четвртак, 26. април 2018.

Комбо #46

Пише: Антонио Ј.

Lectern: Deheadment for Betrayal
Италијански Lectern су на сцени већ готово пуне две деценије, а иза себе имају по три ЕP-ја и албума. Овогодишње издање, Deheadment for Betrayal, фино звучи како због веома добре продукције, тако и због самог стила. Тешки death метал који на моменте залази у бруталније воде, силовит приликом деоница средњег темпа, разарајућ током оних бржих. Ипак и поред свега тога не могу рећи да су ме одушевили, с обзиром да ми се нити једна једина песма није урезала у памћење као вансеријска. Сем квалитетног слушалачког искуства (ако волите овај жанр), сам албум не нуди ништа ново што до сада нисте чули. Ако га којим случајем пустите да иде у позадини док радите нешто друго те му се нимало не посветите, нумере ће вам се стопити једна у другу. 3/5.

Turma: Kraken
Turma је бенд из Италије који у својој музици комбинује groove метал, deathcore и djent. Ова комбинација је на моменте веома ефектна, с обзиром да су саме идеје веома добро замишљене, те исто тако спроведене. Са друге стране је ту (за мој укус) превише типичних deathcore успоравања са класичним брејковима и мрмљајућим pigsqueal-овима. Kraken са једне стране звучи свежије, па и иновативније од гомиле сличних албума, док са друге одаје утисак репетативне осредњости. 3/5.

Me Vs. I: Never Drunk Enough
Трећи бенд са Апенинског полуострва у низу је на мене оставио најбољи утисак. Hardcorе/stoner мешавина са овог ни пуних 20 минута дугог издања је довољна да напуни слушаочеве батерије. Never Drunk Enough је адреналинска инјекција контолисаног, полетног хаоса праћеног вриштећом нарацијом, стонерашким рифова и готово па марширајућим ритмовима. Me Vs. I су симплифицираним и концизним микро-албумом успели да (по)кажу више него њихови претходно поменути земљаци заједно. 5/5.