петак, 08. март 2019.

The Stone - Круна Праха (Mizantropeon Records, 2019)

Пише: JZ Navoj.


Од почетног нуклеуса оста' само Козељник. Без обзира на то што се он тек нешто касније прикључио тада новоформираном бенду Stone to Flesh, он је једини био на свим издањима која су потом следила. Дефинитивно је не само стуб како овог, тако и више других бендова, већ неко ко непоколебљиво и неуморно граби напред.

Без обзира на чињеницу да су замене чланова у бенду оно што се свуда и увек неминовно дешава, нарочито када бендови постоје оволико дуго, мени је ипак било веома тешко да преломим да Нефас више није у бенду. Некако је његов вокал достигао форму која више није само пуки врисак, већ моћно парање ушију, којом суверено презентује своју мрачну поезију. Она је временом постепено еволуирала до мрачне филозофије песимистичног мизантропа...

Знајући све то питао сам се како ће то сада бити са Гладом на вокалу. Наравно, адекватнијег од њега за смену на трону нема, поготово зато што је своје деонице „отпевао” у маниру сличном оном који се могао чути на Театру апсурда, тако да сам одахнуо. Бојао сам се да ће стил његовог вокала звучати као на албуму MayResultа, Слава Смрти, а који ми никако не би ишао уз The Stone. Имам утисак да Нефас има велики утицај на Глада и у маниру певања и стилу писања текстова, као и саме тематике песама. У задње време деловало је да је Нефас уморан и без мотива на сцени, а Глад заиста има харизму када је live ритуал у питању, тако да је то својим певањем на овом издању доказао и има се утисак да је спреман и енергичан да успешно води The Stone причу даље са позиције фронтмена.

Што се музике тиче, шта рећи осим дивљења према Козељнику. Време ће само повећати култни статус који он итекако заслужује на пољу не само black металa, већ уопште: српског екстремног андерграунд метала. Одувек сам волео и подржавао бендове који прихватају еволуцију своје музике, иако ми фали онај специфични black metal став који је The Stone презентовао у ранијим радовима.

Круна праха излази у две варијанте: црни 7'' винил, са две нумере на срском и CD верзија са придодатим садржајем: новом песмом на енглеском и први пут на диску објављеним песмама са сплит синглице са Isvindом (објављеног за Folter Records) и са четвороструког 12'' сплита (објављеног за Necroterror Records).

Заиста вредан, успешан и посвећен бенд, који суверено влада на трону срспког black метала и који заслужује свако поштовање за неуморно жртвовање да се ствара и проживљава музика и филозофија живота која је прати. С обзиром на то да код The Stone нема назад, не би ме чудило да објављивање песме на енглеском значи да би наредни албум могао бити комплетно или барем делом на енглеском. Бенд би на тај начион учврстио своју позицију и на иностраном тржишту, иако мислим да би на тај начин изгубили део шмека. Но, ово је само моје лично мишљенеНадам се да ће нас још дуго бомбардовати добром музиком, а да ће се турнеје проширити и ван европског тла.

Закључак: ово је одлично краткоминутажно, екстремно, црнометално издање на коме су презентоване три нове песме којим се cпрема терен за предстојећи концерт у Дому омладине Београда 15. марта. Лепо осмишљен наговештај у коме ће правцу ићи наредни албум. ★★★★