четвртак, 04. јануар 2018.

Kombo #35

Piše: Antonio J.

Trivium: The Sin and the Sentence
Trivium sam posldnji put slušao kada su objavili The Crusade 2006. godine. Iako ni dotle nisam bio njihov veliki fan, ipak mi taj neoheavy/neothrash stil nije legao uopšte. Mislim da ne bih obratio pažnju na njih da mi ortak nije poslao link za spot koji su objavili za pesmu The Heart from Your Hate, a koji me je prosto oduševio. Jednostavna i efektna pesma sa ne preterano filozofskim tekstom, a opet upečatljivim. Spot se sa svojim efektima savršeno uklopio. To mi je bilo i više nego dovoljno da pronađem album i predam se detaljnijem preslušavanju. Prve 4 numere su, malo je reći, perfektne: odlično se vezuju jedna uz drugu svojom energičnošću i samim konstrukcijama. Od pete po redu pesme, Betrayer, se može čuti da euforija opada i da su ideje krenule generičnim putem. Iako je i ona dobra, nije na istom nivou kao prethodne. Ostatak albuma je prosečan i na momente sam gubio pažnju. Da nije bilo pesme Endless Night i nekih kul deonica i solaža u drugim numerama, teško da bi taj drugi deo albuma dobio nešto više od prelazne ocene. Iako ovo izdanje (u mnogim recenzijama i komentarima se može pročitati da je njihovo najbolje do sada) treba preslušati, veliki je kontrast između prvih pet i ostalih numera, te mu dajem samo 3/5.

Frostbite: Etching Obscurity
Kanadski blekeri su pretprošle godine objavili zaista fin (uglavnom brži midtempo) albumčić kome se nema šta zameriti. Ovde imamo 11 veoma dobrih numera, lepo zamišljenih, dobro odsviranih i produciranih. Svaki instrument se čuje taman koliko treba te ne prekriva niti jedan drugi. Vokal se tu lepo sasvim uglavio, pogotovo zato što niti vuče na svoju stranu, niti se izdvaja od same muzike. Odlične bas deonice su na trenutke zanimljivije i od gitarskih solaža, što nikako ne znači da su one loše, naprotiv - veoma su catchy. Prateći vokali i dodatni instrumenti u nekim numerama (akustične girate, orgulje i čelo) pojačavaju ionako dobar utisak. Stilski album više naginje nekom meloblacku nego tipičnom black metalu, što mi se i te kako svidelo. Od svih pesama bih kao favorite izdvojio The Pest, Through the Grave, Shining i Black Devourer. Iako ocena nije maksimalna, album toplo preporučujem! 4/5.

Avenger: Mír v harému smrti
Češke legende su letos obradovale svoje fanove svojim šestim studijskim albumom i to posle 5 godina pauze. Iako ih nikada nisam zavoleo kao neke druge bendove sličnog usmerenja, ne mogu ne reći da mi nije prijalo da ih ponovo čujem. Sam album odiše zrelošću i konkretnošću. Na stranu što bend postoji od 1992. godine i što su u pitanju iskusni muzičari, određena izdanja jednostavno sadrže neku energiju koja se da osetiti kada ih natenane i sa punom pažnjom preslušavate. Sadržaj ove zvučne Pandorine kutije zaslužuje punu pažnju slušaoca, te ga ne možete pustiti na svom laptopu u spavaćoj sobi dok se vi tuširate ili spremate doručak. Jednostavno morate biti nasuprot zvučnika i sa omotom u rukama (ili barem slikom na ekranu), istovremeno ga proučavajući i pokušavati da odgonetnete o čemu pesme govore. Mada, uopšte nije bitno razumeti tekst, jer je spoj muzike i vokala tu krucijalan - njihova simbioza je i više nego dovoljna. 5/5.

Argento: Argento
Ovaj srpski bend je 2005. godine objavio svoj prvi do sada jedini album. Sem njega su se pojavili na dve kompilacije izdavačke kuće Multimedia Records i to bi bilo sve od njih, nažalost. Njihovu pesmu Miror sam bezbroj puta preslušavao, pride razmišljajući kako li ostatak albuma zvuči. Tek pre par meseci sam nabasao na njega i mogu reći da je ono što nudi itekako dobro, otprilike kao Methods of Mayhem (između ostalog - oni su radili muziku za Quake serijal) sa veštičijim ženskim vokalom. Ovaj pridev "veštičiji" prihvatite kao neku vrstu laskanja, pogotovo zato što se odlično slaže sa muzikom koju prati. Tako da ako volite alternativni metal sa prstohvatom industriala, onda obavezno preslušajte numere ovog benda na njihovom Youtube kanalu. 4/5.