четвртак, 23. фебруар 2017.

Kombo #20

"Damnation Plan" su finski moderni melodeath bend koji je aktivan od 2004. godine, a "Reality Illusion" im je tek drugi po redu album. Ono što na njemu nude je odlična svirka, pre svega energična i poletna, sa odličnim zvukom gitara, i galopirajućim bubnjevima. Vokalisti su takođe na visini zadatka, te se sa svojim glasovnim mogućnostima odlično uklapaju u žanr kome bend pripada. Napisao bih da je ovo perfektno izdanje ali, nažalost, to ne mogu iz samo jednog razloga: "Reality Illusion" i previše podseća na sve što su švedski "Soilwork" radili od "Natural Born Chaos" do sada. Ne želim reći da su njihov klon, ali slušajući ovaj album poslednjih nekoliko dana, iznova sam dolazio do zaključka kako se ni već pomenuti švedski bend ne bi stideo da ga potpiše. 7/10.

Ako volite "Audrey Horne", onda ćete verovatno zavoleti i "Sprague Dawley", bend koji u melodičnu hard-rock osnovu dodaje i grunge i pop u tragovima. "Missing Piece" je jedno skoro pa veselo izdanje (čak i u melanholičnijim momentima), toplo i pre svega iskreno, te već od prvih tonova kupuje slušaoca. Jednostavno, teško je ne uživati u zaraznim rifovima i simpatičnim vokalnim rešenjima njihovog frontmena. Na samom albumu možete naći sve što poželite: brže pesme, onda one nešto sporije (u srednjem tempu), kao i neke koje bi se mogle nazvati baladama (iako to baš i nisu). 8/10.

"Starkill" su američki bend koji kombinuje melodic death, power i symphonic metal. Iako su njihova prva dva albuma imala veći akcenat na sympho melodeath-u (pogotovo drugi, perfektni "Virus of the Mind"), prošlogodišnji "Shadow Sleep" je svojim većim oslanjanjem na power postao njihova karta za ulazak u prvu A ligu metal bendova. Skoro nisam čuo ovako dobro izbalansiranu kombinaciju različitih podžanrova sa, malo je reći, odličnom produkcijom. Oštre i jasne gitare, energična ritam sekcija, klavijature koje daju dodatnu dimenziju zvuku i vokali koji ne škripe ni u jednom momentu, bilo da su čisti, horski, harsh ili growl. Bez imalo premišljanja: 10/10.

Sa šveđanima "Centinex" ne možete pogrešiti jer nikada do sada nisu razočarali. Za malo više od četvrt veka (koliko je prošlo od njihovog osnivanja), izdali su zavidan albuma od kojih je teško izabrati jedan koji se može nazvati prototipom njihovog zvuka. Prošlogodišnji "Doomsday Rituals" svojim kvalitetom ni za pedalj ne odstupa od standarda koji su članovi benda sami sebi postavili. Deset pesama razarajućeg death metala u obliku zvučne galopirajuće furije koja najavljuje potpuno uništenje. Album bez mane. 10/10.