недеља, 18. август 2019.

Фискални рачун - Наша ствар

Пише: Милош Шебаљ.

Бечеј, човече! Ко би рекао!? Град познат по дворцу Фантаст, цветању Тисе и бродској преводници коју је наводно конструисао чувени Александар Густав Ајфел. Да, тај Ајфел. Али музика? Па добро, имао је Бечеј Еву Браун. Имао је и Супер с карамелом. Па фестивал Илузије слободе. Да не помињем Зомби клуб који је већ угостио велики број више или мање етаблираних имена наше сцене.

Океј, кад мало размислим није баш ни тако неуобичајена појава панк бенда у Бечеју. Уосталом, то је Војводина, где најбоље рађају жито, кукуруз и панк. 

Хоћу ли испасти превелика цепидлака ако ми баш засмета мешање ћирилице и латинице у омоту? Вероватно хоћу, али ми баш упада у очи насловна на ћирилици, док је све остало у омоту писано латиницом. 

Занемарићу за тренутак тај пропуст (ако је уопште пропуст?). Фокус на музику. 26 минута панка. Поменуо сам горе Супер с карамелом и помињем их поново јер ме музика Фискалног рачуна у доброј мери подсећа на њихове суграђане (и суграђанке). Мелодична панк музика рађена по унапред постављеним и добро познатим параметрима жанра. Као кључну разлику навео бих текстуалну страну албума која, за разлику од прилично тинејџерске тематике старијих колега, носи ангажоване поруке. Осим тога, бечејска петорка се осврће и на типичне ортаци и панк теме кроз које провлаче очигледно инсајдерски жаргон. Свеприсутни хорски рефрени повуку на страну уличног панка, посебно у песмама које се осврћу на друштвену проблематику.

Енергична свирка јасно ставља до знања да се ради о момцима који не остају слепи пред невољама које их сналазе из дана у дан. Гитаре подједнаком лакоћом износе и једноставне рифове, који су основни носиоци музичког имиџа бенда, као и кратке, али ефикасне, соло деонице, не губећи на интензитету. Постојање двојице гитариста у бенду се јасно примећује. Снагу албума Наша ствар на својим леђима носи веома активно постављена ритам секција где се бас и бубњеви равноправно носе са гитарским штимунгом

Замерку стављам на продукцијски део посла. Стичем утисак да је музика Фискалног рачуна и енергија за коју сам сигуран да је велики део живог наступа ових момака прилично суздржана на самом снимку. Верујем да је динамика звука овде једним делом угушена. Но, то свакако није замерка самом бенду који је свој део посла одрадио на јако високом нивоу. 

Похвале морам упутити и на сам избор фотографије која краси насловну страну издања. Поменути Ајфелов Шлајз је више него пригодан да представи визуелну страну Фискалног рачуна

Да ли је уопште потребно да напоменем ко је издавач заслужан за још један у низу доказа да је панк жив, здрав и прав? Новосадски СКЦ дефинитивно има нос за овакве ствари. Капа доле за труд! 

Фискални рачун ћу тражити на бини. На шанку не треба, хвала, дај пиво и задржи кусур. Свака част момци!

Sans - Трн

Пише: Милош Шебаљ.

Нешто ми говори да је ово био један врашки добар трибјут бенд. Можда грешим, али свакако ми делује да су ови момци доста дуго пекли занат пре него што су се упустили у ауторске воде. Могуће је и да су просто раније свирали у неколико других бендова. Нисам имао прилику да се упознам са биографијом ни бенда ни појединачних чланова. Штуре информације на званичној страници су нешто на чему би свакако могли да пораде. Ако ништа друго, барем су се нашли у каталогу младог и агилног издавача какав је земунски RnR Records

Иза добро изведеног омота крије се осам песама новосадске четворке. Већ негде на половини прве нумере помислио сам на Освајаче. Посебно из периода албума Врелина. Чврст приступ хард рок звуку уз донекле мрачне мелодије. Ко је слушао поменути албум знаће о чему говорим. Међутим, колико год се на моменте осећа утицај Крагујевчана, SANS ипак свом звуку придодаје типичне америчке принципе, свеприсутне у бајкерским баровима широм континента. Мало тога се овде оригиналног може наћи, што и није обавезно лоше. Новосађани играју 'провереном тактиком' и то доноси резултате. Песме које лако улазе у уши су обавеза када је овај жанр у питању и SANS-у полази за руком писање баш таквих, радијских хитова. Е сад, како живимо у доба 'инстант производа', поставља се питање колико ове песме могу да заживе, али то свакако није кривица самог бенда. Они су своје урадили доста добро. 

Ово је један од албума којима не можете наћи ману. Изведен по провереним стандардима жанра, морао би се свидети сваком љубитељу истог. Гитарски рифови постављају основу. Снажна ритам секција најчешће се држи шаблона, мада на моменте уме да се разигра и размрда динамику песме. Соло деонице су постављене где треба и не залазе у беспотребне техникалије већ прате суштину нумере. Обавезно послушати соло у песми Вечност да ослободим. Као из репертоара групе Смак. Вокална изведба је на високом нивоу, носећи непрестано емотивни набој текста. Текстови су, такође, сасвим стандардне тематике за хард рок. Знате већ, да не понављам старе приче о љубави, слободи... Заиста, ништа не фали овом диску. 

Други проблем је колико ће слушаоци изаћи богатији након ових пола сата музике. Шта остаје иза албума Трн? Добре су песме, то је чињеница, али колико добре? Бојим се да ће се изгубити у мору добрих песама. Колико ће потенцијалних конзумената овде представљеног материјала сутра одабрати SANS испред поменутих Освајача? Или рецимо Whitesnakeа? Колико год момци могли музички комотно да стану раме уз раме са највећим именима хард рок сцене, вероватно ће остати у запећку. Велику улогу ће одиграти погрешно време и место. Надам се да грешим, јер ми је овај албум заиста легао. Свакако би била штета да их то поколеба јер се јасно чује креативни занос који може красити само младе саставе. RnR Records већ увелико ради на ширењу овог имена. Ако момци наставе силином којом одише ово издање могло би се десити да већ следеће издање донесе и ширу препознатљивост.

Mac Tire - Treatise

Пише: Милош Шебаљ.

Колико се боја може сакрити иза црно-беле спољашњости, показује дебитантски албум соло уметника Вука Вукмановића, за ову прилику сакривеног под именом Mac Tire. Рачунајући на године које су проведене у реализацији овог материјала, јасно се долази до закључка да Вук није журио нигде, те да је дозволио својим композицијама да се развију у коначни производ вредан пажње. 

Treatise је (пре свега) један веома динамичан и разноврстан албум. Ослонивши се на инди рок основу, Mac Tire додаје широк спектар утицаја, креирајући прилично оригиналну комбинацију. Вук пушта машти на вољу, не дозвољавајући жанровским ограничењима да му стану на пут. Укључујући елементе панк и пост панк начина размишљања и енергетску врелину гаражног рока добио је на снази, док се свеприсутна емотивна страна издања очитава у готово Брит-поп мелодијама.

Сав креативни гениј овог уметника огледа се у начину повезивања ових елемената у (најчешће) хомогену целину у којој ниједан од наведених састојака не исказује превласт. Е ту су отишле поменуте године, сигуран сам. Отуда и чињеница да је један соло пројекат успео приказати више него довољну количину стваралачког талента. Просто је потребно да материјал сазри. Није Вук ни био усамљен у овом подухвату, о чему сведочи неколицина гостију, али је сам заслужан за оно што се чује са овог диска. 

За музику овог типа није потребан посебна музичарска техника. Није поента у томе шта све могу постићи прсти музичара, већ у осећају који коначни резултат носи. А ту је Mac Tire већ свој на своме. Колико је сама музика неодређеног карактера, толико и емоција коју носи уме бити тешка, меланхолична, али на одређеним нумерама и сасвим оптимистична. Само издање не доноси књижицу са текстовима, тако да не могу да судим о тој страни пројекта, али је довољно усредсредити се на боју гласа или саму мелодију да би се извукли неки закључци. 

У међувремену, Вук је сакупио неколицину музичара да му помогну у концертној промоцији издања. Момци су већ стигли да овере Exit фестивал, као и неколицину градова у Србији. Како нисам имао прилике да присуствујем ниједном наступу, нисам сигуран како реагује публика на овако широку музичку палету. Оно што након овог получасовног материјала могу слободно да изговорим је да сам лично врло радознао по питању живог наступа Mac Tire. И да честитам Вуку на квалитетном издању и новосадском Студентском културном центру који је још једном препознао скривени драгуљ. 

CC - Prisoner of State

Пише: Милош Шебаљ.

Не може поштен критичар ни две реченице овако записати! Морам стопирати касету, иначе ништа од писања. 

Са CC (илити Class Collapse) сам се упознао прошле (2018) године на To.Be.Punk фестивалу у Новом Саду. Колико сам из тог кратког наступа извукао говори податак да сам нестрпљиво сачекао вокалну солисткињу на штанду у намери да се поновим дебитантским диском ове загребачке четворке. Пред пробраном (читај: малобројном) публиком у новосадској Фабрици одржаше својеврсни мастерклас. И ништа од те силе није зафалило на краткосвирајућем снимку под именом Wasteland. Није потребно ни много истраживања да би се увидело да ови људи врло озбиљно раде на свом бенду. CC је већ добро прегазио Европу. О овдашњим просторима да и не говорим. Према постојећим фотографијама делује и да се успут прилично добро забављају. 

СС се бави високо енергетским хардкор панком који је колико типичан, толико и није. Свакако је јасан нагласак на старијој школи жанра, ултра брзим, кратким и врло директним нумерама са, како и сам назив бенда и издања наговештавају, ангажованим текстовима о озбиљним проблемима живота и преживљавања на овим (и овима сличним) просторима. Ова четворка би се могла издвојити очитим упливима у треш метал воде, то јест, укључивањем елемената још једног жанра набијеног великом дозом октана. Притом, СС не поставља свој звук у кросовер фиоку, већ се држи хардкора са тек незнатном дозом страних утицаја.

Према очекивањима, бенд је агресиван од прве до последње ноте. Ефектни рифови, праћени напуцаном ритам секцијом ће вас провести кроз издање као кроз боксерски ринг у коме важи правило да ако не умете ударати бићете ударани, немилосрдно и без момента предаха. Гитаре умеју и да побегну у кратак соло, не реметећи ток ни структуру песме, већ обогаћујући жанровски често занемарену техничку страну. Поменута госпођица иза микрофона би могла многима објаснити како се уноси душа, срце и велика количина онога што мушкарце разликује од жена (а није број ципела) у изведбу. Осећај је као да се дере лично слушаоцу на уво, приморавајући га на реакцију. Понављам, видео сам извођење уживо. Ништа овде није упеглано. На крају крајева, издање траје неких 17 минута. Таман као озбиљна бомба. Падне, експлодира и остави пустош и тишину иза себе. 

Једино што ми није јасно у вези Prisoner of State је омот. Иначе се ради о веома ефектној илустрацији насловне, као и унутрашње стране. Али чија је идеја била да се одштампа наопако? Добро, није то нека велика грешка, више мени смета јер ми ремети изглед, иначе пажљиво посложене, полице са касетама. Но, да не кварим утисак ситницама. Овде имам једно сјајно издање које ће се сигурно свидети свим љубитељима хардкора, панка, па чак и метала. СС је још једном показао да се ради о одличном бенду. Иако млади, већ се могу сврстати у водеће саставе на нашим просторима. Надам се да ће, као и беочински Underground Disco који је објавио касету, наставити да расту и развијају се. Свакако заслужују признање за залагање. 

субота, 03. август 2019.

Blitzkrieg #12

Пише: Антонио Ј.

We Are Brothers
Занимљиво издање француско-белгијске екипе која комбинује industrial rock са металом, панком, слаџом и нојзом. Занимљивих десет песама се може чути на њиховом шестом албуму, поготово због тога што је свака од њих целина за себе. Ако волите експериментални звук и комбиновање различитих жанрова, ово је права ствар за вас.

Split / Mixtape
Сам Bethor ми је стриктно нагласио да је ово сплит поменута три бенда, али оно што сам имао прилике да чујем једино могу назвати шизофреним микстејпом. Желите да уђете у ум неког манијака? Досадили су вам radio friendly џинглови? Не тражите даље јер је ово издање оно што вам је потребно. Нестандардно, тешко за психу и одлично за поспешивање депресије.

Reliqideus
Avant garde psychedelic blackened stoner doom - тако ови Холанђани описују своју музику. Хајд' да им верујемо. Шест одличних нумера, од којих чак трећина прелази десет минута. Свака од њих успева да држи пажњу слушаоца који нити једног тренутка неће осетити замор, чак ни у најспоријим деоницама. Перфектно издање!

dew-stortion // dew-morgen
Нисам баш сигуран како да категоризујем овај немачки трио. Полупсиходелични dark rock можда? Нумере, снимане у соби за вежбање, су уједначеног, монотоног ритма. Успорени Marylin Manson са помало иритантним вокалом на немачком. Ништа посебно.

Ne Ergo Dimittas
Melodic black metal квинтет из Белгије се на свом деби издању представио са 5 нумера осредњег квалитета од којих се донекле истиче само Fall of the Morning Star. Остатак мини-албума не даје назнаке претеране инвентивности, већ делује као пуко рециклирање звука који чланови бенда воле.

четвртак, 01. август 2019.

Panonia Dry Sea Fest 2019

SKC Novi Sad vas poziva na prvo izdanje Panonia Dry Sea festivala koji će se odžati u petak, 08.11.2019. u MKC Petefi Šandor u Novom Sadu.

Uzimajući u obzir činjenicu da je svetska rock scena doživela ogromno osveženje procvatom stoner rock i sludge rock zvuka, SKC Novi Sad je nakon niza uspešnih koncerata ovoga žanra koji su se održali u proteklim godinama pod njihovim okriljem odlučio da pokrene novi brend koji će u narednim godinama prerasti u vodeći domaći događaj kada je reč o pomenutom zvuku i kulturi.

Na događaju simbolično nazvanom Panonia Dry Sea Fest će biti predstavljeni hedlajneri večeri, tvorce sada već gigantske stoner rock scene iz Grčke, bend Nightstalker, koji ovaj zvuk neguju još od davne 1989. godine kada su započeli svoju dugu karijeru i koji danas važe za jedan od najvećih rock bendova tamošnje scene. Bend koji je sceni svoje zemlje udario prve temelje na kojima su se izgradila sada već jaka svetska imena kao što su: Planet of Zeus, 1000mods, Tuber, Naxatras i mnogi drugi.

Nightstalker donose sirove heavy rok emocije i neobuzdanu stoner energiju koja kulminira na nihovim živim nastupima. Na novoj evropskoj turneji bend će promovisati svoj šesti studijski album koji pod nazivom Great Hallucinations izlazi 4. oktobra.

Pored headlinera će se na prvom Panonia Dry Sea festivalu publici predstaviti i četiri domaća imena:

Beogradski Hill, sada već dobro znano ime na domaćoj sceni. Unikatni dvojac koji svoj zvuk temelji na sludge doom nasleđu kao i snažnim uticajima psihodeličnog stoner zvuka. Bend je trenutno u studiju gde završava svoj album prvenac.

Tu su i Madvro iz Smedereva, fenomenalno osveženje na domaćoj sceni i bend koji je na sebe privukao pažnju debitantskim albumom Invocation Of High Wizard. Madvro neguju čist doom stoner zvuk stare škole koji svoje korene pronalazi u ostvarenjima ranih radova: Black Sabbath, Pentagram, Candlemass, Cathedral... i mnogim drugim velikanima ovoga zvuka.

Novosadski Northern Revival je definitivno jedan od najaktivnijih stoner heavy bendova na domaćoj sceni, posebno kada je reč o živim nastupima kojih je zaista pregršt širom Srbije ali i regiona. Bend je osvojio nekoliko festivalskih nagrada i konstantno radi na svom zvuku i generalnom kvalitetu. Poslednje, i još uvek aktuelno izdanje Electric Power Supply izašlo je u januaru 2019. godine.

Tentacle Wizard takođe rade i stvaraju u novosadskom podzemlju. Svoj zvuk temelje na stoner i sludge korenima, ali takođe neretko zalaze i u mnogo šire stilske vode inspirisane psihodeličnim rokom, doom, post-metal pa i noise zvukom. Bend u svojoj postavci ima dve bas gitare, dvovratu 12 + 6 gitaru i bubanj, što samo po sebi predstavlja dosta unikatnu pojavu. 

Ulaznice su u prodaji od 24. jula putem Gigs Tix prodajne mreže po ceni od 500 dinara. Oldschool štampane ulaznice će naknadno će biti puštene prodavaće se u CD šopu Mungos.

NIGHTSTALKER

HILL 

MADVRO