петак, 09. март 2018.

Kombo #42

Piše: Ivana Oštreljanović 

Dark Archive: Cultivate Our Blood in Aeon
Dvojac iz Finske pod nazivom Dark Archive servira njihovu ovogodišnju tvorevinu u formi EP-a sa pet pesama monstruozne blasfemije, te silovite i sirove energije. Agresivna bubnjarska paljba, oštri rifovi sa avetinjskim blekerskim vriscima, sa tu i tamo po kojim growlom. Pored tolike agresivnosti tu je i veoma kratak predah ispraćen akustičnom gitarom i klavijaturama. Ma koliko silovit i destruktivno atmosferičan, melodičan je sa dobrim kvalitetom zvuka. Veoma dobro izveden balans „organizovanog haosa“ (sa simpatičnim omotomom) nosi ime Cultivate Our Blood in Aeon i vredan je pažnje! 7/10. 

Grotesque Ceremonium: Demonic Inquisition
Turski jednočlani bend Grotesque Ceremonium baziran na oldskul death metalu. Fino iskazano instrumentalno i vokalno umeće, sve to kao plod mašte, imaginarna tvorevina jednog zanetog mozga da prenese u delo. Svakako nećete čuti nikakvu novinu ovde – dakle, ništa spektakularno. Neću hvalisati previše Batua Cetina - upoznata sam sa više one man/one girl bendova različitih žanrova. Ali, kad smo kod njegovog rada na ovom izdanju, jasno je da iznosi svoju ljubav prema muzici u punoj snazi i deli je sa nama uz pomoć svog sviračkog i vokalnog umeća. Ovo izdanje poseduje klasičan oldskul kalup kojim se vodi u svakoj pesmi, te će stoga većina pesama zvučati slično, ali ne i potpuno isto. Bitno je da ima smisao za svoj sopstveni zvuk i dubinu u svakom smislu. Kad smo već kod „dubine”, njegovi grubi growlovi svakom pesmom bivaju, čini mi se, sve brutalniji. Kao da šire mračnu atmosferičnost tokom svih četrdesetak maijakalnih minuta. Poslednjom numerom na albumu još bolje dokazuje svje svoje umeće i sposobnost da kao pojedinac ponese isti teret koji bio poneo ceo bned. Dokaz za to je obrada Profanation, obrada nama i te kako poznatog benda Incantation. Toplo preporučujem ljubiteljima stare škole da posvete malo pažnje ovom liku. 8/10. 

Helleborus: The Carnal Sabbath
Ovde imamo američki dvojac sa čisto odsviranim, dobro produciranim albumom srednjeg tempa i specifičnim zvukom. Nemaju klasičnu „jurnjavu“ sa dva-tri prosta blekerska rifa koja će se vrteti od početka do kraja, a izostavljeni su i brzi besmisleni ritmovi,. Mračna atmosfera, sablasni, simfonični black metal sa notom psihodeličnog roka, sirovi vokali i (pre svega) dobra produkcija krase ovo izdanje. Svakako interesantan materijal za slušanje, pogotovo ukoliko ste ljubitelj eksperimentalnog i melodičnog black metala, a koji se ne obazire na granice klasičnog zvuka ovog žanra. 7/10. 

Inhibitions: La Danse Macabre
Grčki bend Inhibitons je na albumu La Danse Macabre predstavio svoje viđenje tradicionalnog black metala i na kom se primećuje uticaj Dimmu Borgira, barem što se simfoničkog dela tiče. Ima tu i Satyricon vajba zbog delimično identičnog vokala. Klasičan primer benda koji pokušava da zvuči kao njegovi uzori, ali sa dodatkom ličnog pečata. Produkcijski je dosta interesantno, ne perfektno ali takođe i daleko od lošeg. Možda bi se ovaj njihov fazon uz više dorade i posvećenosti pretočio u veoma interesantan podžanr koji se već sad nazire, najviše zbog sablasne/horor atmosfere. Sve u svemu, što se tiče celog albuma, primećuje se ozbiljan rad. Ipak, iako solidno izdanje, produkcija je mogla biti bolja. 6/10.

Nadir: The Sixth Extinction
Mađarski bend Nadir je nastao još devedesetih godina prošlog veka. Njihov šesti po redu album, objavljen 2017, nosi ime The Sixth Extinction. Sam bend svoju muziku žanrovski deklariše kao miks death metala i doomcorea. Devet pesama, spakovaih u tridesetak minuta, karakteriše gruba doomična atmosfera, zarazna death rifologija, prijatne sludge harmonije, ritmičnost i „žilavi, postapokaliptični naboj”. Osetni uticaji Bolt Throwera i Gorefesta, zajedno sa specifičanim vokalom, su samo bonus na ovom izdanju koje vredi preslušati. 8/10.