среда, 31. октобар 2018.

Chemical Exposure – Sick Mutant Society


Пише: Милош Шебаљ.
Ово је хрватски бенд у коме пева један мој пријатељ и колега, који такође пева у још једном мени пријатељском бенду, а ја сам о њему сазнао из пољског фанзина. Чудни су путеви Господњи... Или оног другог, ко год да већ обраћа пажњу.
ChemicalExposure дебитује дугосвирајућим албумом, што се често испоставља као грешка. Међутим, овде говоримо о скупини већ искусних музичара. У исто време, не може се причати о некаквом „all-star” пројекту (ко нађе звезду у овом бенду има пиво од рецензента) какви обично одишу недостатком икаквог креативног потенцијала, пошто је исти потрошен на матични бенд.
Дебитантски албум овог састава пуца од нагомилане енергије, креативно је изузетно разноврстан и оставља искључиво позитиван утисак. Осим на врат слушаоца, али да не улазим сад у проблеме оматорелих „млатилаца главом” са недостатком калцијума у исхрани.
Chemical Exposure не компликује много, жанровски су веома јасни. Пола сата чистокрвног death/thrash метала. Српска публика ће несумњиво помислити на Infest, мени пада на памет Vader и тако редом. Свако ће имати своју сопствену представу, свој бенд на који ће му ово заличити, али чињеница остаје да Sick Mutant Society није албум који би требало олако прескочити. Сигурно да није најоригиналнији, али је свакако испуњен довољном дозом препознатљивих деоница које ће вам остати у глави. Мени највише недостаје понеки препознатљив рефрен какав уме музику овог жанра обогатити и подићи на виши ниво.
Колико год се трудио не могу наћи другу замерку овом издању. Прецизна, енергична свирка, најчешће брзог темпа, једноставни, али ефектни рифови, кратке соло деонице, истакнута бас гитара (већ у уводној нумери добија и соло минијатуру) и чврст, сигуран вокал су оно што добијате овде. Ништа више, ништа мање. Сваком љубитељу ове врсте музике биће и више него довољно. Као фаворита бих издвојио трећу песму, Еxloitation, екстремно брзу thrash метал песму у којој се најмање мешају горепоменути жанрови. Могу само да замислим како изгледа извођење уживо...
Хрвати су успешно дебитовали, нема сумње. Колико ће простора добити Chemical Exposure у односу на матичне бендове чланова је веће питање. Свакако би била велика штета да се ова прича заврши на само пола сата музике. Сачекаћу... Ви немојте, него набавите овај диск и запамтите, млеко и млечни производи у што већој количини. Из искуства говорим. 4/5.

понедељак, 01. октобар 2018.

Wrathrone - Reflections of Torment


Пише: Милош Шебаљ.

Да се питају данашњи српски (мада ни остали не заостају) новинари наслов изнад ове рецензије би могао гласити: Финци пребегли у Шведску и нећете веровати шта се онда десило. Као и обично, испод би писало да се ништа посебно није ни десило. Снимили су албум. Добар албум, али ни то нису вести које су ван уобичајених. Ипак говоримо о Финској, а тамо никад није мањкало добрих албума.

Петорка из града Лаитила у Финској прославља декаду постојања другим дугосвирајућим материјалом. Горе постављена референца на Шведску углавном стоји. Углавном... Пре свега када говоримо о звуку који је итекако шведски.

Wrathrone свира death метал у старинском духу - барем у основи. Препознатљиви моменти који су прославили Гетеборг (барем ектремном метал свету) током деведесетих година прошлог века су свеприсутни у стваралаштву ових Финаца. Прљаве, мелодичне гитаре, спуштен штим, чврста ритам секција и бруталност без којих овај жанр не може постојати. Тек ретки делови овог албума подсећају на ону сурову тежину којом су се одликовали бендови из домовине овог састава. Осим тога, ReflectionsоfTorment уме да повуче у неколико праваца. Упечатљиви су готово doom метал моменти, посебно када се темпо умири, а у причу укључи клавир, најчешће у позадини као тек атмосферични додатак звучном зиду.

Са друге стране, ваља обратити пажњу на песму Last Journey North где је баш тај клавир остављен да води готово главну реч (на почетку и крају нумере). И то чини изузетно добро, што неће признати само они најзагриженији фанови који ће и само присуство тог инструмента сматрати врхунцем бласфемије. Много чешће Wrathrone прелети у thrash метал, те изазове оно што се данас назива death 'n' roll. Могу се пронаћи и модернији мелодични упливи током ових 47 минута што је још једна ствар коју им неће опростити окорели љубитељи правца. Но, ову екипу то не би требало да забрињава. Све те различите утицаје бенд је успео да сасвим добро укомпонује. Добијен је компактан албум, изузетно енергичан и који, иако се јасно чује сва инспирација којом су се послужили, задржава солидну дозу оригиналности која ће их издвојити из масе клонова.

Суштина је да је ова екипа направила заиста добар албум. Можда не најбољи али сасвим добар. Уосталом, ово им је тек други тако да време свакако ради за њих. Већ на трећем би могли да заузму сасвим добру позицију на глобалној сцени. 3,5/5.