уторак, 18. октобар 2016.

Kombo #8

Prvi put sam za "Asphyx" čuo pre 15 godina, kada sam u lokalnoj piratskoj prodavnici diskova pronašao njihov treći album "Asphyx". Oduševljenje je bilo ogromno, pogotovo što sam u tom periodu efektivno, pored black i death metal bendova slušao dosta "Paradise Lost", "My Dying Bride" i "Sentenced". Ta death/doom mešavina ovih Holanđana mi je baš lepo legla. Nekim čudom, nikada nism preslušao ništa drugo od njih. I onda, videh na netu da imaju novi album, te ga iz radoznalosti skinuh. "Incoming Death" je izdanje kakvo se samo poželeti može, prava mašina za mlevenje mesa i to ona ručna, spora, ali itekako efektivna.

Četiri su godine bile potrebne kanadskom bendu "Outlying" da objavi novi album. Posle odličnog "Scars of Daylight" iz 2012., imao sam velika očekivanja. Nažalost, "Frameworks for Repression" nije kao njegov prethodnik, iako generalno nije baš toliko loš. Pesme su generalno dobre, sa efektnim deonicama u kojima se pojavljuju čisti vokali. Ipak, bubnjevi zvuče preterano generički i deluje kao da su koristili ritam mašinu (iako imaju bubnjara). Sama produkcija je nekako anemična, nijedan instument ne dolazi do izražaja dovoljno. To je velika šteta, jer bend ima ideja i potencijala da u budućnosti objavi barem još neko dobro izdanje.

"Illdisposed" su jedan od onih bendova koji nema loše izdanje. Neki od 13 dosadašnjih albuma se može, u najgorem slučaju, nazvati prosečnim, ali lošim - nikako. Ovogodišnji "Gray Sky Over Black Town" je daleko od najboljeg što ova danska ekipa može da uradi, ali je svakako fino štivo za buđenje komšiluka. Sviđa mi se što bend gura svoju priču već četvrt veka i što su za to vreme ostali dosledni zvuku koji neguju. Neko bi pomislio da je objavljivanje albuma na (u proseku) svake dve godine preterano, no u slučaju ovog benda to ne važi. Guraju svoj fazon i ne obaziru se ni najmanje na bilo šta.

"Allegaeon". Američki tehnički melodeath bend o kome mogu reći samo to da su kao "Singerica" - kvalitetni, pouzdani, efektni i na najvišem nivou u svakom trenutku. "Proponent for Sentience" im je četvrti po redu album za osam godina postojanja, a koji definitivno nije razočarao. Ekipa iz benda je očigledno puna ideja, te nije ni čudo što su diskografski veoma aktivni. Svako izdanje (uključujući i ovo) je energično, premazano sa po nekoliko slojeva adrenalina i nakljukano sa ko zna koliko nitroa. Najbolje od svega je što ovakve albume morate slušati od početka do kraja: toliko su zarazni da ne možete svoju pažnju usmeriti na bilo šta drugo.

Sem albuma "Nexus Polaris", nikada nisam zavoleo ni prethodna, a ni potonja izdanja benda "The Kovenant". Promena originalnog imena "Covenant" je donela i promenu zvuka koji je u potpunosti uništio magiju koju je bend sa ovim albumom imao. Simfonični melodični black metal sa perfektnom produkcijom, neretko veselim deonicama, na kome je svaka pesma (u najmanju ruku) odlična. Prvi album, "In Times Before the Light" je bio tipični meloblack album tog doba, kvalitetan, ali ne toliko da bend izdigne iznad drugih. Njegov naslednik je u tome uspeo, ali je isto tako podigao prepreku koju bend da dana današnjeg nije preskočio.