недеља, 24. фебруар 2019.

Black Goat - Magia Posthuma: The Inmost Darkness - Second Phenomenon

Пише: JZ Navoj.

Пред нама је руски black metal бенд инспиративног имена. Black Goat свирају традиционални сатански black metal са емоцијама и душом. Осећа се ту доста искрености, посвећености запоседнутог манијака. Сам вокал је отпеван моћно - in your face“. Повремено се прошета и до death metala i grinda, мада је black metal, наравно, доминантан. Музика има све да би вас водила кроз једно путовање које вам неће бити досадно.

Дакле, black, black/death метал, са trash деоницама, одсвираним и продуцираним таман на средини између сировинког и пречистог. Албум има и неколико инструментала који су постављени између брзих блекерских деоница где се чују и закуцавајући blastbeat-ови.

Друга нумера која, траје читавих 10 и више минута, има у себи и женски вокал испеван у средини песме, и то на руском језику, који даје посебан шмек између брзих блекерских деоница унутар којих је смештен.

Омот албума савршено осликава материјал и верно презентује аудио материјал који је унутра. Ако је по подацима са интернета веровати, и ово јесте соло пројекат, онда је ово и више него одлично издање, манијакално и посвећено дело за манијаке посебне врсте.

У хиперпорукцији свега, у којој се данас налазимо, где је и хипердпорукција black metal музике на делу и када је тешко проценити и одлучити се да се потроши време овог живота на нешто, време кога сви мислимо да немамо довољно, овај албум треба послушати макар једном. Али, то тек након што се буде припремљен, натенане, не у позадини, преко неког од интернет стрима, док се ради нешто десето и обавезно (макар преко слушалица) од почетка до краја - у цугу. Занимљиво и вредно издање које је испоштовало име које извођач поседује и херметичност коју назив албума и омот истичу.

субота, 23. фебруар 2019.

Bombarder - Okot iz pakla (Grom Records)


Verujte da osmisliti novo izdanje grupe Bombarder (nakon tri decenije od nastanka grupe) sa ukupno 11 novih pesama plus jednim bonusom, nije nimalo lak posao i zadatak, a još je teže napisati adekvatnu recenziju. Raduje me kada bendovi poput ovog i nakon tri decenije studijskog i koncertnog delovanja ne odustaju, već novim numerama naprosto plene. Bravo!
Krenuću od generalija. Sastav Bombarder danas čine: Mikac - bubanj, Nešo - vokal i na pojedinim pesmama i tekstopisac, Predo - bas gitara (inače pesnik, sa tek objavljenom knjigom poezije Kavez bez rešetaka), Makso - ritam gitara i Luka - vodeća gitara.
Okot iz pakla je snimljen, produciran i masterizovan je u studiju Citadela 2016. godine od strane Luke Matkovića. Omot je delo je Csabe Nemetha. Kompletan album dizajn i layout delo je Grom Recordsa (direktora i vlasnika Milana Rakića) i Design Studio Nemetha. Intro u prvoj pesmi Graditelj hrama delo je Stefana Tomića.
Lirički tekstualni odabiri su prilično krvavi i hororični. Možda bi se u nekim momentima moglo reći i da su kanibalistički, a svakako besni i obesni. Takva dinamična nit se provlači kroz gotovo sve tekstove, to jest - kroz sve zvučne komade. Istina je da je ovde gitarska sekcija ponela na svojim plećima dosta toga, no bubnjarski doprinos Milana Janovića Mikca, kao i vokala Neše i basiste Prede, ne samo da se ne sme zaobići, već se mora naglasiti.
Sasvim sam ubeđen da se pesme poput Sam protiv svih, Kroz utrobu noćne dame i Epitaf, mogu svrstati u najefektnije momente ovog izdanja. Podrazumeva se da ostale pesme nisu daleko od njih. Radi se samo o nijansama, gotovo neprepoznatljivih na prvo slušanje. Čitavo izdanje je prožeto thrasherskim rafalima koji pogađuju u sam centar mete undergraund auditorijuma!
Na albumu se nalazi i obrada grupe Koldbrann (nasloveljena kao Đavolja vešticakoja je, govorka se, čak i bolja od originala. Koldbrann je sa Bombarderom izdao singlicu 2009, te obadio njihovu pesmu Metalni bog. Ovime se njihova uzajamna saradnja i podrška nastavila.
Jedan od gostiju na albumu je bivši i ujedno prvi bubnjar grupe Senad Marava, koji je svirao na pesmi Dolina smrti i za koju je uradio muziku i aranžman. Bivši gitarista Gvozden Racić je gostovao na pesmi (i bio zadužen za muziku i aranžman) Potopljeni raj. Banjalučka pesnikinja Sanja Ćikić je zajedno sa Lukom učestvovala u pesmi Kroz utrobu noćne dame. Stihove pesme Spaljen napisao je Predo u saradnji sa Maksom. Naslovnu numeru Okot iz pakla tekstualno je izneo Nešo, a muzički Makso.

Колац: Заувек црни (Grom Records/Nigra Mors, 2014)

Пише: Desya Lovorov (оригинално објављено за фанзин Принцип).

Black metal је сам по себи „страшна” работа - ухватио сам се с појединим елементима који ми генерално сметају, али опет, не могу да одолим тако сировом звуку, праштећим гитарама и  (најважније) текстовима на српском језику. Управо они, уз праву интервенцију, дају смисао и пружају доказ да бенд који потиче са ових простора и те како може да се мери са скандинавским, који чине колевку овог жанра.

У прилог томе лежи и чињеница да се дотични албум појавио као реиздање за јапанску black metal издавачку кућу Hidden Marly Productions, још 2017. године!

Волео бих да је Колац објавио нешто ново у међувремену од када сам оригинално написао ову рецензију. Ипак, концертно је бенд активан, тако да се надам да ће се у скорије време десити нешто по том питању. Напоменуо бих још једном, да нема песама на српском (и на енглеском), и да се не зову како се зову, рекао бих да је неки инострани бенд у питању, без имало двоумљења. Овако, имамо блекере светских размера у својим редовима!

Чуо сам и раније за њих, али искрен да будем, и поред пар одслушаних песама, очекивао сам нешто веома сировије, са „упрљаном” продукцијом, налик на традиционални black (који звучи као да је тостером сниман, јер то тако ваља), али ме изненадило колико су песме заправо добро испродуциране. Сваки тон, growl, ма свако слово се разуме, што је мени као скрнавом песнику веома битно. Лирика прати линију жанра (антихришћански став), али ми се допало то што додатно потенцирају и нагињу више ка паганским (мање-више окултним) коренима, а опет антихришћанска суштина жанра остаје нетакнута, против чега и даље немам ништа против.

Понављам, и вечито ћу понављати, ја нисам „trve” блекер, нити сам неким нераскидивим везама зашивен за метал као жанр, али ценим рад и уложен труд да музика и целокупни утисак имају дубљи смисао од пуког узвикивања парола, драња и гитарске крљачине. Колац је, поред The Stone и Bethor (да поменемо и њих као релевантне), свакако један од српских black metal бендova који заслужује више медијске пажње, чак и ако то засмета разноразним чистунцима, који ионако траже длаку у јајету. Нека остану заувек црни

недеља, 17. фебруар 2019.

Intervju: Goran Šobić Sirano (Zid mortal)


Intervju pripremio: Milan B. Popović.

Povod za razgovor sa Goranom Šobićem Siranom je novi album njegovog benda Zid Mortal pod nazivom Monopol i riziko. Album je, od prvog do poslednjeg akorda, od stihova do pakovanja CD-a, čistokrvni rock'n'roll album. Šta je za tebe r'n'r i ko si ti, osim što si roker, ako to nije dovoljno?

Vizija koja me vodi decenijama unazad je da je rock&roll umetnost koja obrazuje čoveka i koja je i mene oformila u ranoj mladosti. Te vrednosti sam uneo u svoj bend Zid Mortal, kroz tekstove koje pišem, muziku koju komponujem, ali i kroz ulogu menadžera, jer menadžer je taj koji bend usmerava da tu poruku na kraju prenese slušaocima.

Kao menadžer i drugih bendova kao što su Voodoo Popeye, FEUD i ZAA sam se trudio da se kvalitet izdigne iznad kvanititeta i u tome istrajavam i dalje. Podršku mladim talentovanim bendovima dajem i kroz učešće u žiriju mnogih demo festivala, kao i kroz organizaciju koncerata koji daju šansu da ti ljudi dođu do izražaja i stanu rame uz rame sa velikim, uspešnim, ostvarenim domaćim bendovima.

Godinama se bavim humanitarnim radom i sa velikim zadovoljstvom učestvujem u organizaciji manjih festivala koji za cilj imaju promociju zdravih stilova života, kao što je recimo Organic Live Fest čiji sam muzički urednik. Pseudonim Sirano dobio sam kao radio voditelj emisije noćnog programa Džiterbag u kojoj sam govorio o muzici i ljubavi, jer je ta povezanost po meni esencija pozitivnih emocija čoveka. Tu povezanost sam, u pauzi između drugog i trećeg albuma, opisao u dve knjige pesama koje sam u tom periodu objavio, pod nazivom Ovde ko uđe ne izlazi živ i Berger je kriv.

Pauza koju pominješ je bila duga skoro 13 godina, dovoljno da nekim novim poklonicima tvoj bend zvuči kao nešto novo na sceni a zapravo prisutni ste veoma dugo. Kako bi, u nekoliko reči, zvučao CV Zid mortala?

Bend se prvobitno zvao Iskon, jer je ideja bila da se bavimo iskonskim temama života, ali smo onda odlučili da promenimo naziv benda, a da prvi album koji smo objavili 2001. godine za ITMM, nazovemo Iskon. Inspiracija za naziv Zid mortal nam je bila pesma Atomskog skloništa o dva brata rođena na zidu smrti. U bendu inače svira moj rođeni brat Nenad Šobić, na prva dva albuma je svirao bubanj, a na ovom albumu svira gitaru i peva. Zid Mortal označava zid koji nas podseća da je život ograničen i samim tim vredan.

Posle Iskona došao je i drugi album i nagoveštaji ozbiljnog uspona ali je umesto toga nastupila pauza. Šta se dogodilo?

Drugi album se zove Svemir i ljudska glupost (po Ajnštajnovoj teoriji da su samo dve stvari neograničene, svemir i ljudska glupost, mada za svemir nije bio siguran). Album je objavljen 2005. godine za One records. Oba albuma su bila dobro prihvaćena i zapažena, pa smo imali prilike da sviramo na prvom Belgrade Beer Festu, EXIT-u, u revijalnom delu Zaječarske gitarijade, nekoliko puta na Trgu Republike sa Radijom 202, kao i na više koncerata po Srbiji u organizaciji 202-ke, kao predgrupa Ribljoj Čorbi na njihovom koncertu na Ušću, a kasnije sa njima i u drugim gradovima u Srbiji. Nakon promocije drugog albuma i snimljena dva spota doživeo sam saobraćajnu nesreću koja dovodi do razilaženja benda i pauze od dvanaest godina.

Možda je bend pauzirao sa novim izdanjima ali ti nisi odmarao. U periodu koji je usledio, čini se da si bio kreativniji i prisutniji nego ikada, samo na drugi način.

Nakon udesa sam objavio prvu zbirku pesama pod nazivom Ovde ko uđe ne izlazi živ u kojoj se nalaze pesme pisane za bend i počeo da pišem drugu zbirku pesama, kako sam je nazvao poetski roman, pod nazivom Berger je kriv. Knjiga je posvećena liku Bergera iz filma Kosa, jer uvek tražimo krivca i uvek ga tražimo u drugom, pa sam ga tako ja našao u liku Bergera optuživši ga za sve pozitivno u sebi. Promocija te knjige je bila u velikoj sali SKC-a 2009. godine, na kojoj su učestvovali moji prijatelji, poznati muzičari sa domaće muzičke scene, kao što su Bora Đorđević, Voodoo Popeye, Aca Seltik, Inspektor Blaža, Miki Perić, Katarina Popović iz benda Etar, menadžer Dragan Novičić, slikar Dejan Drvenica, Predrag Mitrović iz benda Šablon i Igor Jakovčevski, naš naučnik, tada na radu u Njujorku.

Za tu priliku novi sastav Zid mortala je odsvirao pet starih pesama u novom aranžmanu i na tom mestu smo prvi put pustili demo spot jedne pesme kojim smo najavili da radimo na novom albumu. Dok smo snimali album počeo sam da sarađujem kao menadžer sa grupom FEUD i glumio u njihovom spotu za pesmu Vlast.  Naša saradnja bila je vrlo uspešna, o čemu govore brojni nastupi ali i milionski pregledi na Jutjubu, i trajala je skoro 3 godine.

Stiče se utisak da si tokom čitavog tog perioda pripremao, smišljao, brusio ovo što je konačno izašlo kao neobično asocijativan i inspirativan proizvod. Vidi se da si mnogo pažnje posvetio detaljima. Da li je to razlog više puta najavljivanog pa odlaganog objavljivanja albuma?

Album je trebalo da bude objavljen 2015. godine, ali smo odlučili da ga snimimo ponovo i onda se taj proces iz raznih razloga odužio. Najgori neprijatelj dobrog je još bolje. Izdanje na CD-u i na digitalnim platformama je objavljeno 20. septembra 2018. godine zvaničnom najavom albuma i spota za pesmu Pet minuta sam na talasima Radija 202, kod Vlade Džeta. Moje prvo gostovanje sa prvim albumom je bilo kod Vlade pa sam želeo da ispoštujem tradiciju i da ovaj naš novi početak bude vezan za gostovanje kod njega. Album se zove Monopol i riziko, objavljen je za izdavačku kuću Take It or Leave It Records. CD je dizajniran kao nekadašnja LP ploča: sa jedne strane omota je buklet sa tekstovima i slikama, a sa druge strane je CD odštampan kao ploča. Time smo želeli da damo akcenat na nekadašnje objavljivanje albuma koji su bili jedna značajna celina, nosili su svoju emociju i poruku i obeležavali su periode naših života. Uspeli smo da postignemo ravnotežu između emocije i produkcije, jer bez te ravnoteže ostali bi ili bez emocije ili bez produkcije.

Emocija je lična stvar, ali produkcija je nešto što može prepoznati svako i ovaj album se time svakako može pohvaliti. Čini se da se veoma ozbiljna ekipa okupila na popisu zaslužnih?

Album je snimljen u studiju Devotion kod Marka Živanovića, gitare i vokale je svirao i pevao Nenad Šobić Džo, gitare smo svirali još Slobodan Bugarčić i ja, klavir i klavijature je odsvirao Željko Adžić, bas gitaru Đorđe Golubović, a bubanj Milan Jejina Jeqy. Na albumu gostuju kao prateći vokali Robert Perić (Rapid Force, Feud), Katarina Popović (Etar), Milena Branković (Trigger), Jovana Milošević (Maraqya), Katarina Gojković - etno vokal, Nikola Zorić (Riblja Čorba) na hammondu, Nikola Demonja Jr. na saksofonu i izuzetni Vidoja Božinović Džindžer (Riblja Čorba) na gitari.

Tekstovi tvojih pesama su barem podjednako značajni koliko i muzika. Očigledno je da svaka pesma nosi neku poruku i da ti želiš da ta poruka bude shvaćena. Jedan od brojnih pažljivo osmišljenih detalja albuma, koji se zapazi kada se pažljivo pročita buklet, jesu posvete. Svaka pesma osim dve obrade je posvećena nekome. Da li je to svojevrsna šifra za isčitavanje stihova?

Pesma Čovek i drvo govori o ljudima što tuđe snove ruše, udarni stih koji to dovoljno jasno opisuje je „Čovek je sposoban, ume da od drveta napravi panj“. Sledeća pesma je 999, jasno je da govori o toj godini, posvećena je Milici Rakić, devojčici koja je stradala tokom NATO bombardovanja dok je sedela na noši. To je mogao biti bilo ko od nas. Ova godina je s naše strane 999 a sa njihove 666.

Uradili smo obradu pesme Riblje Čorbe poznate i kao Ja ću da pevam. U našoj verziji se zove Južna Afrika 2015, kao opomena da je trideset godina kasnije sve isto. Značajna pesma pod nazivom Animal Planet je posvećena našoj deci, a govori o svim posebnim ljudima na ovoj planeti koji se trude da opstanu u svojim pozitivnim ulogama. Pesmu Crni veo sam posvetio Niku Kejvu, a zašto potrebno je poslušati tekst s pažnjom. Kejv mi je svojim albumom Murder Ballads, iz nehata, dao volju da opstanem u svom stvaralačkom izrazu.

Tekst pesme Pet minuta sam, za koju je snimljen i prvi spot, nam poručuje da je vreme revolucije prošlo i da svi oni koji žele da promene ovaj crni svet u belo mogu samo da budu pet minuta sami i onanišu. Pesma je posvećena Hugu Lopezu, svetskom prvaku u onanisanju čije je prosečno vreme, koje je beležio godinu dana, iznosilo pet minuta. Kurtu Kobejnu sam posvetio pesmu Svet koji je prodao čoveka. Izbačeni deo refrena je glasio „Kurte da li čuješ kako zemaljska kugla jeca?“

Uradili smo obradu novokomponovane narodne pesme Crno na belo, nazvanu na našem albumu Jedino moje. Dok nas dele po veri, navijačkim strastima, garderobi, muzici koju slušamo doći ćemo dotle da svi ostajemo sami. Naša poruka je jedinstvo i zajedništvo, a ne raskol i podele. Ovo je moj grad je pesma o mom gradu, ali ujedno je i pesma o svim našim gradovima, onima u kojima smo sad i onima u kojima nismo. Album zatvara pesma Volja, posvećena Kevinu Karteru, fotografu, dobitniku Pulicerove nagrade, koji je fotografisao dete koje gubi snagu puzeći ka sabirnom logoru u Africi dok pored njega mirno sedi lešinar. Tri meseca kasnije izvršio je samoubistvo. Zato refren „Božija volja božijom rukom, a moja ruka mojom voljom“.

Napraviti ovakav album u današnje vreme je, u najmanju ruku retkost. Da li je u pitanju anahronizam, posveta nekom prošlom vremenu ili pak dokaz da r'n'r ima budućnost?

Dok sa žaljenjem primećujemo da imamo krizu autora, da je negativna selekcija urušila kvalitet bendova, dok nema mesta za rok svirke, dok su mediji „sveli knjigu na tri slova”, neki ljudi predano rade na sebi i svojim pesmama. Ali, ako snime niskobudžetni spot svi očekuju visokobudžetni. Ako snime visokobudžetni retko ko hoće da ga pogleda. Ako ih nema u medijima svi očekuju od njih da budu u medijima. Ako se pojave u emisijama koje trenutno postoje onda su se prodali. Ako se obuku skupo onda su šminkeri, ako se obuku obično onda su demode. Ako snime više gitara onda su previše glasni pa „nisu za slušanje“. A, ako ne stave gitare onda šteta što nema gitara. Ako odsviraju rif onda to više nije moderno, ako odsviraju solo to se više ne svira, a ako nga e odsviraju onda im fali emocije ili nisu originalni.

Uglavnom, život nam određuju trendovi, zavisimo od ljudi koji nemaju ni stav ni ukus. I šta očekujemo od albuma koji nosi poruku, poseduje specifičnu autorsku muziku i tekstove koji teraju na razmišljanje? Očekujemo da ljudima vrati veru u silinu energije koja može ponovo da nas okupi i pokaže da pravi rock&roll može i mora da postoji. Za to su potrebni ogroman trud i volja, ali, kako je rekao čuveni kineski mislilac i filozof „putovanje od hiljadu milja počinje prvim korakom“.

субота, 16. фебруар 2019.

Зид мортал - Монопол и ризико

Пише: Милан Б. Поповић.

И са новинарски аналитичке стране, импресионистичко колумнистичке и песничке (што да не?) стране, ово ново CD издање групе Зид мортал под називом Монопол и ризико  (налик LP-ju, дизајнерском решењу, симпатичној плочи) је заиста енормно професионално издање. Готово монументално откриће, у сваком могућем смислу и у свој својој комплексности, те му није лако прићи у 02 сата и 22 минута иза поноћи. Али, прија, мора се признати и спавању не да се давати!


Уколико ми допустите у самом старту, лични фаворит овог диска, мојој маленкости у свих мојих грандиозних 110 килограма, јесте девета нарезана нумера, дијамант Ово је мој град и недуго затим, за њом, завршна и круцијална Воља! Тешко је издвојити, али (као што рекох) успео сам одолети академској десетки, док управо 10 нумера на CD-у и има, најбоље песме, јер њих је овде прегршт.

Имам чврст осећај да је Горан Шобић Сирано имао још најмање оволико добрих, раритетних, уникатних и његовим ауторским печатом обојених и квалитетних нумера, које нису нашле своје место на концептуалном и метафизичком, метафором оавијеном албуму, објављеном за Take It or Leave It Records. Он потписује и осам од десет текстова (док су за друге две заслужни Бора Ђорђевић, те Драган Брајовић Браја). Но, шта је ту је. Хајде да се удубимо у ових десет песама.

Уводни акт, звучни документ Човек и дрво, у својих ни мало радијски френдли, четири минуте и 46 секунди свога трајања, Горана Шобића Сирана, у старту избацује рефлексивним риф-актом у рефрену, услик: „Човек је слободан, уме да дрвета направи пањ". Каква иронија!?

Додају Зид мортал „скривалицу” Ко је украо новац? Изузетно је и готово нестварно колико нам у лице или испред ногу на путу избацује кроз самоиспитивање, унутарњи монолог и својеврстан исповедни тон, колико је либерални капитализам, који у свом најтежем облику је данашње животе ових и не тако далеких људи и народа који живе на истим или сличним географским координатним линијама. У тој нумери паклено опасни гитарски соло разлама лобање на два пођеднака дела! Чак и оних који их имају! Мислим на лобање и мозак у њима, наравно.

Специфична наредна песма 999 има набој који води до самог краја и одваљивања сета бубњева све запосленијег и траженијег бубњара у нас који се не крије иза свог сета бубњева, већ ломи своје бубњарске палице Милана Јејине Јеqyа!

Бора Ђорђевић, којега не треба посебно описивати сем рећи оно што он и данас,  и у овој песми грлато виче: „Ја ћу да певам!” Јужна Африка 2015 јесте једна протестна и бунтовна песма! У то нема сумње и то треба и приватно рећи и јавно нагласити, иако на први мах не делује тако. Да ли ми верујете? Набавите албум Монополи ризико и сазнајте и сами!

Нумера Animal Planet је заправо сага о људима и нељудима на овој планети - недвосмислено је то. Тврдим, одговорно, материјално и песнички - гле чуда! Што би Guns n' Roses рекли на дебитантском CD-у: „Добродошли у џунглу”, Вавилон, Београд, Лондон или Лос Анђелес!

Балада Црни вео је гитарски готово племенита и лек је на рану, кад би се упоређивала са осталим пројектилима са овог албуму, што је понајвише допринос гитаре Ненада Шобића Џоа.

У шестом по реду звучном документу, Пет минута сам, чланови бенда воле да овај црни свет, добронамерно, у бело офарбају! Тим стиховима се јасно и гласно у репетицији оглашавају.

Друга страна плоче је, условно речено, нешто блажа и умерена ствар, али само у уводу, јер момци из састава Зид мортал (а посебно Горан Шобић Сирано и Ненад Шобић - Џо) поручују гласно: „Како да борим се, како да победим, да те не повредим!” Легендарни склоп, готово антологијских стихова! Осећам посебан наелектрисан набој по својој кожи чак када нумера Свет који је продао човека лагано одлази у fade out.

Једино моје ставка је универзалног типа који увек пролази код масе. Није ни чудо када је текст написао Браја али, опет, ова машинерија то ставља у борбени риф-строј и оклоп, тако потребан данас у општем и свеопштем времену бруталних добронамерника.

Бенд ни на деветој нумери, Ово је мој град, не даје предаха ни мира ни случајном, а ни заинтересованом слушаоцу. Чини ми се да је овај хируршки скалпел сецирао урбани то јест (такозвани) урбани живот скројен у неколико ефектних строфа уз саксофон Николе Демоње Јр-а. Ово је, заправо ултра хит овог албума! Чак ми се не чини, ја сам апсолутно убеђен у то!

Завршну, изузетну нумеру, насловљену Воља, својевољно вам (јер ми се може) остављам да је сами преслушате, пошто неке драгоцености морате открити сами. Ово је тачка. Ово је крај. Ово ја академска десетка за Монопол и ризико, који садржи исто толико нумера. Мени више од овога ни не треба. Нити постоји нешто слично, а добро, у последњој деценији, како у Србији, тако и у ex-YU региону! 

петак, 15. фебруар 2019.

Brahdr'uhz - Land of Darkness

Written by: JZ Navoj.

"The easily readable name of the band" which, according to the data from metal-archives.com means: break us or destroys us. It's interesting that only the name of the album is in English, while the names of the songs are on some weird language, a dialect, or something like that. The black and white minimalist concept for the front cover of Land of Darkness and label "raw primitive black metal" is what sends this band as a clear message. I absolutely have no idea what the texts say, nor in which language they are singed. The words are absolutely incomprehensible, as much as I tried to try to understand something by careful listening.

I expected short, fast and raw black metal but I did not get it. On the contrary, this is an album of over an hour, a rather slow pace, a casual atmosphere (which reminds me a little like Beastcraft) and raw productions. Probably everything is recorded in a home-made studio, and the band don’t care how it will sound to others, as long as it meets their needs - it's still a black metal. The first part of album is extremely boring and weak. In general, the music on the entire album is constantly followed by some irritating noise, and the entire album follows the vocal sung as a "distant scream" that is quite flat, melancholic and without any changes, jumps, eccentric screams and the like, that should arouse you, excite you ... The second part is much better and the music is quite melodious despite the “rustle” that exists in the background. I can’t say that this material is some true or cult. The album would be more audible if it was shorter, and that there were published texts of songs  on metel-archives.com - that would be opportunity for careful listener to do text message research.

It's hard to listen to the album many times because it's really not revolutionary or new - but it certainly was not even the intention or wishes of its creator - but rather it was the goal, not to get out of the framed frames of what is hard primitive black metal. Therefore, this is obviously more for the local patriots - Swiss or stubborn black metal listeners who have the need to purchase albums from all over the world. The best song from the album is a song number 10 - Yemetis. If you like it, continue with the rest of the album. Brahdr'uhz get only passing a rating for Land of Darkness, for which I have no desire to listen to again.