уторак, 19. март 2019.

Комбо #57

Пише: Пеђа Ераковић.

Ratbreed - Evoke the Blaze
Још један дебитантски албум, овога пута класичног heavy metal бенда Ratbreed. Врло перспективно, рекло би се већ после прве песме. Гитарски рифови су забавни, соло деонице без грешке, бас и бубњеви нису претерано groovy, што је у складу са жанром, али савршено продуцирани тек толико да буде очигледно како слушамо нешто ново. Вокал је јасан и боја гласа баш како треба за овај класични звук, премда певање можда за нијансу заостаје за остатком бенда, у смислу да је увек у некој сигурној зони, док музика често има и назнаке прогресивног метала, али ништа што би одвукло пажњу од структуре песама. Сличан позитиван утисак сам имао слушајући својевремено први албум бенда Black Tide којима сам био одушевљен, па су касније више него разочарали. Сада се нећу баш толико одушевити, али се надам да ћемо за ове момке тек чути.
★★★☆

Rough Grind - Trouble or Nothing
Сјајан назив бенда, добар наслов дебитантског издања, одлична прва песма, па два неинспиративна слушања, а онда сјајан завршетак. Тако би се укратко могло описати ово кратко хард рок издање. Музички су потковани, вокал је сјајан када је композиција таква да извлачи оно најбоље из њега. Половично, али ако би се базирали на разноврсности показаној у првој и посебно у последњој песми Hereafter, а феноментални уводни рифови из две средишње нумере искористили тако да они не буду једино добро у целој песми, онда потенцијални пун албум овог бенда може бити неупоредиво комплетније искуство.


Rylos - Solarworks, part 1
Трећи албум рок састава Rylos доноси забаван звук, на моменте и комичан и од првих тактова је јасно да је основа намена да забави, тако да не треба очекивати неку посебну дубину и квалитет. Истина, рифови су ту као и сјајан темпо бас гитаисте и бубњара. Вокал на моменте као да звучи аматерски, а у следећем тренутку савршено, па је јасно како је све урађено плански. Колико сам успео да похватам текст, у питању је концептуални албум који говори о напуштању планете Земље и одласку у непознато. Већ уводна ствар Leaving Earth јасно говори томе у прилог (а толико је забавна да после одслушаног албума рефрен још увек имам у глави).
★★

Samuli Federley - Lifestream
За све љубитеље експерименталног метала, гитариста Samuli Federley подарио је ово, иако комплексно, врло пријемчиво остварење. Гомила амбијенталних звукова са хипнотишућим звуком гитаре, испреплетано напраним heavyрифовима. Све је ту, али упаковано на врло нестандардан начин. Како бих приближио звук који можете очекивати, узећу за пример trippy деонице у другој половини песама бенда Dream Theater, додуше нешто спорије, са ритам машином у овом случају и више обогаћене различитим компјутерским звучним ефектима. Умеће на гитари је неспорно, маштовитост је на нивоу. Није нешто што ће одговарати свакоме, али уз посебно расположење, овоме бих се могао и враћати.
★★★☆

Serpico - Rock Tattoo
Још једно неозбиљније музичко остварење чија је једина намера да забави, али чини се да за разлику од изнад описаног албума бенда Rylos, овде егзекуција није најуспелија. Поједине песме су потпуно хаотичне, већи део потпуно заборављив, али ако је намера да повремено измаме осмех, онда и није толико безуспешно. У питању је класични хард рок ефектних, мада не претерано оригиналних рифова. Додуше, хтео-не хтео, мораш макар дискретно климати главом док слушаш Serpico. Али, не више од тога.

недеља, 17. март 2019.

Big Enthusiasts, Small Secrets: International Compilation "Tajne mape podzemlja / Secret maps of the Underground" (Underground Music Collective, 2019)

Written in Serbian by: Desya Lovorov.
English translation by: Vuk Bubanja.


DIY is a very contagious concept, especially when you find the right balance, and an effective way to gather a group of people who share the same vision. When it comes to DIY labels, material benefits should be forgotten, simply because great things can also be realized without money, all you need is a little strategy, world-wide connections, and unselfish cooperation - you be the judge if that’s what happened with this project that just stepped into this wilderness that we like to call Internet!

I have mentioned earlier the Underground Music collective, but now I will use this opportunity to congratulate them for this epic project, especially the administrators of Facebook group of the same name, Jovan and Filip. Without any serious obstacles (a few bands rejected/quit), they managed to gather a great matter of artists in this compilation mini-series called Tajne mape Podzemlja (Secret maps of the Underground), which first part is published on the collective's Youtube channel. It's very well balanced between genres, considering this collective consists of mainly metal music enthusiasts, they also included various forms of electronic as well as some avantgarde music. Both known and unknown names are present on this compilation, from all around the world, the Balkans to Peru and back. Everyone's cup of tea, literally!

I also have to mention, these artist were gathered for a bit more than a month, and the visual part was created by Milosav Ostojić, an uprising Serbian illustrator!

Authors and songs list:
Aen Seidhe - Sorceress;
Rendered Helpless - Matriarchal Devirgination;
Voodoo - Frozen Eyes;
Bane - Bringer of Pandimensional Disorder;
CounterIgnition - Recalled System;
Last Days of the Suicide Kid - The Walk;
Perversor - Ultraje Final;
Minutes of Decay - Deathless (Part 1);
Злодол - Silver Gate;
Dangerous Beat - Sickness of Our Life;
Kabare Nebula - Where Have All the Rabbits Gone;
Nikolas Boleslavski - Černobiljske svinje;
Deathhammer - Threshold of Doom;
Rotten Rectum - Grinded Asshole;
Leidend - Melankoli;
Solinkor - Majka;
Satan's Acolytes - Speed Metal Genocide;
Bezdan - Iz crnila;
Scorched - Darkness Infests;
Chaoshorde - Winds of Blasphemy;
Treeless - A Moth is a Butterfly (The Tree).


Considering this is a DIY project, the collective is currently searching for a record label/labels that share the same ideas and views, so we call upon thee to let us know using one of addresses that are mentioned in the text.

субота, 16. март 2019.

Комбо #56

Пише: Пеђа Ераковић.

Event Relentless - Event Relentless
Први тактови EP издања овог поприлично утегнутог бенда из Тампереа могу вас преварити како слушате неку нову ствар од Bullet for My Valentine, али тада на сцену ступа, усудио бих се рећи - много квалитетнији певач, како у погледу clean вокала, тако и током screamingг деоница. Све четири песме очигледно налазе инспирацију у некој од BFMV познатих песама, али једино прва ствар, Shadows, има потенцијал да буде хит, што је за овај жанр ипак поприлично битна ставка. Друге три су врло предвидиве (иако је Nordic Mindset врло добра песма која нагиње нешто више ка melodeath металу), што је бољка многих других бендова који свирају металкор и друге модерне метал пожанрове. Ипак, импресионира савршено музицирање свих чланова бенда и добра продукција. Да додам да је Event Relentless тренутно на турнеји по Балкану (укључујући и Србију) па, ако сте у могућности, не пропустите.


Lost Division - Wish You Were Dead
У ери када су поприлично досадили хард рок бендови са женским вокалима које певају у класичном поп маниру, право је освежење чути Lost Division где је рок певачица заиста рок певачица. Посебно је уживање слушати насловну нумеру Wish You Were Dead која не би сметала да је колегама на послу пустиш на репеат, али исто тако ни прекаљеном увету навиклом на много тврђе жанрове. Штета што је друга ствар на овом кратком издању много блеђа у односу на прву што умногоме квари утисак.


Врло добар indie rock албум са озбиљном инспирацијом из класичног, али и модерног Britpopа. Свака песма је довољно различита, па одаје утисак да бенду ни у једном тренутку није фалило креативности, уз малу замерку да поједине деонице трају нешто дуже него што је неопходно. Једноставни, али пријемчиви рифови, бас линије на нивоу, бубњар као да се подредио жанру, јер у пар наврата се чује да ту има и вишка енергије, док је вокал баш какав треба да буде за овакву врсту музике - јасан и чист. Оно што налазим као мањи проблем, нетипичан за финске бендове, је не баш најсјајнији изговор енглеског у неколико (интересантно, не у свим) песама, али ништа што претерано одвлачи пажњу.
★★

Obscure - Zero Dawn
Понешто за свакога у само три песме. Највише ће уживати љубитељи stoner rocka и sludge metal жанра, јер су то звукови који доминирају овим кратким издањем. Aли, последња песма заиста заокружује у једном и stoner и sludge и punk (у рефрену), па и grunge, све заокружено и хипнотишућим рифовима, чак помало и психоделичним звуком. Изненађујуће, све ово у пакету звучи одлично и то је за сваку похвалу. Рифови су одлични од самог старта, солажа у другој песми Low Low Down је перфектна. Једино што се у складу са овим жанром може истаћи као нешто што одудара је сасвим добро испеглан звук и продукција.
★★★☆

Ossian Smith - Sleepless Town
Sleepless Town је дебитански ЕП младог финског кантаутора, а слободан сам рећи и врло перспективног. Класични rock 'n' roll упакован у модерно рухо. Рифови и гитарске деонице као да су стигле директно из шездесетих и седамдесетих, али пуноћа звука, бас, бубањ, па и вокал, довољно су ефектни у данашње доба, а има и довољно класичног да песме буду и ванвременске. Тешко је и похватати одакле аутор црпи инспирацију, на моменте су то Нил Јанг, Боб Дилан, а у другом тренутку R.E.M. и Manic Street Preachers, али се врло брзо све то блендује у један заиста добар, нешто спорији rock 'n' roll звук. Оно што мени лично фали је још мало оригиналности и експериментисања чиме би Ossian Smith могао да се истакне као будућа звезда. Заправо, као да је свака песма ускраћена неке такве деонице (песме су иначе прекратке за мој укус, све око три минута). Ипак, чини ми се да би ово име дефинитивно требало да упамтим.
★★

петак, 08. март 2019.

The Stone - Круна Праха (Mizantropeon Records, 2019)

Пише: JZ Navoj.


Од почетног нуклеуса оста' само Козељник. Без обзира на то што се он тек нешто касније прикључио тада новоформираном бенду Stone to Flesh, он је једини био на свим издањима која су потом следила. Дефинитивно је не само стуб како овог, тако и више других бендова, већ неко ко непоколебљиво и неуморно граби напред.

Без обзира на чињеницу да су замене чланова у бенду оно што се свуда и увек неминовно дешава, нарочито када бендови постоје оволико дуго, мени је ипак било веома тешко да преломим да Нефас више није у бенду. Некако је његов вокал достигао форму која више није само пуки врисак, већ моћно парање ушију, којом суверено презентује своју мрачну поезију. Она је временом постепено еволуирала до мрачне филозофије песимистичног мизантропа...

Знајући све то питао сам се како ће то сада бити са Гладом на вокалу. Наравно, адекватнијег од њега за смену на трону нема, поготово зато што је своје деонице „отпевао” у маниру сличном оном који се могао чути на Театру апсурда, тако да сам одахнуо. Бојао сам се да ће стил његовог вокала звучати као на албуму MayResultа, Слава Смрти, а који ми никако не би ишао уз The Stone. Имам утисак да Нефас има велики утицај на Глада и у маниру певања и стилу писања текстова, као и саме тематике песама. У задње време деловало је да је Нефас уморан и без мотива на сцени, а Глад заиста има харизму када је live ритуал у питању, тако да је то својим певањем на овом издању доказао и има се утисак да је спреман и енергичан да успешно води The Stone причу даље са позиције фронтмена.

Што се музике тиче, шта рећи осим дивљења према Козељнику. Време ће само повећати култни статус који он итекако заслужује на пољу не само black металa, већ уопште: српског екстремног андерграунд метала. Одувек сам волео и подржавао бендове који прихватају еволуцију своје музике, иако ми фали онај специфични black metal став који је The Stone презентовао у ранијим радовима.

Круна праха излази у две варијанте: црни 7'' винил, са две нумере на срском и CD верзија са придодатим садржајем: новом песмом на енглеском и први пут на диску објављеним песмама са сплит синглице са Isvindом (објављеног за Folter Records) и са четвороструког 12'' сплита (објављеног за Necroterror Records).

Заиста вредан, успешан и посвећен бенд, који суверено влада на трону срспког black метала и који заслужује свако поштовање за неуморно жртвовање да се ствара и проживљава музика и филозофија живота која је прати. С обзиром на то да код The Stone нема назад, не би ме чудило да објављивање песме на енглеском значи да би наредни албум могао бити комплетно или барем делом на енглеском. Бенд би на тај начион учврстио своју позицију и на иностраном тржишту, иако мислим да би на тај начин изгубили део шмека. Но, ово је само моје лично мишљенеНадам се да ће нас још дуго бомбардовати добром музиком, а да ће се турнеје проширити и ван европског тла.

Закључак: ово је одлично краткоминутажно, екстремно, црнометално издање на коме су презентоване три нове песме којим се cпрема терен за предстојећи концерт у Дому омладине Београда 15. марта. Лепо осмишљен наговештај у коме ће правцу ићи наредни албум. ★★★★

петак, 01. март 2019.

Tamerlan - Infinigrammaton


Пише: Милош Шебаљ.
Претпоставимо да металац може бити љубитељ музике. Има некакве логике, зар не? Јасно је да смо зависници од електричних гитара, жустрих бубњева и сурове енергије. Морамо ли се притом понашати као да нас је лично Роб Халфорд подојио? Ако је одговор потврдан, можда би требало да престанемо да се чудимо што свет о нама има слику какву има.
Признајем да нисам гласао за Luciferian на избору за метал албум године, али сам на вест да је већином изгласан за најбољи једино пожелео да честитам аутору. Скандалозни коментари који су уследили могу само насмејати поменутог љубитеља музике. А, Tamerlan?
Три године након Luciferiana, Тимур Искандаров се враћа на сцену још амбициознијим албумом. У старту да кажем да Infinigrammaton прави један огроман корак напред у креацији овог састава. Кроз своју дугогодишњу егзистенцију Tamerlan никад није себи постављао границе, док на овом издању делује као да одбацује и њихово само постојање. Потпуно креативно ослобођен, Тимур лута беспућима музичког изражаја.
На себи својствен начин, Infinigrammaton се поставља између такозваног world music шаренила и мотива карактеристичних за мрачнија метал сазвежђа. Комбинација ових елемената лако повлачи конотацију са последњим радовима грчких легенди Rotting Christ. Да је дисторзије, Грци би имали озбиљну конкуренцију, без сумње. Сегменти типично балканског фолклора на овом албуму подсећају на последње остварење сарајевског Silent Kingdom, са изузетком дубоког, грубог вокала. Са друге стране, неколицина гостујућих вокала, мушких и женских, додатно боји издање разноликошћу утицаја које носе. Сви ови моменти нису никаква новина када је Tamerlan у питању, али су овде подигнути на један виши ниво креативног развоја.
Још једном заборављајући тврдокорне метал струје, треба нагласити да упркос изостанку агресивног тона Infinigrammaton остаје далеко од нежног, акустичног албума. Атмосферично разиграно и прошарано интригантним мелодијама ближег или даљег истока, ово издање нуди широк дијапазон емоција које воде слушаоца на путовање испуњено носталгичним сећањима али и новим призорима који обогаћују радозналу душу. Јасно се осећа да је управо из те душе овај албум и настао.
Мало се тога смисленог може овде написати да би се надоместио јединствен осећај стечен преслушавањем. 'Infinigrammaton' није ни прављен да би се о њему писало. Створен је да би се у њему уживало и, сигуран сам, свако ко му пружи праву прилику заиста ће доживети само пријатне моменте током непуних сат времена трајања.