понедељак, 31. октобар 2016.

Kombo #9

"Anaal Nathrakh" su ponovo uspeli da ne razočaraju. Svaki put kada najave novi album pomislim da to možda neće biti to, ali oni uspešno razveju sve sumnje. "The Whole of the Law" je baš ono što vam je potrebno za razbuđivanje, dok pijete kaficu, čitate jutarnje novosti i spremate se da izvršite dnevne zadatke. Galopirajući, zvučni armagedon koji kombinuje sve najbolje od black metala i grindcorea, prošaran cyber-techno bitovima. Kakofonični soundtrack totalne i temeljne devastacije.


"Brotherhood of the Snake" je tipičan "Testament" album. Ovi legendarni trešeri znaju kako da ostanu dosledni sebi, svom zvuku i da stari, provereni recept prezentuju tako da ne zvuči monotono. Da, već su se neke "forice" mogle čuti do sada na njihovim prethodnim albumima, ali u vremenu kada je bavljenje muzikom krhk biznis i kada fanovi ne vole previše eksperimentisanja (iako tvrde suprotno), potrebno je umeće za igranje na sigurnu kartu. Ekipa iz benda to itekako zna, te je ovim albumom pokazala da i posle 33 godine od nastanka (prvobitno pod imenom "Legacy") ima šta novo (i nadasve ubitačno) ponuditi slušaocima.

"Dark Funeral" su jedan od onih bendova koji ne štancuje albume svake druge godine, već novo izdanje predstave onda kada imaju šta da kažu. Sa "Where Shadows Forever Reign" nisu rekli ama baš ništa novo, ali to ne znači da je album loš. Naprotiv, ovo je baš ono što se od ovih švedskih blekera i moglo očekivati: četrdesetpetominutno furiozno crnilo. Drže se ljudi onoga što najbolje umeju, ne talasaju preterano. Smori na trenutke onaj "tapa-tapa-tapa" ritam, ali ne previše. Fino izdanje, kao i svako iz opusa ovog benda.

Ako postoji album koji me je razačorao ove godine, onda je to "Five" od kanadskih "The Agonist". Polako, ali sigurno, ulaze u vode repetativnosti i generičnosti koje su boljka metalcore-a za široke mase, dok se melodeath zvuk sve manje čuje. Ima dobrih pesama, nije da nema, ali je celokupno izdanje suvišno. Bolje bi bilo da je bend spremio samo 3 ili 4 pesme, usredsredio se na njih maksimalno, ispolirao ih do kraja i onda objavio kao mini album. Ovako su samo smućkali sve i svašta, a onda to prosuli, pa kom' se svidi - svidi se.

Posle nekoliko očajnih izdanja, NU metal legende "Korn" su objavili veoma dobar album. Zaista prija ušima, nema šta. Naravno, ima tu nekoliko pesama koje su tipični fileri, stvoreni za "B" strane singlova, ali šta da se radi - najbitnije je da je bend sa "The Serenity of Suffering" konačno izašao iz začaranog kruga u kome su svoj zvuk em razvodljili, em doveli do neprepoznatljivosti lošim eksperimentisanjem. Suma sumarum: prvih 6 pesama su najbolje, dok su ostale uglavnom osrednjeg kvaliteta. No, fanovi ovog benda neće biti razočarani.