недеља, 06. новембар 2016.

Dark Tranquillity: Atoma

"Dark Tranquillity" su 4. novembra tekuće godine objavili svoj novi, jedanaesti po redu album, "Atoma", koji nam donosi samo nove pesme i ništa drugo. Ove geterbuške legende, kao i većina njihovih muzičkih vršnjaka, danas igra na sigurno, ne talasa previše i svojski se trudi da auditorijumu prezentuje stari proizvod u novom pakovanju. Najbolje od svega je što im dobro ide u tom naumu, umeju ljudi da naprave pesmu koja kao da je otrgnuta iz "Fiction" ere, te da uz malo prepravki bude u odličnoj simbiozi sa nečim što deluje kao da je nastalo u vreme kada i "Projector".

Novo je ruho skrojeno po meri, upeglano kako treba i vredno svake uložene pare. Ipak, ono što malo kvari utisak je to da bend ne nudi ama baš ništa novo, nema ničega zbog čega bi ovaj album postao kultni.

Jednostavno nema tog "Vau!" efekta. Da do sada nisam čuo za "Dark Tranquillity", "kupili" bi me svojim zvukom bez problema. Ali, pošto to nije slučaj i pošto ih slušam već dosta dugo, ne mogu da prebegnem činjenicu da je "Atoma" ništa drugo do albuma-infuzije kojim održavaju diskografsku aktivnost na veštačkom disanju. Jeste ovo dobar album (premda generalno prosečan), ide momcima iz ekipe dobro sa onim što rade i uveren sam da će im i naredna 3 izdanja biti na ovom nivou. No, to je i najveći problem od svega. Ako bend danas napravi iskorak od onoga što inače radi - fanovi to (uglavnom) dočekaju na nož. Ako pak, kao u ovom slučaju, nastave da samo osvežavaju stari recept, onda ni to nije baš najsrećnije rešenje, jer kvantitet (koliko god kvalitetan bio) nije ono što je preko potrebno. Tako se muzičari nađu u svojevrsnom kreativno-poslovnom limbu, gde ipak prevagne tas koji stavlja hleb na sto.

Da nije dve bonus numere (o, kakve li ironije), krajnja ocena bi bila nešto manja od 7/10.