среда, 27. децембар 2017.

Knjiga majstora / Poslednji ratnik

Piše: Radoslav B. Chugaly

Pre izvesnog vremena sam ovde govorio o savremenoj ruskoj kinematografiji. Nisam imao previše pohvalnih reči, retko nešto opisujem hvalospevima jer ne osećam potrebu da neplaćeno reklamiram bilo koga, a staram se da svoje reči svedem na realnu meru. No, u slučaju koprodukcije ruske kinematografije sa Dizinjevom moram se izdvojiti iz standardnih mera za obe.

недеља, 24. децембар 2017.

Kombo #2


Hundred Year Old Man: Black Fire
Britanski doom/sludge nikad nije zvučao bolje! HYOM me je oduševio prvenstveno svojom "zagrobnom" mirnoćom, a sviđa mi se i gitarski rad. Atmosfera veoma kratkog EP-ja "Black Fire" je masivna i pogodna za slušanje u zimskim danima, jašta. Album zvuči kao poručen za mene, jer mnogo cenim kvalitetni doom, spor i užasno težak! Pored dve odlične originalne numere, tu je i nesvakidašnja, vrhunska obrada njihovih sunarodnika Pink Floyd, "Welcome to the Machine", gde je zujanje sintisajzera zamenjeno čistim doom brundanjem gitare, a mogu slobodno reći i da je ovom jedinom pesmom prešišan ceo tribute album The Sword-a (pretražite). Kao što Pink Floyd ima posebno mesto u mom srcu, e tu je sad i HYOM. Dobrodošliiiiiii u stroooooooooooooooj.
 

Kuoleman Galleria: Pimeys saapuu pohjoiseen
Svirački isproduciran kako valja, energija je tu, nema zamerke sa tih strana - ipak su Finci u pitanju. Međutim, ovakvih melodičnih death metal bendova i albuma ima na tone. Mada se oni deklarišu kao black'n'roll. Kuoleman Galleria zvuče kao pripitomljeniji Children of Bodom (ništa loše), samo melodičniji i... na žalost, veoma predvidivi. Može biti da je i do mene i mog neumornog slušalačkog duha, album mi iskreno nije držao pažnju, jer se čuje da "igraju na sigurno". Ne zameram im, tržište je veliko, ali opet, lagao bih da kažem kako je ovo sjajan album. Istini za volju, pomenuti CoB sam slušao u srednjoj školi - čak i za moje godine, poprilično davno. Ipak, ne treba ih odbaciti zbog toga, kvalitetni su, bez obzira što ovog puta nisu ponudili ništa novo. Nadam se da će raditi dalje na svom zvuku, malo se više "otkačiti" i pronaći svoju viziju!

Metalsteel: Beyond the Stars
Retko se oduševljavam prog metalom, jer ga smatram inferiornijim u odnosu na prog rock 70-ih, da budem iskren. Srećom, naši dragi Slovenci iz benda Metalsteel (uh, malo originalnije ime rođaci) su ponudili dosta čudan i originalan koncept, koji se uveliko oslanja na SciFi literaturu i ideju transhumanizma, koja je VEOMA retka u heavy/prog metal svetu, ispravite me ako grešim. Meni se izuzetno dopala, što tematika, što celokupna muzika na albumu, koja je izuzetno dinamična, i mogu reći da je album prilično kompleksan za degustiranje, ali u isto vreme ne opterećujući - što je samo po sebi dovoljna preporuka. Kosmički entiteti, kvalitetna muzika, napredak čovečanstva i (ne)mogućnost da se otrgnemo od Majčice Zemlje, sve ima kod komšija! Bravo!
 

Satanath: Your Personal Copy
Za one koji i dalje misle da su 'metalci' prilično i dosadno "jednostrani" i da ne ljube druge žanrove, a kamoli da se bave njima, neka zanavek zaćute. Gazda Satanath Records-a je pod istoimenim projektom izveo krajnje zanimljiv album, koji nema ni trunku gitara, režanja, blast-beatova koji se očekuju, već impresivnih 20 numera koje idu od dark ambient i ritual ambienta, pa sve do čistog eksperimentisanja sa zvukom. Uz to, naslovi pesama su krajnje nerazumljivi, kao neka magijska mešavina ruskog i finskog (mene barem podseća na to). Ne znam šta da kažem 'pametno' o svemu ovome, jer je koncept krajnje hermetičan i naizgled se sam autor poigrava sa slušaocem. Prvo što se album zove "Your Personal Copy" - kao da je neka magijska radnja posredi, jer su pojedini segmenti pesama prilično uznemirujući i "prodiru" u mozak, odvajaju dušu od tela (majke mi). Sama atmosfera albuma je maglovita, nejasna, a ni raspored traka ne ukazuje na neku nit - što je možda i samo po sebi cilj. U svakom slučaju, nesvakidašnja sonična avantura. Da bi u potpunosti uživali (ili šta već god radili), naoružajte se strpljenjem dok slušate ovo divno delo. Eksperiment uspeo - subjekt je... umro?

понедељак, 18. децембар 2017.

Skyline

Piše: Radoslav B. Chugaly.

Nekada davno, u vreme kad je snimanje filmova bilo skupo, imali smo podelu na A i B produkciju. U oba slučaja radilo se o filmovima koji su gledljivi i donose dovoljno zabave, samo što su oni iz A produkcije imali skuplju scenografiju i popularnije glumce pa donosili i veće zarade. Uzgred, malo koji film iz B produkcije je dostigao status kultnog filma kakav su filmski klasici postizali, ali svaki takav ga je dostigao i bez agresivne reklame i upornog pritiska filmskih kritičara. Samo primer Fredija Krugera i Džejsona Vorhisa je dovoljan da se spozna dubina pada plaćene kritike i reklame, da ne pričamo o daleko boljim filmovima.
Poslednjih godina se granice A i B produkcije lako brišu, kameru ima svako, CGI efekti su jeftiniji i svima dostupni. Ono što uglavnom nedostaje je ideja i priča, minorne i nevažne stvari za visokobudžetnu produkciju. Tako je pre izvesnog broja godina izleteo film koji je po svemu pripadnik te drugoklasne produkcije, malo glumaca u par prostorija, zapravo je skoro sve snimljeno u privatnom stanu režisera. Invazija vanzemaljaca, nema obrazloženja za njihove postupke, samo misterija i specijalni efekti. Skyline (kod nas preveden kao Horizont) nam je doneo priču koja postavlja više pitanja nego što daje odgovora. Film animiran tokom celog dešavanja, nema dosadnog momenta, ali briljira pred sam kraj i ostavlja publiku u isto vreme zadovoljnu i nezadovoljenu, ali daje slobodu i mašti i nadanju. Polupoznati glumci, radnja pomalo podseća na found footage filmove, CGI na vrhunskom nivou. Normalno, kritičari su ga dočekali „na nož“, oglasili ga generalno lošim i dali mu neke smešno male ocene na onim sajtovima što pretenduju da budu reprezentativni ocenjivači. Opet normalno, kako to i biva, publika je film ocenila tako što su producenti na svaki uloženi dolar zaradili osam.
E sad, kako rekoh gore, film je ostavio više pitanja nego što je ponudio odgovora. Dakle, kako to kod B produkcije i biva, čekalo se da finansije kažu koliko je ideja dobra pa da se snimi nastavak. Nedavno je to konačno i ostvareno, neko je „namirisao“ lovu iza te ideje pa uložio malo više i snimio odličan nastavak. Opet odličan CGI, opet polupoznati i nepoznati glumci (pa čak i jedna „naša“ što je već 30 godina u Australiji), ali ovog puta uz elemente Kaiju žanra, ličnih duela, krvavih borbi i emotivnih scena. Vrlo gusto napakovan proizvod koji se može gledati i bez prvog dela, ali nije toliko slatko. Beyond skyline donosi razrešenje svih pitanja, ne ostavlja mnogo prostora za misaone nastavke, ali ipak otvara jedna vrata kroz koja može da se provuče makar još jedan film u žanru spejs opere za nas sa jeftinijim ulaznicama kojima je muka od sedamsto nastavaka nekad odlične filmske trilogije o Džedajima.
Sve u svemu, za ljubitelje SF-a kojima ne smeta povremeni prelazak u emotivnu dramu sa elementima čiste akcije, a nisu preterano opterećeni savršenom brodvejskom glumom, oba filma u paketu su moja iskrena preporuka za celovečernju zabavu uz kokice i dobro pivo.

понедељак, 11. децембар 2017.

Kombo #1


Boundslug - Circus in Town
Muzika je totalno za cupkanje i klimatanje glavom. Produkcija je poprilično garažna, u nekim momentima instrumenti malo nejasni, mada pretpostavljam da u tome i jeste poenta ovde, jer takva dodatno doprinosi „horror“ žanru. Glas pogodan i vrlo slušljiv, s blagim dodatkom eha u njemu. Nemam nekih preteranih zamerki, sasvim pristojno izdanje.
FM2000 - Hubba Bubba Rehab
Pre svega, ja njega što peva apsolutno ništa ne razumem, mada volim da čujem finski jezik u muzici. Growl-om nisam oduševljen, clean vokal dobro zvuči (pogotovo u refrenima), u skladu s žanrom, doduše i on mi na momente ne zvuči baš najbolje. Produkcija ovog albuma je odrađena dobro. Određene pesme imaju momente koji su tako nepovezani jedni s drugima, da nisam ni bio siguran da li je u pitanju ista pesma ili je na „bum“ počela sledeća. Dosta neočekivanih prelaza i momenata u pesmama, što je nekako mač s dve oštrice.
IAMSIN - Kings & Queens
Uvek mi je bilo interesantno čuti neki core bend iz Skandinavije, jer su ljudi naviknuti da odozgo dobijaju uglavnom „Winter Metal“ bendove. Veliki trud je uložen u produkciju, mogu da primetim. Ovo izdanje ume dosta da zaliči na Bullet For My Valentine, pa čak i na Trivium. Na vokal nemam nikakvih zamerki, growl na momente podseća na glas Rendija Blajta (Lamb Of God). Jedina stvar koja manje-više nije dobra je to što bend nije preterano inovativan, tako da u ovom albumu nećete čuti nešto što već niste od nekoga drugog.
7/10.
Rylos - Planet
Glas zvuči veoma dobro! Odmah zamerka koju imam je za produkciju, koja na neki način kvari pevačev glas, guši ga i ne može da se oseti taj pun potencijal koji on poseduje. Mada, uživo nastupi su uvek tu, gde bend može zadobiti mnogo više fanova, nego što bi to učinili tako što bi nekome pustili CD. Imam osećaj da su na bini dosta energični i umeju da naprave atmosferu koja nikoga ne može ostaviti ravnodušnim.
Wolfhorde - The Great Old Ones
Klasičan bend za krajeve iz kojih dolazi. Lično ne cenim mnogo „cover“ albume, ni približno koliko one gde bendovi prikazuju svoje ideje. Ovaj bend je posao odradio na lep način i starijim pesmama dao moderniju produkciju, pruživši fanovima tih bendova čast da čuju nekoga drugog kako izvodi numere njihovih omiljenih bendova. To je svakako, između ostalog, dobra stvar za samopromociju. Za one koji vole Folk Metal, bend vredan pažnje.