среда, 23. новембар 2016.

Ashes Above: Promo 2017

Piše: Antonio J.

Ashes Above“ su novo ime na škotskoj sceni, sastavljeno krajem ove godine od bivših članova sada već neaktivnih bendova „Final Silence“, „Purpose:Failed“ i „Oath of Kings“. U samoj osnovi njihove muzike je melodična varijanta hardkora, obogađena sa podosta đenta i sa ponekim elektro semplom. Početkom naredne godine će predstaviti dva singla koje će odvojeno promovisati: „Through the Eyes of a Liar“ i „In Your Embrace“. 

Moram reći da mi se potonja pesma više svidela jer je, pre svega, potpunija, zaokruženija i moćnija – deluje kao pravi pravcati singl kojim se „kupuju“ prvi fanovi. Daleko od toga je „Through the Eyes of a Liar“ loša, ali joj fali efektniji završetak kojim bi napravila bolju simbiozu sa „In Your Embrace“.

U svakom slučaju, bend ima i potencijala i kvaliteta, što ovim promotivnim pesmama dokazuju. Odlična produkcija je ono što prvo primetite, zajedno sa odličnim balansom između instrumenata i dvojice vokalista, energičnost same muzike i odličan prelaz iz ekstremnih u melodične vode i nazad. Nepunih sedam minuta nije dovoljno da se dobije kompletna slika onoga što „Ashes Above“ pokušavaju da urade, ali je sasvim dovoljno da privuče pažnju fanova ovakvog zvuka.

Superkombo #3

Piše: Antonio J.


"Librarion" artzine je 11. novembra objavio treću kompilaciju putem svoje istoimene onlajn izdavačke kuće. Na ovom izdanju, naslovljenom jednostavno "~", možete čuti skup raznolikih žanrova: noise, metal, punk, industrial, darkwave, doom... Dakle, kompilacija nije tematska, već je u pitanju "kolekcija" svega i svačega. Jedina publika na koju se "puca" je ona koja nije ograničena žanrovski, već voli da pronalazi neka nova imena. Ako ste muzički istraživači i, pre sega, imate želju da saznate šta se to sve "kuva" na regionalnoj sceni, ovo izdanje je prava stvar za vas. Za više informacija posetite "Facebook" stranicu "Librarion-a".

"Confusion Specialist Records" je jedna od najaktivnijih onlajn DIY izdavačkih kuća na ovim prostorima. Svako malo svoj katalog pojačaju nekim novim izdanjem koje se može preuzeti besplatno sa njihove "Bandcamp" stranice. Krajem oktobra ove godine je izašla "A Horror Movie Soundtrack" kompilacija, svojevrsni zvučni omaž filmovima strave i užasa. 11 izvođača je dalo svoj doprinos ovom odličnom miksu dark ambienta, noisa i industriala. Svaka od numera nosi dobranu dozu jeze i nelagode, čime u potpunosti uspeva da opravda naslov ovog izdanja. Posetite "Facebook" stranicu ovog izdavača za više informacija.

"Enjoy Life to This" je najnovije izdanje malopre pomenutog "Confusion Specialist Records-a". U pitanju je split nekoliko eksperimentalnih screamo bendova sa različitih meridijana. Učešća na njemu su uzeli kanadski "Commuovere", meksički "Te Lloraria Un Puto Rio", američki "Fei Lung", "Eva Ras" iz Srbije i austrijski "Unable To Fully Embrace This Happiness". Iako ne spada u ono što inače slušam, moram priznati da je ovo veoma zanimljivo izdanje. Ako ste fan haotičnog screamo zvuka i njemu sličnih žanrova, vrlo je verovatno da će vam se ovaj split svideti.

"Kaross" je stoner bend koji dolazi iz Švedske, a "Two" je njihov album iz 2013. godine. O albumu inače ne bih pisao, ali me je "Cramada", izdavač ovog benda, počastio sa par linkova za besplatno preuzimanje izdanja iz njihovog kataloga, te je red da ih ispoštujem. Sa sviračke strane, nije ovo loš album. Slušljiv je, lepo isproduciran, ali je daleko od toga da ćete se na njega "navući". Pustićete ga da ide u pozadini kada imate goste, spremate ručak ili ušivate pocepane čarape. Na svu žalost, nema ni jedne jedine pesme koja se može izdvojiti, sve se stapaju jedna uz drugu i kada se reprodukcija završi jedino što ćete imati na umu je "šta sam to do sada slušao?" 


"Third I" postoji već punih deset godina i za to vreme su objavili gomilu noise/dark ambient/drone izdanja. "Nice Collection (2008-2016)" predstavlja skup do sada neobjavljenih i retkih pesama, kao i onih koje su se nalazile samo na kompilacijama ili split-ovima. Tu su se našli i bonusi u vidu remiksa i obrada. Što se mene tiče, ono mi je (barem od onoga što sam do sada čuo) jedno od najboljih izdanja iz njihovog opusa, ako ne i najbolje. Bend je uspeo da na jednom mestu sakupi sve ono najbolje što su tokom dekade postojanja uradili i da to lepo rasporedi, tako da ne dolazi do zamora prilikom slušanja toliko različitih "stilova" koji su krasili svako njihovo dosadašnje izdanje (ili, bolje rečeno, svaku njihovu fazu).

Sandra Nasić je, sa svojom matičnom grupom "Guano Apes" ostavila velikog traga u istoriji rok i metal muzike. Mnoge je verovatno iznenadilo kada se "The Signal" 2007. godine pojavio u prodaji, ali ne i one koji su bili upoznati sa onim što Sandra i ostali članovi vole da slušaju. Ovo je, dakle, neki lakši (ali na momente i dalje pravi, "prljavi") rok obogaćen onim najboljim što se iz pop muzike može dobiti. Samo izdanje je savršeno, bez i jedne jedine greške ili slabog momenta. Bilo bi loše da je nastavila da radi ono što je do tog trenutka sa bendom radila, iako je baš ovaj zvuk uticao na to da "Ejpsi" promene svoj stil.

"Homer" je belgijski (melodični) punkrock/hardcore bend. "Wasteland Reflections" je njihovo treće po redu izdanje, objavljeno 2009. godine. Prvo što me je privuklo kod ovog albuma je sam omot koji je (kao i ostatak knjižice) odrađen kao stranica iz novina, gde su tekstovi pesama postavljeni kao posebni članci. Muzika je vesela, poletna iako ima i laganijih pesama (ali sa "teškim" delovima), sa finom produkcijom, ne previše ispoliranom. Ne morate biti tvrdokorni fan niti punkrock-a, niti melodičnog hardcore-a da bi vam se bend svideo. Odlično audio štivo ako volite da putem slušalica dobijate energiju dok radite kardio vežbe.

"Sue's Idol" svojom osnovom vuku više na heavy metal, iako se u njihovoj muzici može itekako čuti i ponešto thrash-a, doduše - u dosta blažoj varijanti. "Six Sick Senses" je ovom američkom bendu drugo po redu izdanje, lepo zamišljeno, ali potpuno ne bašte vešto finalizirano. Anemična produkcija, boje instrumenata, bubnjevi koji zvuče kao da su nakucani i vokali koji na trenutke iritiraju zbog svoje blage "vibrirajuće" distorziranosti bi me odbili od daljeg slušanja da nije pisanja ovih redova. Celu stvar vade solidne solaže i po koje "ubacivanje" klavijatura.

"Dystonia" je ruski thrash bend sa death metal uplivima, aktivni su od 2010. godine, a "World Wide War" im je prvi album. Ne nude ništa novo od svega što ste iz ovog podžanra već čuli, ali to ne znači da vas neće zainteresovati. Ako volite "Demonic" i "The Gathering" od "Testament-a", onda znate šta možete da očekujete. Muzički i produkcijski nemam ni najmanje zamerke za ovo izdanje, te ga toplo preporučujem za buđenje komšija iz popodnevnog dremeža.

"For the Loud and the Aggressive" austrijskog benda "Mortal Strike" je album za najtvrdokornije trešere i sve one koji obožavaju taj duh osamdesetih. Da, sve ovo se već odavno moglo čuti, ali dobra produkcija na ovom (kao i svim do sada nabrojanim albumima) je tu da da uvid kako bi svi ti stari bendovi zvučali da su imali današnje uslove za snimanje. Daleko od toga da je ovo loše izdanje, ima zaista dobrih pesama, ali je bendu itekako potrebno da stvori neki svoj šmek.


Argetinski bend "Los que perdonan" sviraju, po svojim rečima, post-emo. Ne, nije to onaj emo, već pravi emo, sa punk osnovom. Album (tačnije - kompilacija) koji su mi poslali je naslovljen "Todo va a emperoar" i mogu reći da fino zvuči. Mislim, nije to baš nešto što bih u bilo koje dana ili noći pustio, ali je lepo čuti tako nešto za promenu. Na njihovoj "Bandcamp" stranici možete naći sve te pesme raštrkane na njihova dosadašnja četiri digitalna izdanja. Ako volite blaži pank sa dobrom produkcijom koja ne ubija taj zvuk "prostora za probe", ženski, neretko vrišteći vokal i tekstove koji nisu na engleskom, onda vas samo par klikova deli od ove ekipice iz Rozarija.

Ako vam se svideo "Eye of the Storm", mini album "The Haunted-a", onda će vam se sasvim sigurno svideti i "The Anti Climax", prošlogodišnje izdanje njihov zemljaka "Implode". Brze, kratke pesme, sa pankoidnim nabojem su sve što vam je potrebno kada adrenalin krene da ključa. Ne znam zašto se vode kao melodeath bend, kada takvog zvuka jedva i da ima. Ovo je neka ubitačna, moderna kombinacija thrash i groove metala, sa podosta već pomenutog punka koji dominira kroz svaku numeru. Jedanest minuta ovakvog krljanja je dnevna doza za svakog trešera koji drži do sebe.

Te 2004. je "Anastacia" objavila svoj treći album i tako iznenadila... pa, mene. Da, vrtela se na MTV-ju sa svojim pop pesmicama za široke mase koje mi nisu zvučale zanimljivo. Onda sam čuo "Sick and Tired" i oduševio se, iako sam i dalje mislio da je ta pesma samo "izrod" iz njenog dotadašnjeg repertoara. No, kada sam došao do celog izdanja, tek tada sam shvatio koliko sam bio u zabludi: ova cura kida. Ako želite da čujete dobar, kvalitetan, pop-rock album, sa odličnom produkcijom i još boljim pesmama, onda izdvojite malo vremena i dajte šanse ovakvom zvuku.

Sredinom devedesetih su sve curice u mojoj osnovnoj školi obožavale "Don't Speak". Tekst se prepisivao, jurio se baš, baš tačan prevod na srpskom i svaki rođos na kome se ova pesma mogla zavrteti je budio želju da baš sa svojom simpatijom odigrate jedan trapavi ples. Elem, imali su "No Doubt" albuma i pre i posle ovog, ali je i pored svega upravo "Tragic Kingdom" obeležio njihovu karijeru. Sweet rock izdanje bez ijedne loše pesme koje se može svideti gotovo svakome? Da, tako nešto je moguće. Čak i u eri dečačkih bendova i "začinjenih" devojaka, kvalitet je mogao da ispliva i da bude poguran od medija kao što je "MTV".

Fanovi gothic & doom metala znaju "Anneke van Giersbergen" kao bivšu pevačicu holandskog benda "The Gathering". Album "In Your Room" je treće izdanje u njenoj solo karijeri (iako je ceo "projekat" krenuo pod imenom "Aqua de Annique"). Žanrovski je to pop-rock, slatkast, ali nikako u lošem smislu. Sama koncepcija pesama, kao i aranžmani, daju mesta ovoj simpatičnoj mladoj dami da pokaže pun potencijal svoga glasa. NIje da u svom prethodnom bendu to nije mogla, ali ovde je ona potpuno svoja na svome. Prosto je nemoguće ne zavoleti ovaj album.

Iz Poljske nam dolazi bend "Ctrl-Alt-Del" koji je 2005. godine objavio album istog imena. Iskren da budem, o njima ne znam ništa, sem da imaju još (barem) jedno izdanje - mini album. Žanrovski se može definisati kao neki alternativni, dark rock, pitak i uhu prijatan. Ako kojim slučajem volite "Host" od "Paradise Lost", onda će vam se ovaj album definitivno svideti, ponajviše zato što je i pored prisutne "elektronike" življi, te instrumenti dolaze do izražaja i ne daju prostora semplovima da pojedu same pesme.

недеља, 06. новембар 2016.

Dark Tranquillity - Atoma

Piše: Antonio J.

"Dark Tranquillity" su 4. novembra tekuće godine objavili svoj novi, jedanaesti po redu album, "Atoma", koji nam donosi samo nove pesme i ništa drugo. Ove geterbuške legende, kao i većina njihovih muzičkih vršnjaka, danas igra na sigurno, ne talasa previše i svojski se trudi da auditorijumu prezentuje stari proizvod u novom pakovanju. Najbolje od svega je što im dobro ide u tom naumu, umeju ljudi da naprave pesmu koja kao da je otrgnuta iz "Fiction" ere, te da uz malo prepravki bude u odličnoj simbiozi sa nečim što deluje kao da je nastalo u vreme kada i "Projector".

Novo je ruho skrojeno po meri, upeglano kako treba i vredno svake uložene pare. Ipak, ono što malo kvari utisak je to da bend ne nudi ama baš ništa novo, nema ničega zbog čega bi ovaj album postao kultni.

Jednostavno nema tog "Vau!" efekta. Da do sada nisam čuo za "Dark Tranquillity", "kupili" bi me svojim zvukom bez problema. Ali, pošto to nije slučaj i pošto ih slušam već dosta dugo, ne mogu da prebegnem činjenicu da je "Atoma" ništa drugo do albuma-infuzije kojim održavaju diskografsku aktivnost na veštačkom disanju. Jeste ovo dobar album (premda generalno prosečan), ide momcima iz ekipe dobro sa onim što rade i uveren sam da će im i naredna 3 izdanja biti na ovom nivou. No, to je i najveći problem od svega. Ako bend danas napravi iskorak od onoga što inače radi - fanovi to (uglavnom) dočekaju na nož. Ako pak, kao u ovom slučaju, nastave da samo osvežavaju stari recept, onda ni to nije baš najsrećnije rešenje, jer kvantitet (koliko god kvalitetan bio) nije ono što je preko potrebno. Tako se muzičari nađu u svojevrsnom kreativno-poslovnom limbu, gde ipak prevagne tas koji stavlja hleb na sto.

четвртак, 03. новембар 2016.

Myrkgrav - Takk og farvel; tida er blitt ei annen

Piše: Antonio J. (originalno napisano za Headbang)

Myrkgrav je projekat Larsa Leiðólfra Jensena, a Takk og farvel; tida el bitt ei annen mu je drugi po redu album. Žanrovski, ovo je mešavina nekoliko metal potpravaca gde dominira folk osnova pojačana vikinško-blekerskim nabojem i čestim progresivnim deonicama. Nekoliko numera čine instrumentali sa odličnim solo deonicama koje svojom energijom gotovo da teraju slušaoca da poskoči i zaigra kolce.

Slušajući ovako nešto, zapitam se zašto se neke naše tradicionalne igre i kola ne obrade u nekom fazonu sličnom kao što je na ovom albumu... No, to je druga neka tema. Elem, tu su i dve ponovo snimljene pesme sa prvog albuma Trollskau, skrømt og kølabrenning, plus jedna u verzijima na norveškom i engleskom jeziku. 

Prva pesma me je odmah asocirala na  scenu iz Gospodara prstanova: Povratak kralja, gde jedan od Hobita peva jednu od tužnih pesama svoga naroda. Mada, to i ne treba da čudi, s obzirom da je nemali deo nordijskih muzičara u velikoj meri inspirisan Tolkinom. Uspeh garantovan. Doduše, verzija na engleskom nije toliko efektna, jer se mistika jezika koji ne razumem nekako izgubila. Sledeća numera (kao i još nekoliko njih potom) me je podsetila na jedan drugi, stariji bend istog usmerenja - Vintersorg, što je takođe veliki plus. Za trenutak sam pomislio da je u pitanju neka vrsta omaža švedskom bendu, toliko je zvuk sličan, da je to neverovatno. Prijatno iznenađenje, nema šta. 

Ostatak albuma je veoma prijatan za slušanje i mogu reći da pripada onoj grupi izdanja koja možete pustiti u svakom trenutku, pod uslovom da volite ovakav zvuk. Ne mogu reći da se bilo koja od numera odvaja, pošto su sve ujednačenog kvaliteta, veoma poletne i nadasve zarazne. Ponovo ću pomenuti ''Vintersorg'' na koji me ''Myrkgrav'' podseća: sam zvuk, počevši od ideja, konstrukcije pesama, promena ritmova, preko distorzija, vokalnih rešenja (čisti i harsh vokali), pa sve do distorzije - sličnost je stvarno ogromna. Gosti, kojih je nekolicina na ovom izdanju, su odradili odličan posao i učinili da finalni ''proizvod'' bude na najvišem nivou.  

Jedina dva, uslovno rečeno, minusa su poslednje dve numere: verzija pesme Skjøn Jomfru na engleskom i outro Takk og farvel su sasvim suvišne i nepotrebno produžuju album. No, to i ne utiče na krajnju ocenu.