уторак, 27. март 2018.

Комбо #44

 
Madvro: Invocation of High Wizard 
Да дочекамо и ово! Иако у високој конкуренцији са бендовима из целог света, али овакав стонер/доом се ретко појављује у нашем окружењу. Смедеревци Madvro су свакако започели годину како ваља, са одличним албумом Invocation of High Wizard, а нама љубитељима овог звука уприличили понос и стондирано млатарање главом. Што се мене лично тиче, без психоактивних супстанци. Злобници ће прво помислити: "А, има оваквих бендова на тоне". Такође, домаћи злобници који исто то помисле, нека га ДУВАЈУ. Врло солидно продуциран и препун одличних, стилски масних риффова и психоделичних момената/брејкова. Цео албум је права вожња кроз расни stoner/doom са јасним референцама на "ђавољи", психоделични блуз и "сумњивим" темама као што су призивање природних (мрачних?) сила (мало и старословенских веровања - наслов прве траке). Ретке "али у прави моменат деонице" у којима крене дупло педалање чине албум још динамичнијим и приближнијим металу, чинећи га пријемчивијим и онима који нису навикнути на психоделично миловање синапси. Такође, приметљиво је да су ту прсте највише умешали Black Sabbath, али је још више да су ту и папци Electric Wizarda, који су свакако Sabbathi за бендове који тек надолазе. Колико сам могао да видим, doom/stoner интернет заједница је заинтригирана нашим момцима, што је одлично. Шта да кажем друго: изволите послушати албум на њиховом Bandcamp профилу, а можете га и купити, јер овакав бенд вреди подржати!

Barbarian Swords: Worms
Овај албум је стигао у прави час као подсетник, јер сам био одуван и првом приликом кад сам га чуо, још раније! Шпанци Barbarian Swords буквално кољу инструментима, а још више музиком и темама које обрађују. У питању је веома брутална и прејебена комбинација у виду екстремног death/doom-a, са упливима и sludge-а, јер ђе је насиље, ту је и sludge. Вриштеће гитаре, вокали од којих се крв леди у жилама, спора и тешка као гранит ритам секција су само сонични део приче. О иконографији и песничким сликама нећу ни да започињем - мислим да је довољно да баците поглед на омот; е то вас чека и у музичком смислу. Ко до сада није знао, огромни сам обожаватељ Конана Варварина, још од периода када сам открио стрипове, наравно, захваљујући ћалету, ког су дуго времена и звали Конан захваљујући способности да купи гомилу стрипова разних домаћих едиција и после навуче сина на исте. Зато је овај албум, неким чудом, чучао у запећку мојих мисли, а није заслужио! Сирова бруталност, мизантропија level 9999, крв и летеће главе, мачеви и борба са (сопственим) демонима, отворена мржња према женској чедности, хришћанима и другим иоле пристојним стварима бивају збрисани под албумом пригодно названим Wоrms, који траје нешто више од сат времена. Дакле, ово је албум за храбре и издржљиве, физички и психички. Jа сам можда изузетак у физичком смислу (метар и шездес' висине - лош просек за варварина, искључујући Астерикса) јер волим овакав звук, сиров, дозлабога мрачан, гитарски бруталан, а вокално врло варварски - понекад до границе неиздрживости.

Windhand & Satan's Satyrs: split EP 
Када се споје оваква два бенда, албум који ураде најпре остави утисак луцидне збуњености - шта се, јеб'о те, управо десило? Маторији по стажу, мрљава, енормно тешка и депресивна doom машина Windhand и напаљена окултна punk/metal млађарија на есиду Satan's Satyrs. Однос снага ова два бенда је таква да би вага при мерењу сама себи одгризла тасове, јер је то просто НЕМЕРЉИВО. Ја сам послушао албум пар пута чисто да видим да ли сам се истриповао гадно. Елегије које су испоручили Windhand су масивне, споре и уклете, док су песме Satan's Satyrsa прљаве троминутне химне, у правом пунк маниру, само са ђаволским обртом. Нећу се много обазирати на песме и како свирају - на свакоме је да одлучи који му бенд у ком тренутку више одговара. Мој лични утисак је да после слушања Windhanda добро дође мало адреналина, јер овако гробна и отужна атмосфера (ипак су они познати по том звуку, не замерам им) помало "убије" расположење. У сваком случају и сваком менталном стању, препоручујем албум!