недеља, 13. мај 2018.

Joys of Life - Ausweg, Existenzfeind

Пише: Антонио Ј.

Овогодишње издање темеринског depressive black метал бенда Joys of Life ми се много више свидео од дебија објављеног пре три године. Можда је то само до тренутка у коме сам тренутно, када ми више одговара нека мрачнија и спорија музика. Но, небитно - сматрам да је Dopamine&Serotonine, покретач овог пројекта, у међувремену нашао праву формулу којом је један, искрено речено, „умртвљен” поджанр учинио... па, мало мање мртвим.

Иако су нумере осетно дуже него на претходном издању, далеко од тога да су монотоније. Напротив, због саме продукције, конкретнијих и сређенијих аранжмана, те лепе боје гитара и наглашеног баса, само издање је веома слушљиво. Атмосфера је далеко од депресивне, те се више може назвати меланхоличном. Не тако честе брже деонице праве одличан контраст у односу на оне ултра-споре: динамичне су и као створене за млатарање косом, под условом да је имате.

У периоду када сам откривао black метал (пре готово пуне две деценије), волео сам да чујем бендове који су свирали спорију верзију овог жанра. Поготово су ми пријале песме које су садржале дуге, мелодичне и хармоничне деонице, а које су деловале невероватно опуштајуће. Чак и када је у питању био онај најсировији блекерај, увек се могло пронаћи нешто посве уникатно. Ausweg, Existenzfeind и те како нуди тако нешто, што ме посебно радује, понајвише због тога што ме враћа у време када су ситне ствари могле да ме одушеве.

Вокали су можда најслабија ставка, иако сами по себи нису лоши. Ја генерално не волим ни крештаве scream-ове, ни полупромукле harsh-ове (који се на албуму спорадично појављују), мада се таква комбинација вокала одлично уклапа уз овакву музику. Искрено говорећи, не знам да ли би крајњи резултат издања био толико добар да се није изабрало једно овакво опскурно решење.

Драго ми је што је Joys of Life остао веран својим коренима, али ми је још драже што је своју причу пренео на виши ниво. У овом поджанру је тешко било шта ново измислити, али места за свежије идеје свакако има, поготово ако су квалитетне као у овом случају. Док је деби Dem Tod Ѕei Dank био помало напоран за слушање (ако нисте били посебно припремљени за његово „конзумирање”), са Ausweg, Existenzfeind је ситуација посве другачија. 4/5.