понедељак, 18. децембар 2017.

Skyline

Piše: Radoslav B. Chugaly.

Nekada davno, u vreme kad je snimanje filmova bilo skupo, imali smo podelu na A i B produkciju. U oba slučaja radilo se o filmovima koji su gledljivi i donose dovoljno zabave, samo što su oni iz A produkcije imali skuplju scenografiju i popularnije glumce pa donosili i veće zarade. Uzgred, malo koji film iz B produkcije je dostigao status kultnog filma kakav su filmski klasici postizali, ali svaki takav ga je dostigao i bez agresivne reklame i upornog pritiska filmskih kritičara. Samo primer Fredija Krugera i Džejsona Vorhisa je dovoljan da se spozna dubina pada plaćene kritike i reklame, da ne pričamo o daleko boljim filmovima.
Poslednjih godina se granice A i B produkcije lako brišu, kameru ima svako, CGI efekti su jeftiniji i svima dostupni. Ono što uglavnom nedostaje je ideja i priča, minorne i nevažne stvari za visokobudžetnu produkciju. Tako je pre izvesnog broja godina izleteo film koji je po svemu pripadnik te drugoklasne produkcije, malo glumaca u par prostorija, zapravo je skoro sve snimljeno u privatnom stanu režisera. Invazija vanzemaljaca, nema obrazloženja za njihove postupke, samo misterija i specijalni efekti. Skyline (kod nas preveden kao Horizont) nam je doneo priču koja postavlja više pitanja nego što daje odgovora. Film animiran tokom celog dešavanja, nema dosadnog momenta, ali briljira pred sam kraj i ostavlja publiku u isto vreme zadovoljnu i nezadovoljenu, ali daje slobodu i mašti i nadanju. Polupoznati glumci, radnja pomalo podseća na found footage filmove, CGI na vrhunskom nivou. Normalno, kritičari su ga dočekali „na nož“, oglasili ga generalno lošim i dali mu neke smešno male ocene na onim sajtovima što pretenduju da budu reprezentativni ocenjivači. Opet normalno, kako to i biva, publika je film ocenila tako što su producenti na svaki uloženi dolar zaradili osam.
E sad, kako rekoh gore, film je ostavio više pitanja nego što je ponudio odgovora. Dakle, kako to kod B produkcije i biva, čekalo se da finansije kažu koliko je ideja dobra pa da se snimi nastavak. Nedavno je to konačno i ostvareno, neko je „namirisao“ lovu iza te ideje pa uložio malo više i snimio odličan nastavak. Opet odličan CGI, opet polupoznati i nepoznati glumci (pa čak i jedna „naša“ što je već 30 godina u Australiji), ali ovog puta uz elemente Kaiju žanra, ličnih duela, krvavih borbi i emotivnih scena. Vrlo gusto napakovan proizvod koji se može gledati i bez prvog dela, ali nije toliko slatko. Beyond skyline donosi razrešenje svih pitanja, ne ostavlja mnogo prostora za misaone nastavke, ali ipak otvara jedna vrata kroz koja može da se provuče makar još jedan film u žanru spejs opere za nas sa jeftinijim ulaznicama kojima je muka od sedamsto nastavaka nekad odlične filmske trilogije o Džedajima.
Sve u svemu, za ljubitelje SF-a kojima ne smeta povremeni prelazak u emotivnu dramu sa elementima čiste akcije, a nisu preterano opterećeni savršenom brodvejskom glumom, oba filma u paketu su moja iskrena preporuka za celovečernju zabavu uz kokice i dobro pivo.