четвртак, 22. септембар 2016.

Kombo #6

Ako postoji neki bend koji ume da ne razočara kvalitetom koji pruža na svojim izdanjima, onda je to definitivno "Heaven Shall Burn". Ovi Nemci definitivno imaju pravu formulu kojom su uspeli da spoje najbolje iz metalcore-a i modernog melodeath-a i da tako slušaocima pruže vrhunsko uživanje. "Wanderer", njihov poslednji album, nastavlja istom rutom koju su najavili albumom "Antigone", kada  je već bilo očigledno da izlaze iz ralja čistog metalcore-a. Gomila melodija, gotovo horskih deonica, "besan", poludistorzirani harsh vokal i ubitačna ritam sekcija su ponovo na vrhu zadatka. Ocena: 9/10 - sve manje od toga je jeres.

"Soul Embraced" su američki bend, koji danas kao osnovu ima metalcore sa podosta melodeath-a. Time uspevaju da svoju muziku podignu na malo viši nivo. No, "For the Incomplete" iz 2001. je imao mnogo više melodeath-a i to onog sirovijeg, što je sa sirovim core deonicama davalo odlične rezultate. Daleko od neke generičnosti i plagijatorizma drugih bendova, iako ne preterano unikatno, ovo delo je stvarno odlično štivo. Čak i sa tom ogoljenom, pomalo "šuštavom" produkcijom bi se lepo kotirao međ' ovovremenskim fanovima. Ocena: 7,5/10.

Treći po redu album norveškog benda "The Wretched End" me je razočarao. "In These Woods, From These Mountains" nije loše izdanje, ali nije na nivou koji su postavili prethodnici "Ominous" i "Inroads". Naravno, ima i ovde odličnih pesama, kao i veoma zanimljivih deonica među onim slabijim numerama, ali svaki minut odaje utisak konstantnog traženja pravog zvuka. Podržavam eksperimentisanje i izlazak iz samopostavljenih granica, ali u tom slučaju je bolje objaviti mini album ili dva i videti u kom se smeru sve razvija. Ruku na srce, oni koji vole dozu avangardnosti u ekstremnom metalu će ovde naći sve što im treba. Što se mene tiče, ocena je samo 6/10.

Nazvaše "The Wired" demoom i ostadoše živi. Da je 50 posto demoa ovakvog kvaliteta... No, da se ne bavim sad beskonačnim teoretisanjem "šta bi bilo kad bi bilo", i da pređem na najbitnije. "Elsewhere Shine" iz Prokuplja svira, po sopstvenim rečima, progresivno-depresivni doom metal. Mogu reći da boljeg objašnjenja od toga nema. Meni su se svideli prvo zbog toga što su me zvukom podsetili na "Ashes You Leave" (bend iz Hrvatske), ali ponajviše zbog kvaliteta koga imaju na pretek. Odličan, stvarno odličan melanholični, usporeni doom metal. Da, numere duge kao večnost se podrazumevaju, ali su u ovom slučaju to prava mala epska dela koja ovekovečuju naše poslednje dane. Bez preteranog filozofiranja, sasvim zaslužena ocena je 8,5/10.

Gospodin Peter Tägtgren zaista ima dar da napravi dobar album, bilo da se radi o njegovom matičnom bendu "Hypocrisy" ili o... pa, bilo čemu drugom. "Coming Home" je standardno dobro izdanje industrial atrakcije "Pain", najavljeno sa dva perfektna singla. Iskreno sam očekivao da će se posle dva "labavija" albuma iz opusa ovih Šveđana pojaviti delo koje će biti barem rame uz rame sa "Dancing With the Dead" i "Nothing Remains the Same", ali se to nije dogodilo. Ipak, to nije razlog da se ne nađe u vašoj plejlisti, pošto barem toliko zaista i vredi. Krajnja ocena je 7,5/10.