понедељак, 02. јул 2018.

Epidemia - Leprocomio

Пише: Милош Шебаљ

Јужноамерички метал смрти, једнако препознатљив као и шведски, амерички, холандски итд. Међу многим (
мање или више признатим) носиоцима тамошње сцене, пронађе се понеко ко прошири лепезу утицаја ван родног континента. Но, ретки су такви примери који изроде више од самог покушаја. Стиче се утисак да је поднебље ипак важан фактор у формирању звука, бар када о метал музици говоримо.

Epidemia долази из Еквадора и доноси још један покушај „бекства од корена”. Leprocomio је тек други албум у петнаестогодишњој каријери бенда и то искуство се свакако осећа, пре свега у композиторском смислу.

Еквадорци су покушали емулирати северноамеричку школу death метала, мада су трагови јужноамеричког стила на моменте сасвим присутни, посебно у атмосферичнијим деоницама. Текстови на матерњем језику не одмажу ни најмање када је тај латино стил у питању.

Иако очигледно завидно технички потковани, Epidemia базира своје песме на бруталним рифовима, чиме повлаче утицаје Cannibal Corpse. Чак и продукцијски подсећају на поменуте великане. Морам признати да ми овај албум звучи доста свежије од последњих неколико издања чувених Амера. Уосталом, на
Leprocomio се чекало целу деценију, тако да је било и више него довољно времена да ова петорка сакупи довољну количину идеја за објављивање. Сваки аспект овог издања је добро осмишљен. Интензитет не пада ни једног момента, било да практикују брзину светлости или спорије деонице. Чврста ритам секција „држи кичму”, гитаре са сигурношћу предводе песме, вокал је довољно убедљив, лако износи свој део посла.

Све је на месту, али ипак нешто фали. Трагови оригиналности се назиру, можда их само треба истаћи у први план. Такође, чини се да овај албум тече прилично „равномерно”. Ниједна песма не искаче, те се стиче утисак да се слуша само једна дугачка ствар. Другим речима, варијације су присутне у самим песмама, али не на целокупном издању. Све су то детаљи који се дају исправити у будућности. Уосталом, пред њима је тај вечити испит сваког бенда, познатији као „трећи албум”.

3,5/5