласио да је ово сплит поменута три бенда, али оно што сам имао прилике да чујем једино могу назвати шизофреним микстејпом. Желите да уђете у ум неког манијака? Досадили су вам radio friendly џинглови? Не тражите даље јер је ово издање оно што вам је потребно. Нестандардно, тешко за психу и одлично за поспешивање депресије.

Cthuluminati: Reliqideus
Avant garde psychedelic blackened stoner doom - тако ови Холанђани описују своју музику. Хајд' да им верујемо. Шест одличних нумера, од којих чак трећина прелази десет минута. Свака од њих успева да држи пажњу слушаоца који нити једног тренутка неће осетити замор, чак ни у најспоријим деоницама. Перфектно издање!

DEW: dew-stortion // dew-morgen
Нисам баш сигуран како да категоризујем овај немачки трио. Полупсиходелични dark rock можда? Нумере, снимане у соби за вежбање, су уједначеног, монотоног ритма. Успорени Marylin Manson са помало иритантним вокалом на немачком. Ништа посебно.

Hudič: Ne Ergo Dimittas
Melodic black metal квинтет из Белгије се на свом деби издању представио са 5 нумера осредњег квалитета од којих се донекле истиче само Fall of the Morning Star. Остатак мини-албума не даје назнаке претеране инвентивности, већ делује као пуко рециклирање звука који чланови бенда воле.

среда, 04. септембар 2019.

Ordinul Negru триптих

Пише: JZ Navoj.

Lifeless (2008)

Ово је соло албум кога музички и текстуално потписује Fulmineos. Атмосферични, мелодични, херметични black metal спорог темпа а богате зимске меланхолије. Ordinul Negru су ми и раније ушли у видокруг из два разлога: у питању је комшијска Румунија, плус назив бенда ме јако подсећа на култну Neguru Bunget. У питању је реиздање албума, а јако је незгодно радити рецензију сада, 11 година касније, њиховог четвртог по реду издања. Може се рећи да је аутор успешно пренео Lifeless(ness) – беживотност кроз коју нас води преко сат времена. Самоћа, ноћ, колиба у шуми или осећај да се налазите у колиби у шуми, туга и све упаковану у горе наведу меланхолију, са вокалом који запомаже у даљини. Да је албум нешто што ће да вас распамети - дефинитивно то није. Чињеница је да сада нико од нас више нема времена да заиста слуша музику с пажњом. Те 2008. је, знам, ово било бар за нијансу боље. 

Nostalgia of the Fullmoon Nights (2011) 

Још једно реиздање и враћање у 2011. годину, када је Ordinul Negru још увек био one man band. Моћније издање од горе рецензираног и у музичком и у вокалном извођењу. Музика је бржа, живља, разноликија. Вокал се протеже у ширем распону black metala, а има и примеса чистог вокала у једној нумери. Зимска атмосфера још више обилује албумом у односу на Lifeless. Док вас албум води кроз носталгично путовање, не очекујте да ћете чути никакву новину коју већ нисте чули ако сте поштовалац овог жанра. Импонује да је све снимљено и продуцирано на бољем нивоу од претходног као и да је све за класу моћније урађено. Албум има пар лепих мелодичних деонице које смире ситуацију а онда улети вокал таман када треба. Nostalgia of the Fullmoon Nights је као и његов претходник прилично тежак у 2019. години, тако да није нешто на шта бих даље трошио своје време. Неспорно је да је ово један вредан бенд са доста издања и (претпостављам) базом тврдокорних фанова у својој земљи.

Faustian Nights (2018)

Осми студијски албум из друге (нове) ере Ordinul Negruа је објављен прошле године, а бенд више није соло пројекат већ се састоји од 4 индивидуе. То је сама по себи битна чињеница што то се и те како осећа у звуку. Као да то није исти бенд, али у позитивном смислу. Ако постоји нешто што се може назвати трећи талас black metala, ја бих ово сврстао у ту категорију. Делује као да је румунска четворка желела да уради нешто чиме ће померити мало правац и у чему се свакако успело. Музика је веома квалитетна и разнолика, снимљена и продуцирана на највишем нивоу. Није више толико херметична, тешка, једнобазна и монотона. Најзрелије издање бенда коме вреди дати шансу. Иако сам тврдокоран за неке зацртане шаблоне black metala, свидео ми се овај покушај да се буде оригиналан. Овај поджанр константно еволуира и путем њега се још много тога може рећи. Ако сте фан black metala обавезно преслушајте овај Faustian Nights. Издање је краће од горе наведених, лако се преслушава и довољно је другачује од гомиле сличних објављених дуги низ година уназад.