петак, 16. фебруар 2018.

Blitzkrieg #6


Acheronte: Ancient Furies
Da me neko pita iz koje godine mislim da je ovo izdanje, rekao bih da je iz devedesetih, pre svega po produkciji. Glas ovog slavuja je takođe dosta jeziv, što sasvim pogoduje ovom crnom žanru. Za obožavaoce black metala iz perioda devedesetih, ovaj album nije loš, iako mislim da generalno na muzičkoj sceni nisu uneli ništa inovativno. 6/10.

Amentia: Scourge
Šta drugo reći, osim da je izdanje veoma brutalno. Zapitam se na momente kakvo stvorenje je u studiju sedelo za bubnjevima dok se snimao ovaj album. Jedan od najdubljih glasova koje sam u poslednje vreme imao prilike da čujem. Pored svega, izdanje je takođe dosta i melodično, što razbija monotoniju brutal death podžanra. Bend na čijoj svirci se očigledno izgubi bar jedan zub. Izuzetno zadovoljavajuć album. 9/10.

Astarium: Drum-Ghoul
Pre svega, mogu reći da me u trenucima podseća na Emperor, pa čak i na komičare The Black Satans. Još jedno izdanje koje zvuči kao da je iz devedesetih i poprilično zvuči uverljivo. Odlične ideje, melodije takođe dosta lako ulaze u uši - preslušavanje ovog albuma ne može da mi dosadi. Iako nisam preterani obožavalac oldschool black metala, ovo čak ni meni nije nikako za bacanje. Standardno sablasan glas, produkcija kao iz garaže. Vrlo dobro! 8/10.

Cadaver Putrefacto: La Maldición Del Zombie Errante
Ko voli Cannibal Corpse, ovo izdanje je za njega. Jeste da Argentinci pevaju na svom maternjem jeziku, ali Bože moj, to se ni ne primećuje mnogo, ništa ga ne bih razumeo i da na srpskom peva. Nemilosrdno i bez kompromisa, ovi momci se iživljavaju nad instrumentima kvalitetno. Za dežurne tresikose na lokalnim svirkama bend vredan pažnje. U par momenata sam cupkao nogom, što znači da valja! 8/10.

Torture Squad: Far Beyond Existence
Taj dobri stari Torture Squad, meni odavno poznat. Kao i uvek gaje svoj sopstveni stil, još sada sa devojkom na mestu pevačice unose dodatnu inovativnost i privlače pažnju još većeg broja publike. Pesme su dosta dugačke, s obzirom da gaje death/thrash metal stil, što na pogled može biti dosadno, ali... Uvek postoji ali. Očigledno su imali mnogo toga da kažu u ovom albumu, tako da ovo skroz podržavam. Takođe bend koji ne odmara ni jednog momenta, imam osećaj da bi u jednom dahu mogli da oderu ceo album na koncertu. A sad odoh u šutku sa samim sobom dok ko zna koji put preslušavam ovo. 10/10.

Volition: Visions of the Onslaught
I još jedno oldschool izdanje za mene, ali ovoga puta čistokrvni thrash metal. Volition obiluje jednom veoma interesantnom produkcijom i kada bih ih ubacio na neku plejlistu, zbog ovih interesantnih gitara bih ih prepoznao posle par sekundi. Glas je dobar, u skladu sa žanrom, mislim da drugačiji ne bi bolje ni išao. Još mi se više sviđa ovde što je toliko očigledno da bubnjevi nisu iskucani, nego se čuju te milimetarske „greške“ koje bubnjar pravi dok pokušava da drži ritam, što album čini još lepšim za slušanje. Pred ovim momcima je budućnost. 8/10.