петак, 20. јануар 2017.

Kombo #16

"Vicery" su jedno od najfriškijih imena na srpskoj metal sceni koji čine vokalistkinja Ivana Momčilović i Elio Rigonat (koji je zadužen za sve instrumente). Krajem prošle godine su objavili svoje prvo izdanje, mini album pod nazivom "Vicery", na kome su prezentovali svoje viđenje modernog death metala koji se u pojedinim trenucima graniči sa deathrashom. Što se "zvučnog kostura" tiče, sve je na svom mestu, od ideja, preko sviranja, do završnog (produkcijskog) dela. Svaki instrument je jasan, ništa niti škripi, niti je suvišno. Jedino su vokali mogli biti daleko manje duboki, a mnogo više režući, te time i "svirepiji" (što ne znači da su loši ovakvi kakvi su). No, za početak, ovo je veoma dobar "ledolomac": 8/10.

Australijski "Naberus" su 2013. objavili u digitalnom obliku album pod imenom "Reveries". Prošle godine su pronašli jakog uzdavača koji im je obezbedio fizičko izdanje, te su uz još nekoliko novih pesama svojim fanovima podarili "The Lost Reveries". Za ovo izdanje mogu reći da muzički negde između metalcorea i modernog melodeatha i da je pritom jedno od onih veoma pitkih, donekle sladunjavih, ali itekako kvalitetnih. U zvuku benda se mogu čuti inkorporirani uticaji i američke i evropske škole, začinjeni sa odličnom produkcijom koja, na svu sreću, nije sterilna, već daje prostora muzici da pokaže svu svoju eksplozivnost. Bez dvoumljenja: 10/10.

"NORĐ" dolaze iz Danske, a mini album "Alpha" im je prvo izdanje od 2013. godine, kada su počeli sa radom. Ono što sviraju je melanholična mešavina prog-rocka i dark metala. Simpatična kombinacija, lepo zamišljena ali, na žalast, ne baš najbolje finalizirana. Produkcija je trebalo da bude mnogo bolja, pošto su instrumenti, kao i vokali, previše "suvi" i umrtvljeni. Svirački je mahom sve dobro, to ne sporim. Kao vokalne linije bi odlično legle neke slične onim koje "The Man Eating Tree" imaju na svom poslednjem albumu. Ipak, ako sve minuse stavim po strani, mogu reći da ovo izdanje vredi preslušati. 7/10.

"Rückwater" dolaze iz Finske, sviraju stoner rock, a "Bonehead" im je treće izdanje od 2010. godine. Ovaj trio nam na svom najnovijem izdanju nudi odličan saundtrack za trenutke u kojima, ako ste momci imate: slobodnu gajbu, hladno pivo, lepo (žensko) društvo i manjak odeće na sebi. Za cure je otprilike ista kombinacija u igri. Ako kojim slučajem sedite u zamračenoj gajbi sami, sa ostatkom dedine rakije, onda se samo zavalite u omiljenu fotelju i uživajte dok se ne uspavate. Sa kreativno-sviračkog i produkcijskog aspekta nemam ni najmanje zamerke, te stoga dajem 9/10.