среда, 21. март 2018.

Комбо #43


Bestialord: Law of the Burning
Америчка death/doom метал скупина Bestialord нас својим првенцем Law of the Burning из 2018. године враћа назад у ране деведесете, у време када су и настали најкултнији албуми овог жанра. Наиме, албум од почетка до самог краја одише атмосфером и сировом продукцијом карактеристичном за поменути период. Бенд функциоше у трочланој постави и то бубањ, бас и гитара, а гитариста је уједно и вокалиста. Звук је сиров и опскуран, ритам секција је углавном у мид-темпу, али и поред тога има доста решетања дупле бас педале. Гитара је тешка као црна земља а сами рифови веома јаки и моћни. Соло деонице су такође врло ефикасне, мада не баш и оригиналне. Приликом првог преслушавања албума све време ми је негде у подсвести одзвањала God of Emptiness бенда Morbid Angel, те је и сада помињем поређења и приближавања ради, јер звучна слика бенда Bestialord најприближније се и може упоредити са звуком овог kultnog хита. Ако сте љубитељ оваквог звука, не губите време, потражите ovaj album одмах, нећете се покајати. 8/10.

Coldblood: Indescribable Physiognomy of the Devil
Ovo је тек трећи албум бразилског death metal дуа Coldblood, чија је каријера дуга већ читавих 26 година. Бенд заправо има знатно више демо издања него дугосвирајућих албума. Иако до сада нисам имао прилике да ih слушам, оно што већ на прво слушање постаје еминентно је да су им главни узори Morbid Angel и Deicide. Већ сам успут поменуо да је у питању дуо, али на овом албуму апсолутно ништа није програмирано и урађено компјутерски, пошто је један од чланова одсвирао све рафалне паљбе на бубњевима, док је други кидао жице баса и гитара, те отпевао ову демонску проповед. Иако Coldblood готово ни по чему не одудара од својих узора, Indescribable Physiognomy of the Devil ипак звучи свеже, можда баш из разлога мањка сличних, довољно квалитетних бендова. Албум је максимално агресиван, али је и изузетно пријатан за слушање. На њему је укупно 10 песама, а као бонус ту су и још 3 инструменталне верзије, те је укупно трајање скоро 52 минута. Coldblood је изванредан пример доброг и бескомпромисног ундергроунд бенда који своју музику ствара искључиво из љубави према истој и уживања у истој. 8/10.

Demonic Obedience: Nocturnal Hymns to the Fallen
Безуспешно покушавам избећи поређење и овог бенда са легендарним Morbid Angel. Запитаћете се знам ли још неки death metal бенд сем њих, хаха. Наравно да знам, али игром случаја сва 3 досадашња издања о којима пишем имају своје музичке корене управо у таквом звуку. Иако Demonic Obedience сами себе карактеришу као death/black metal бенд, утицаји потоњег су готово неприметни, осим можда саме тематике текстова песама. Мада, сложићете се да satanic теме апсолутно нису стране ни u death металу. Музички, Nocturnal Hymns to the Fallen је класична death metal дробилица коју карактеришу масивни бубњеви, тешке ритам гитаре, оштре солаже, гровлови из пакла. Текстуално, као што се да претпоставити, доминира антихришћанска тематика… Шта вам више и треба од једног албума? Иначе, док ја рецензирам ово издање из 2016. године, бенд је већ објавио ново под називом Fatalistic Uprisal of Abhorrent Creation. Свакако вредно пажње андерграунд публике! 7/10.

Hiidenhauta је мелодични black metal бенд из Финске. Ако сте се надали да ћу поново поменути Morbid Angelпогрешили сте, јер ово издање нема никакве везе са њима. Пред нама је други албум ових Финаца који је једном речју фантастичан. 1695 има хипнотичку моћ и када га пустите сасвим сигурно нећете прескакати песме или деонице, већ ћете уживати у свих 35 минута колико траје. Песме су углавном брзе и полетне, мелодије се преплићу нон-стоп, како чисто гитарске, тако и клавирске. Сама атмосфера албума је у неку руку мистична. Hiidenhauta своје текстове пишу и певају на матерњем језику, а поред мушког гровла ту је и врло пријатан и нежан женски вокал. У четвртој по реду песми, Musta Leipa, бенд прави мали предах и пресек, пошто је нумера у потпуности одсвирана на клавиру. Да се разумемо, иако бенд користи и клавир, ипак се мелодије највећим делом ослањају на гитаре. 1695 је издање са врло добром и јасном динамиком, са пуно промена ритма. Прелази из клавирских интро деоница у разорне метал рифове, преплитање вокала и инструмената чине овај албум и више него занимљивим, а може се рећи и магичним. Након завршне клавирске композиције једино што нам преостаје је да поново кликнемо на дугме play. 9/10.