понедељак, 10. октобар 2016.

Blitzkrieg #2

"Black Dreams" su finski bend koji (po svojim rečima) kombinuje heavy, gothic, malo doom-a i blues rock. U nekim momentima me podsećaju na neke od svojih zemljak, legendarne "Sentenced" i gotovo nepoznate "Drowned in Life". Simpatična muzika, ali "Soul Stealer", singl sa dve pesme nije dovoljan da napravi kompletnu sliku, te stoga jedva čekam da čujem ceo album.

"Soulwound" sviraju thrash metal, a "No Peace" im je drugi po redu album. Ne zvuči ovo loše, nije dosadno pogotovo što ima upliva death metala i što su numere energične, sa zanimljivim prelazima. Trešeri bi definitivno trebalo da makar jednom preslušaju ovo izdanje, pogotovo ako vole uplive drugih podžanrova.

"Those Who Beheld the End" je prvi album finskih progressive death metalaca "Denominate". Da, dobra produkcija se podrazumeva uz ovakvu muziku, mada je u slučaju ovog benda odrađena kao omaž nekom drugom vremenu. No, i pored toga, sve zvuči onako kako treba - energično. Oseća se uticaj legendarnog "Death-a", što je nekako i logično. Preporuka!


Ako nešto leži finskim bendovima, onda je to definitivno melodični doom/death metal. Jes' da većina tih izdanja sliči ostalim iz žanra, ali je tom melanholičnom zvuku teško odoleti. "Agonia" je debi album sastava "Shadecrown" i jedino što mogu reći o njemu je da je stvarno dobar. Ako volite teške i spore pesme, harsh-growl vokale, "bittersweet" melodije i ako vam nikada nije dosta ovakve muzike, onda je ovo pravi album za vas.

"Sintax" su izraelski thrash/groove metal, a "Sway for a Better Day" im je prvi album. Posle nekoliko preslušavanja sam i dalje podeljen. Ima dobrih pesama, ali takođe ima i nekih koje mi nikako nisu legle. Produkcijski se išlo na to da zvuči sirovije, ali je to dovelo do toga da u nekim delovima ima previše efekta koji mogu opisati kao zvuk koji se dobija kada se feder savija i otpušta. Sve u svemu, samo izdanje ostavlja utisak nečega već viđenog i ograničenog zidovima koji čine osnovu žanrova u kojima bitišu.

Iz Francuske nam dolazi "Aephanemer", veoma mladi bend (postoje tek tri godine) koji svojim debi albumom "Memento Mori" prezentuje odličan melodic death metal sa malo folk elemenata. Ne libe se da koriste klavijature, što je veliki plus, pošto upravo uz pomoću njih obogaćuju zvuk svake od numera. Lepo je čuti ovakvu muziku, veselu i poletnu. Melodeath fanovima bi ovo izdanje trebalo biti pri vrhu liste onih koje tek treba da čuju.

"Oathbreaker" su belgisjki blackened chaotic hardcore bend. Kada sam ih prvi put čio, bio sam preneraženo-oduševljen haotičnim zvukom, tom perfektnom kakofonijom koja izbija iz zvučnika. Taman kada u nekim trenucima dobijete želju da muziku isključite i da ih oterate dođavola, kompozicija ode u drugom smeru i time ubije vašu prethodnu zamisao. "Rheia", njihovo ovogodišnje diskografsko izdanje, je prava stvar za sve one koji vole netipičnu muziku i koju je nemoguće svrstati u jedan podžanr. Sklad u neskladu - najkraći i najbolji opis onoga što ova ekipa radi.

Šta je bilo potrebno inđijskim stonerima "Superhammer" da odličnog postanu još bolji bend? Pa, "samo" je trebalo da ubace pevačicu, što su i uradili. Ne shvatite me pogrešno, dosadašnji pevači su radili vraški dobar posao, ali Jadranka je u muziku benda upala kao sekira u med. Dvostruki singl "Nameless / Fear and Regret" (objavljeni za "Miner Recordings") kao izdanje između dva albuma je pun pogodak za održavanje interesovanja starih i privlačenje novih fanova.


Ako ste fan video igara, onda ste sigurno čuli za legendarni "Metal Gear". E, pa soundtrack za jedan od mnogobrojnih nastavaka, "Metal Gear Rising: Revengeance" prosto razbija svojim kvalitetom. Tu mislim na "Vocal Tracks" ediciju, za koju je zadužen Jamie Christopherson, uz veliku pomoć Logana Maddera (ex-Machine Head, ex-Soulfly) i gomile gostujućih vokala. Groove metal sa gomilom industrial naboja, prošaran electro/DJ semplovima, zarazan do maksimuma. Uz "Road Rash" trilogiju i "Silent Hill" serijal, ovo je jedan od najboljih soundtrack-ova ikada.

"Final Silence" dolazi iz Škotske, a "Arcadia" je njihovo prošlogodišnje izdanje, i to kakvo! Osnova zvuka je mešavina hardcore-a i metala (ne, nije u pitanju metalcore), ojačana sa podosta groove-a i malkice deathcore-a. Drago mi je što ne prezaju od ubacivanja melodičnih deonica kojima se izdvajaju iz mase sličnih bendova i što im je dijapazon ideja šarenolik. Ovo je jedno od izdanja koje volim da slušam kada idem na trčanje, pošto svojom energijom samo diže adrenalin.