недеља, 24. децембар 2017.

Kombo #33

Piše: Desya Lovorov

Hundred Year Old Man: Black Fire
Britanski doom/sludge nikad nije zvučao bolje! HYOM me je oduševio prvenstveno svojom "zagrobnom" mirnoćom, a sviđa mi se i gitarski rad. Atmosfera veoma kratkog EP-ja "Black Fire" je masivna i pogodna za slušanje u zimskim danima, jašta. Album zvuči kao poručen za mene, jer mnogo cenim kvalitetni doom, spor i užasno težak! Pored dve odlične originalne numere, tu je i nesvakidašnja, vrhunska obrada njihovih sunarodnika Pink Floyd, "Welcome to the Machine", gde je zujanje sintisajzera zamenjeno čistim doom brundanjem gitare, a mogu slobodno reći i da je ovom jedinom pesmom prešišan ceo tribute album The Sword-a (pretražite). Kao što Pink Floyd ima posebno mesto u mom srcu, e tu je sad i HYOM. Dobrodošliiiiiii u stroooooooooooooooj.
 

Kuoleman Galleria: Pimeys saapuu pohjoiseen
Svirački isproduciran kako valja, energija je tu, nema zamerke sa tih strana - ipak su Finci u pitanju. Međutim, ovakvih melodičnih death metal bendova i albuma ima na tone. Mada se oni deklarišu kao black'n'roll. Kuoleman Galleria zvuče kao pripitomljeniji Children of Bodom (ništa loše), samo melodičniji i... na žalost, veoma predvidivi. Može biti da je i do mene i mog neumornog slušalačkog duha, album mi iskreno nije držao pažnju, jer se čuje da "igraju na sigurno". Ne zameram im, tržište je veliko, ali opet, lagao bih da kažem kako je ovo sjajan album. Istini za volju, pomenuti CoB sam slušao u srednjoj školi - čak i za moje godine, poprilično davno. Ipak, ne treba ih odbaciti zbog toga, kvalitetni su, bez obzira što ovog puta nisu ponudili ništa novo. Nadam se da će raditi dalje na svom zvuku, malo se više "otkačiti" i pronaći svoju viziju!

Metalsteel: Beyond the Stars
Retko se oduševljavam prog metalom, jer ga smatram inferiornijim u odnosu na prog rock 70-ih, da budem iskren. Srećom, naši dragi Slovenci iz benda Metalsteel (uh, malo originalnije ime rođaci) su ponudili dosta čudan i originalan koncept, koji se uveliko oslanja na SciFi literaturu i ideju transhumanizma, koja je VEOMA retka u heavy/prog metal svetu, ispravite me ako grešim. Meni se izuzetno dopala, što tematika, što celokupna muzika na albumu, koja je izuzetno dinamična, i mogu reći da je album prilično kompleksan za degustiranje, ali u isto vreme ne opterećujući - što je samo po sebi dovoljna preporuka. Kosmički entiteti, kvalitetna muzika, napredak čovečanstva i (ne)mogućnost da se otrgnemo od Majčice Zemlje, sve ima kod komšija! Bravo!
 

Satanath: Your Personal Copy
Za one koji i dalje misle da su 'metalci' prilično i dosadno "jednostrani" i da ne ljube druge žanrove, a kamoli da se bave njima, neka zanavek zaćute. Gazda Satanath Records-a je pod istoimenim projektom izveo krajnje zanimljiv album, koji nema ni trunku gitara, režanja, blast-beatova koji se očekuju, već impresivnih 20 numera koje idu od dark ambient i ritual ambienta, pa sve do čistog eksperimentisanja sa zvukom. Uz to, naslovi pesama su krajnje nerazumljivi, kao neka magijska mešavina ruskog i finskog (mene barem podseća na to). Ne znam šta da kažem 'pametno' o svemu ovome, jer je koncept krajnje hermetičan i naizgled se sam autor poigrava sa slušaocem. Prvo što se album zove "Your Personal Copy" - kao da je neka magijska radnja posredi, jer su pojedini segmenti pesama prilično uznemirujući i "prodiru" u mozak, odvajaju dušu od tela (majke mi). Sama atmosfera albuma je maglovita, nejasna, a ni raspored traka ne ukazuje na neku nit - što je možda i samo po sebi cilj. U svakom slučaju, nesvakidašnja sonična avantura. Da bi u potpunosti uživali (ili šta već god radili), naoružajte se strpljenjem dok slušate ovo divno delo. Eksperiment uspeo - subjekt je... umro?