уторак, 21. новембар 2017.

Radius


Šta biste vi uradili da se iznenada osvestite usred nedođije, sa povredom glave i u blizini polupanog automobila? Uz to, kao da nije dovoljno, ne sećate se ničega o sebi. Ničega, čak ni imena. Logično i sasvim normalno, pojurili bi niz put da pronađete bilo kakvu pomoć, telefon, policiju, nekoga u prolazu. Međutim, prvi automobil koji naiđe i koji pokušate zaustaviti jednostavno sleti s puta. A, u njemu mrtav vozač potpuno belih očiju!

Dok sablažnjeno pozivate pomoć, uspevate da u džepu
pronađete svoju ličnu kartu i saznate makar svoje ime. Nastavljate potragu za bilo kim ko vam može pomoći, ali u prvom restoranu na koji naiđete svi su mrtvi na isti način kao i vozač automobila. I ne samo to, nego kada uplašeno izletite napolje, umalo izbegnete da vas pregazi automobil pun mrtvih. 

Zaraza? Infekcija? Zombi apokalipsa? Ne, nema živih mrtvaca, samo obični. Neverovatan indie film kanadskog bračnog para koji od početka do kraja vodi misterioznu priču nečeg što je granični SF, a mnogo bliže trileru i misteriji. Novi detalji se otkrivaju u malim koracima, priča se razmotava taman tako lagano da vam pruži uživanje, a opet dovoljno brzo da film ne bude dosadan. No, uticaj niskog budžeta može se primetiti, ali je gledaocu potpuno svejedno. Sasvim nova priča, puna obrta i lomova radnje, uz jedan pomalo čudan ali logičan završetak. Ne nudi nikakve odgovore, samo postavlja pitanja. Ko smo mi? Da li smo nezavisna bića ili samo sklop svojih iskustava? Koliko možemo promeniti ono što smo bili ako se toga ne sećamo, koliko možemo prihvatiti ono na šta nemamo uticaja?
 
"Radijus" nije film za opuštanje, ali jeste odlična priča za popuniti devedesetak minuta gledanja i nešto duže za refleksiju viđenog. Topla preporuka.