понедељак, 28. јануар 2019.

All My Sins - Пра сила - Вуков тотем

Пише: JZ Navoj.

All My Sins постоје јако дуго, али ме је тек 2017. пренуо из летаргије, кад су и сами изашли из исте, објављивањем EP-jа Lunar / Solar. Ово остварење најављивало је да се кува нешто моћно, али да ће бити овако добро... Богата је, додуше, историја људи који потписују овај албум и који су годинама активни у разноразним бендовима black metal усмерења. Рекло би се да су овде године искуства, посвећености и истрајностi изнедриле једно веома зрело и моћно издање које ће се, макар у мом етру, често слушати а да да ми не досади.

У питању је, по речима бенда, албум посвећен вуку као митолошком бићу. Концептуално - текстулано, албум пружа путовање, величајући и поштујући природу и подсећајући нас да, упркос савременом „свету од људи што врви“, свету које нас меље у својој свакодневници, не треба да заборавимо суштинску везу са природом и да изгубимо себе. Одатле и вук као инспирација и подсећање на исконску повезаност вука са нашим прецима. Страх који имамо према вуку с једне стране и обожавања са друге. Надам се да ће млађе генерације слушање овог албума подстаћи и на анализирање текстова а да ће их након тога усмерити на српску митологију, култ природе и паганска божанства.

Музика је сасвим убедљиво одсвирана, са прилично музичког умећа и знања, квалитетно и чисто продуцирана, у духу са данашњим временом. Чисти и разумљиви сцреам вокали, повремено има и цлеан вокала, сасвим су узбудљиви прелази и ни једног тренутка нису досадни. Албум има довољно разноврсне музичке деонице, од ултра брзих мелодија гитара и бубњева до потпуног смираја, те фолк елемента (на пример у песми Опсена, која ми је фаворит, уз заразну „Ветрово коло“, која ме је купила на прво слушање).

Пра сила - Вуков тотем траје скоро пуних сат времена, али без проблема држи слушаочеву пажњу. Примерака диска за набавку директно од стране бенда проверено више нема. Визуелно изражавање кроз буклет и промо слике бенда врло су ефектни и оно су што ће вам се одмах свидети и што ће вас увући у ову „black metal паганштину” или ћете према целој причи бити индиферентни. Чланови бенда су у буклету овековечени у тренутку одигравања својеврсног, мистичног, прастарог обреда, са све пригодним паганским маскама и пратећим реквизитима.

За инстант генерацију која нема времена да чита дуге текстове, рецензија албума би могла да стане у 5 речи: „грч, самоћа, бол, крах и чежња“. Нека се неко удуби и сазна где су ове речи садржане и шта крије овај албум. Ако већ нисте ушли у Ветрово коло  - само изволите. Изласка нема. ★★★★