субота, 23. фебруар 2019.

Колац: Заувек црни (Grom Records/Nigra Mors, 2014)

Пише: Desya Lovorov (оригинално објављено за фанзин Принцип).

Black metal је сам по себи „страшна” работа - ухватио сам се с појединим елементима који ми генерално сметају, али опет, не могу да одолим тако сировом звуку, праштећим гитарама и  (најважније) текстовима на српском језику. Управо они, уз праву интервенцију, дају смисао и пружају доказ да бенд који потиче са ових простора и те како може да се мери са скандинавским, који чине колевку овог жанра.

У прилог томе лежи и чињеница да се дотични албум појавио као реиздање за јапанску black metal издавачку кућу Hidden Marly Productions, још 2017. године!

Волео бих да је Колац објавио нешто ново у међувремену од када сам оригинално написао ову рецензију. Ипак, концертно је бенд активан, тако да се надам да ће се у скорије време десити нешто по том питању. Напоменуо бих још једном, да нема песама на српском (и на енглеском), и да се не зову како се зову, рекао бих да је неки инострани бенд у питању, без имало двоумљења. Овако, имамо блекере светских размера у својим редовима!

Чуо сам и раније за њих, али искрен да будем, и поред пар одслушаних песама, очекивао сам нешто веома сировије, са „упрљаном” продукцијом, налик на традиционални black (који звучи као да је тостером сниман, јер то тако ваља), али ме изненадило колико су песме заправо добро испродуциране. Сваки тон, growl, ма свако слово се разуме, што је мени као скрнавом песнику веома битно. Лирика прати линију жанра (антихришћански став), али ми се допало то што додатно потенцирају и нагињу више ка паганским (мање-више окултним) коренима, а опет антихришћанска суштина жанра остаје нетакнута, против чега и даље немам ништа против.

Понављам, и вечито ћу понављати, ја нисам „trve” блекер, нити сам неким нераскидивим везама зашивен за метал као жанр, али ценим рад и уложен труд да музика и целокупни утисак имају дубљи смисао од пуког узвикивања парола, драња и гитарске крљачине. Колац је, поред The Stone и Bethor (да поменемо и њих као релевантне), свакако један од српских black metal бендova који заслужује више медијске пажње, чак и ако то засмета разноразним чистунцима, који ионако траже длаку у јајету. Нека остану заувек црни