понедељак, 20. фебруар 2017.

Depresivni ponedeljak

"Worst Putrid Tongue" je najnovije izdanje francuskog one-man projekta "Abysmal Growls of Despair". Majko mila - ovo ubija u pojam na dosad nepoznate načine! Poslednje trunke lepog raspoloženja nestaju posle prvog minuta prve pesme, koja je i najkraća ("samo" nepunih osam minuta). Ostatak albuma je tu da do krajnjih granica testira vaše nerve i raspoloženje. Sve deluje kao jedna pesma, rastegnuta da traje pedesetak minuta, a koji opet deluju kao večnost. Jedna jedina dobra stvar kod ovog izdanja je omot i ništa drugo. Jes' da se u slobodno vrme bakćem sa noise-om, ali ovo je previše čak i za mene. 1,5/10.

"Distressful Project" su ruski gothic/doom bend, a njihov drugi album "Fucked-Up Songs" je pravo osveženje od prethodnog izdanja. Stoji da naziv i ne obećava previše, ali je bar iskren, na neki pozitivno uvrnuti način. U suštini, u ovih deset pesama nećete naći ništa što bi ga moglo izdvojiti iz gomile sličnih. No, moram priznati da je slušljivo, obiluje zanimljivim eksperimentalnim deonicama i, što je najbitnije, drži pažnju. Sam podžanr je takav da ne cilja široku publiku, već na one koji vole mračan i težak zvuk sa uvek dobrim klavijaturama, growl i čistim vokalima. Vredi preslušati barem jednom. 6/10.

Iz Estonije nam dolaze "Celestial Crown", zanimljiv gothic/meloblack bend koji je aktivan skoro dve pune decenije. Prošlogodišnji "Rebirth" im je peti po redu album koji me po zvuku asocira na mešavinu italijanskih "Macbeth" i britanskih "Cradle of Filth". Samo izdanje je, generalno gledano, korektno i ništa više sem toga. Većina pesma je mogla biti skraćena za barem 40 posto, pošto je taj višak tu samo da rastegne njihovo trajanje usled manjka kreativnosti. Najbolji trenutak na izdanju je pesma "Deep Blue" koju pomalo kvari škripavi harsh vokal - growl ili čak čisti muški vokal bu tu mnogo bolje legao. Sve u svemu - 5/10.

Prvi album ruskog benda "Defiance of Decease", "Suicide", bi bio mnogo bolji bez vokala, bilo da su u pitanju duboki, narativni muški vokali ili growl-ovi. Sama muzika govori i više nego dovoljno za jedan ovakav doom/death bend. Još da je i produkcija bila bolja, zanimljive ideje i neke od predobrih deonica bi pokazale svoju punu snagu. U nekim trenucima se može primetiti uticaj legendarnih "My Dying Bride" i "Mourning Beloveth", što je sasvim logično. Bubnjevi i pored potpisanog bubnjara ostavljaju dojam kao da su nakucani i ponekad kao da kaskaju za ostatkom benda. Kada se sve sabere i oduzme, nije loše za preslušati. 6/10.