понедељак, 19. новембар 2018.

Bohemian Rhapsody

Пише: Милош Шебаљ.

Прича почиње оним чувеним: „О покојнику све најбоље'”. Већ ту негде историја прераста у легенду, легенда у мит, па даље, својеврсном верзијом игре глувих телефона добијемо еп. У данашње време глобалне памети, вероватно чак и више различитих епова. 

Наилазим ових дана на све више опречних мишљења по питању овогодишњег филмског остварења Bohemian Rhapsody, створеног у славу покојног Фредија и, тек нешто мање, бенда Queen. Просто се трка васколики народ да пронађе што више делова филма који су лоше урађени или историјски нетачни.

уторак, 13. новембар 2018.

Миле Кекин – Кућа без крова


Пише: Милош Шебаљ.
Био сам тек клинац када је Хладно пиво порасло. Смлачило се, рекли би неки (и ја међу некима). Хладно пиво је у међувремену потпуно одрасло, а ни ја више нисам клинац. Сада знам да се и млако пиво може попити, мада ми је свакако боље када је прописно охлађено.
Схватио сам неке ствари. Не ваља баш пијан форсирати фук. А ни кућа без крова није место на коме се не можеш огрејати или склонити од кише. Није лоше покиснути понекад. Зиме се, такође, дају прегрмети некако. Али, замисли се мало, колико снова може стати у кућу без крова? Уме да провири између тих киша и покривач од звезда. Шта ћеш онда? Хоћеш ли немо посматрати потонуће Атлантиде под сопственим ногама или ући у Рено 4” и одјездити непознатим путевима ка непознатом крају?
Оматориш на крају. Постанеш мудар, па се сећаш, пребираш по путевима, сликама. Можда те ухвати носталгија, а сасвим је могуће и суза понека. Или се осетиш поносно. Погледаш иза себе и имаш шта видети. Много шта! Па ти буде драго. Свако погрешно скретање је било твој прави пут. Имао си право сваки пут кад си погрешио. Сјајан је осећај кад си задовољан собом! Многе ствари престану да те занимају. Баш те брига за неког клинца коме се баш не свиђа што ниси снимио панк албум, што си ипак отпевао љубавну песму... И не само да те баш брига, него си још и срећан због тога. Знаш тог клинца. Познајеш га. Знаш да ће једног дана и он да остари. Добро, можда баш и не знаш да ће једног дана писати (све, само не) критику твог солистичког албума који, осим твојим гласом и лирским шмеком, ни најмање не подсећа на нешто по чему си постао препознатљив.
Драги Миле, и сви остали који се тако осећате, хвала. Било је задовољство слушати вас. Препоручујем сваком љубитељу добре музике.