понедељак, 24. јун 2019.

Курве - Курве


Пише: Милош Шебаљ.
Некада је на хрватском музичком небу важило да су ријечке најбоље 'чке ('чке). Данас, међутим, треба приметити да се загребачке курве све боље котирају. Бенд Курве, да не буде забуне.
На страну сексуалне референце, да се бавимо панком. Загребачка петорка на овом албуму прави неку врсту сабраних дела. Ових петнаест песама обухватају практично целу каријеру овог прилично искусног састава (ускоро ће напунити целу деценију постојања), а објављене су на плочи и касети. Конкретно, ја слушам касету у издању све активнијег беочинског колектива окупљеног под именом Андерграунд диско. Обавезно проверити и њихов каталог у коме се може наћи прилична количина квалитетних наслова домаћих и страних панк (и панку наклоњених) бендова.
Курве се, већ написах, баве панком. Конкретније, њихова верзија панка је добрано обојена рокенрол звуком, гаражном прљавштином и наслоњена на хардкор наслеђе. Чврсте музике и чврстог става, возе кроз издање не спуштајући темпо ни на моменат. Изразито гитарски оријентисане песме врте се око добро осмишљених и изузетно заразних рифова. Јака и разноврсна (колико то сам жанр дозвољава) ритам секција држи слушаоца константо под тензијом. Вокал неуморно виче, појачавајући утисак беса којим Курве одишу. Хрвати су текстуално ангажовани уз здраву дозу хумора за олакшавање притиска под којим се овдашњи народи (и народности) константно налазе. Текстови нису укључени у визуелну страну издања, али се могу већином разабрати. Притом, нису у питању испразне пароле каквима обилује већина носилаца оваквог звука широм планете већ солидно промишљена поетика бунта.
Својствено светоназорима панка нумере су кратке, али довољно енергичне и памтљиве да ћете их без проблема певушити данима. Како сам имао прилике уверити се, слушање ових песама уживо је још већи ужитак. Момци својим наступом само потврђују струјни удар са каквим се морате суочити преслушавајући овај материјал. Њихова нарастајућа популарност међу овдашњим љубитељима панка свакако говори у прилог тој чињеници.
Ако се неко још увек колеба о набављању овог издања (а не би требало кад се урачуна симболична цена касете, квалитет издања и апсолутна неопходност подршке оваквом бенду и идавачу), ево и позива који су саме Курве оставили: Дођи на исповијед код Курви. Препорука панкерима, рокерима и свима који се тако осећају.

четвртак, 13. јун 2019.

Бенефит концерт за Vovku Chudinova

Свима добро познати фотограф и музичар Vovka Chudinov је човек који нам је свима излазио у сусрет када је требало и када није требало. Фотографисао je већину концерата и поклањао свој рад који је веома цењен. Његову изложбу коју нам је поклонио можете погледати и код нас у Брутал студију.

Пре пар месеци његов ранац са комплетном опремом за фотографисање и пуном меморијом разног материјала je неко украо у локалу у ком се никада овако неšто није десило. Заједно са опремом украден је и Vovkin пасош, због чега је он био принуђен да се врати назад у Сибир где се и тренутно налази, у процесу добијања нових докумената. Услед свега овога Вовка је изложен огромним трошковима.

Овај концерт (који ће се одржати 22. јуна у Омладинском центру CK13)  је идеална прилика да му се макар мало одужимо за све што је учинио за нас. Дођите да уз бендове Nemesis, Northern Revival и War Engine заједно подржимо овог дивног човека.


САТНИЦА:
20:45 - улаз;
21:15 - War Engine;
22:15 - Northern Revival;
23:15 - Nemesis.

среда, 12. јун 2019.

Death Metal триптих: Cannibal Corpse, Sacramental Blood и Autopsy Night у Новом Саду 11.06.2019.

Пише: Антонио Ј.

С обзиром на то да је јучерашњи дан био претопао, у пар наврата сам током путовања до Новог Сада помислио: Шта ми је ово требало?. Два аутобуса и око 3 сата клацкања, те температурне клацкалице напољу пакао / у бусу ледара, једино о чему сам размишљао је да нађем довољно времена да стигнем до хостела, истуширам се и пресвучим, те се потом упутим до хале 6 Новосадског сајма.

На месту злочина сам се затекао мало после 19:00 часова док се тонска проба приводила крају. Број љубитеља екстремног звука у том тренутку уопште није био велики што је и било за очекивати. Радни дан и почетак свирке заказан за некарактеристично ран термин је запослене и школарце оставио у раскораку. Већ поменута врућина сасвим сигурно није ишла на руку, тако да је највећи део људи почео да долази тек после прве предгрупе пошто се машинерија покренула према раније објављеном распореду.

Сам простор је деловао помало чудно - скарабуџено тек да буде употребљиво. Полуотворена варијанта (улазна врата xалице су била отворена све време) са по шанком на обе стране (и са пристојним ценама пива, хехе). Нисам имао превелика очекивања што се квалитета звука тиче, али сам срећом од самог почетка свирке био демантован. И већ тад сам знао да се вишечасовно путешествије до Новог Сада исплатило.

Autopsy Night је руски death metal бенд који иза себе има 2 EP-ja и 3 дугосвирајућа албума. Њихово последње издање Нарушение схемы тела  је једино што сам од њиховог опуса чуо, тако да сам отприлике знао шта да очекујем. Искрен да будем, много су ми више пријали синоћ него преко слушалица. Није у питању само дојам живе изведбе, већ сама енергичност, чак и пред оно мало душа које су смогле снаге да испоштују њихов наступ истовремено се расхлађујући пивом и осталим напитцима. Најјаћи утисак ми је оставио њихов фронтмен, веома ситан, али демонски грлен. На страну прецизна и агресивна свирка целог бенда, али његова појава је заиста упечатљива.

Што се саме њихове музике тиче, нема ту неког филозофирања. Посвећени фанови death metala који су вазда гладни брзих, слемерских и одсечних рифова и ритмова су у песмама руске четворке нашли све што им треба. Нажалост, у неколико наврата сам морао да прекинем гледање њиховог наступа и да изађем напоље. Сва срећа да је звук и ван сале био добар, тако да нисам много пропустио.

Како су Autopsy Night завршавали свој репертоар тако је још људи пристизало, а током паузе се њихов број добрано повећао, иако је још увек мање од половине простора предвиђеног за аудиторијум било попуњено. Добар део посетилаца је још увек био напољу, чекајући да домаће снаге крену са својим сетом.

Sacramental Blood, легендарни београдски андерграунд бенд који је не само овдашње фанове дуго држао у неизвесности када ће уопште објавити дугосвирајуће издање. Коначно су 2016. све недоумице растерали представљањем албума Ternion Demonarchy који је покупио похвале великог броја како домаћих, тако и иностраних медија. Ја их нисам видео уживо још од прошле деценије, тако да ме је занимало како сада звуче у ко зна којој по реду постави.

Момци кидају, буквално - наступ им је био за чисту десетку, мада сам праћење истог на све чешће прекидао, јербо су спарина и врућина заиста отежавале боравак унутар хале. Добро је што је пушење било забрањено јер би тек тада било тешко боравити унутра.

Него, да се вратим на сам бенд. Одличну су били, заиста. Сећам се колико су ме одушевили и када сам их први пут чуо уживо и када ми је њихов деби албум дошао у руке. С обзиром на то да их је маса здушно подржавала и гласом и делима (хедбенгинг, спорадичне шутке), није тешко закључити којико су се потрудили да остану доследни статусу који их оправдано прати. Бити предгрупа флоридским великанима је велика ствар, али је презентовање свог опуса на овако високом нивоу још већа. Перфектна увертира пред звезде вечери.

Cannibal Corpse су дошли и поново покорили српске фановe. Ако ћемо да говоримо искрено, они су једноставно одрадили свој посао који раде надасве професионално, искрено и срчано. После гомиле турнеја по целом свету, путовања, планирања и увежбавања свих ових година, чудно би било да своје наступе не виде као посао иако то не показују. Није тешко приметити да је година производње на неким члановима (логично) узела данка, али исто тако је и више него очигледно да су им душе још увек жељне презентовања тешке и брутално добре свирке.

Са Флориђанима увек знате на чему сте. По речима неколицине људи који су их гледали у више наврата током протеклих година се да закључити да су им концерти предвидиви, али да то и није неки проблем, пошто увек дају сто посто од себе. Увек презентују своју суштину која их прати током читаве каријере. Није ту у питању тематика текстова, већ оно што је подлога за исте - бескомпромисна, брза и разбијачка музика која из слушаоцу помаже да извуче последње атоме снаге како би млатарао косом у препуном простору. Да је сала била дупке попуњена, верујем да би и тада занос посетилаца био истоветан.

Corpsegrinder је спорадично комуницирао са фановима, користио стандардне стандардне најаве за нумере, мало се шалио при крају наступа - све је то већ виђено до сада. Али, није његова беседа деловала сувопарно. Штавише, остављао је дојам као да се по први пут на такав начин обраћа публици. Сем карактеристичног вокала га краси и карактеристичан, ведар дух који фанови неизмерно цене.

Сет листа им је била прошарана провереним нумерама које су колико-толико задовољиле апетите грлених посетилаца који су гласно тражили још. Но, после повлачења бенда са бине, као по команди су се сви сјурили напоље. Легенде су легенде, али је свеж ваздух у том тренутку био пречи.

Завршне речи? Ко се синоћ у Новом Саду нашао, сасвим сигурно није погрешио да испрати ова три сјајна бенда. Одсутни би требало да искористе прву прилику за поправни. Организаторима из MM Concerts све похвале за још један у дугом низу одлично организованих концерата.

понедељак, 03. јун 2019.

Kombo #61

Escrito por: Lord of Hate.

Blasphemathory (Mexico)
Sadistic Blood Ceremony EP (2018)
Imagínense poner juntos a Morbid Angel, Deicide y Malevolent Creation, con un sonido orgánico y natural de Death Metal old-school. Pues así suenan estos mexicanos a lo largo de sus cuatro canciones en este EP. Bueno, la última es un cover de Horde of Zombies de Terrorizer. La clásica voz gruesa (y muy bien ejecutada) de Death Metal; guitarras veloces que van de lo pesado hasta los riffs agudos en una sola cuerda; y una batería que se pasea principalmente entre ritmos rápidos y unos traditional blasts a velocidad no tan alta pero sí muy adecuada para sentir la energía y furia de la banda en este estilo. El único “pero” es que le falta volumen al bombo. Nada más. Muy buena producción.
★★★★

Gravered (Chile)
Non EP (2019)
¿Te suena familiar el término “Early Death Metal”? ¿Eres fan de Pestilence, los inicios de Death y, sobre todo, de Autopsy? ¿Quisieras escuchar nuevas bandas de este estilo? Pues anda y éntrale con confianza a Gravered, de Chile. Gran banda que emula los inicios del Death Metal, con un sonido claro pero crudo y áspero a la vez. Usan ese tipo de redoblante antiguo con malla metálica muy notoria (delicioso sonido) pero que opaca un poco al resto de la percusión, por encima del bombo y del bajo. Por esto, lo mejor se centra entre la guitarra y la voz. Si te imaginas bien cómo deben sonar estos elementos en una banda de Death Metal clásico y primitivo, Gravered te lo entrega con toda la gana del mundo. Al tratarse de este estilo, supondrás que no existen blastbeats. Es Death Metal clásico en toda su expresión.
★★★★

Kromorth (Brazil)
Geodesic Beast (2018)
Imagina a una banda en la onda de Vader, aplicando la estructura rítmica de Marduk en el Panzer Division Marduk y tienes a Kromorth. Sí, son 12 temas de Death Metal rápido, bien estructurado, con su grado de complejidad, pero aplicando blastbeats el 100% del tiempo. La velocidad de  estos blasts es aparentemente normal, pero hay que tomar en cuenta que el baterista aplica todo el tiempo los bomb-blasts (dos golpes de bombo por cada golpe de redoble). ¡Esto significa que mueve los pies a toda máquina constantemente! Gran resistencia física. El sonido del disco no es perfecto, pero sí muy claro y contundente; no debería ser distinto. Así tiene que ser. Buenos riffs¸ muy intensos y claros. La voz es puramente Death Metal. Esta banda no suena saturada ni con los instrumentos “amontonados”, como aquellas bandas de Brutal Death cuando intentan tocar igual de rápido. Todo está en su lugar. Eso sí: si no tienes un corazón tan fuerte como para soportar 12 temas de puro Death Metal vieja escuela recargado de blastbeats, mejor aléjate. ¡Has sido advertido!
★★★★

Towering (Francia)
Obscuring Manifestation (2019)
¡Me “#$%@ en la “#$%,@ madre! Qué buena banda. Simple, directa, al grano y ¡bang! Tienes una bomba de calidad. Estamos en una época en la que los géneros más agresivos ya son antiguos y no puedes crear un estilo más rápido ni más pesado. Pero sí puedes tomar cierto género o cierta combinación de géneros y darles un sonido personal y único. Estos franceses tocan la perfecta fusión de Death y Black. No le adornan demasiado, simplemente suena especial. Blastbeats de velocidad media-alta tocados con el traditional blast (alternando golpes de bombo y redoblante), cambios de ritmo, partes lentas, guitarras con riffs simples y lo más especial es la voz. No es grave ni aguda, ni es ultragutural pero suena intensa y extrema y con una atmósfera macabra. Se parece a la voz de Infernal War y de Iperyt. Bueno, I.W. es más rápida, intensa y violenta. Pero Towering tiene una atmósfera maldita. Música muy bien balanceada. Nunca te aburres con esta banda. Sube el volumen de tu equipo y deja que se acabe el mundo.
★★★★

Vistery (Bielorrusia)
Death is Dead (2018)
Estos bielorrusos son una banda peculiar. Death metal con sonido muy moderno y estilizado, tocado constantemente a mid-tempo. Nada de blastbeats ni tampoco partes ultralentas. Si quieres cabecear todo el tiempo, esta banda es para ti. La voz es bastante gruesa y obscura; son growls muy bien ejecutados. Las guitarras tienen su toquecito old-school (bastante influencia de Cannibal Corpse), aunque por ahí encuentras algún riff con algo de Groove. La mezcla de la grabación es nítida: puedes escuchar todos los instrumentos muy claramente y cada uno suena justo de la manera que debe ser. Bueno, en medio de tanta sofisticación tal vez falte un poquito de agresividad en el sonido. Pero en general, es una gran banda.
★★★★