среда, 27. децембар 2017.

Knjiga majstora / Poslednji ratnik

Piše: Radoslav B. Chugaly

Pre izvesnog vremena sam ovde govorio o savremenoj ruskoj kinematografiji. Nisam imao previše pohvalnih reči, retko nešto opisujem hvalospevima jer ne osećam potrebu da neplaćeno reklamiram bilo koga, a staram se da svoje reči svedem na realnu meru. No, u slučaju koprodukcije ruske kinematografije sa Dizinjevom moram se izdvojiti iz standardnih mera za obe.
Negde su se poigrali Rusi sa Diznijem, otprilike veoma uspešno, pa uklopili svoje viđenje dobrog filma i odlične bajke sa američkim blokbaster mekdonalds KFC brzim pohovanjem. Rezultat je pre himera nego kiborg, uspešno dete dvoje roditelja različitih vrsta. Od tri pokušaja, nama su trenutno (koliko ja znam) dostupna dva odlična proizvoda te saradnje – nezavisna međusobno, tako da nije nužno da pratite godinu nastanka.
Prvi, prema starini, je Knjiga majstora – klasična ruska bajka o kamenom cvetu, čak je i pravljena po motivima te bajke. Štaviše, komadić informacije do kojeg vodi ovaj naziv je veoma interesantan. Prva ekranizovana verzija ove bajke je napravljena krajem četrdesetih godina pomoću kolor filmova koje je sovjetska vojska zaplenila od nacista i predstavlja prvi sovjetski kolor film. Kasnije je stvoren i parfem pod istim imenom za koji je ambalažu dizajnirao veliki Kazimir Maljevič, ali to prosečnog filmofila neće mnogo zanimati. Ono što hoće, jeste činjenica da je CGI odličan, savršeno uklopljen u priču i ne dominira scenom kako je to uobičajeno u holivudskim žvakama za oči, ali sama priča je klasično ruski haotična i prekoredna.

Neke stvari se podrazumevaju kao opšta kultura, neke se previše objašnjavaju, ali generalno se sve na kraju shvati uz dosta humora i klasičan ruski hepiend za sve, pa čak i zlikovce. Starijim ljubiteljima posleratnog sovjetskog filma naročito će se dopasti kraj filma, odrađen na način kako su sve ekranizovane ruske bajke dovršavane. Neću da kažem kako, sačekajte do kraja.
No, to je samo starija varijanta. Ovogodišnja saradnja te dve produkcije donela nam je ono što sam i očekivao kao pravi blagoslov pred sam kraj filmske godine. Neću vam linkovati IMDB adresu filma nego trejler, kao i u prethodnom prikazu – Poslednji ratnik, prava pravcata ruska bajka. Obećavao je uživanje, a film ga je i dostavio. Prepun suptilnog i ne toliko suptilnog humora, odlična priča i još bolja ekranizacija. Sve što Dizni može da ponudi, ali uz dobru ideju i fenomenalnu izvedbu. Da ne pominjem totalni promašaj “onog” filma koji smo svi čekali kao sveže jaje od dobre koke, a dobili mućak.
Ukratko, da presečem: ako imate decu ili ih još čuvate u sebi iako ste odrasli, ova dva predloga su odličan kombo za četiri sata fenomenalne zabave, opuštanja, uživanja i smeha. Iskokajte dosta kokica, kupite sokove i spremite grickalice, ali izbegnite kokakolu jer ovde nema Amerike. Ovde je samo ruska bajka i slovenska duša. Nećete se pokajati, obećavam.