недеља, 24. јул 2016.

У трептају

Пише: Антонио Ј.

Стојим.
Не, лежим. Ипак стојим. Или пак седим.
Не.
Не.
Не знам.
Ништа више не знам. Ни име своје чак.
Ја сам само папир, папир празан, бео. Исписати само треба коју реч, да безличан више не будем.

Одраз у бари овој видим. Да ли је то лице моје или пак познаника неког? Не знам то ја и немам кога да упитам. Да некога и има, да ли би ми истину рекао или ситну лаж неку, само куртоазије ради, да не испадне да ме игнорише.
Евентуално, можда, сигуран нисам. Шта је сигурно уопште, шта?
Када име своје не знам и не пропознајем лице ово, своје канда...
Не знам.
Не знам.
Не знам.

И даље стојим, лежим... Лебдим? Могуће. Могуће. Не знам.

Трептај ока. Пуф – и вечност је прошла. Још један, па још један, па још један.
Да ли је свет нестао или сам нестао ја само? Ако имена немам, да ли и мене има?
Ако ме има, како то да имена нема? Ко сам ја, ко?
Да ли у овој бари видим оно што јесте или оно што желео бих ја?
И ове очи што поглед узвраћају, да ли моје су или странца неког?
Питања, питања, питања. Одговора и да има, не знам истинити да ли су.

Не знам.
Можда и не желим да знам, иако је копкање без прекида.
Гладан сам, јер желим да знам и име своје и штошта још нешто.

Видим.
Празан папир.
Видим.
Реч по реч се исписује.
Видим.
Од почетка казивање.
Видим.
И питам се вредно ли је читања. Да ли знати желим сада, после толико времена?
Да ли је глад толико била јака да се против мене окренула и узела ми за спознајом жељу?
Затварам очи.

Не - и даље видим. Као да капака нема или провидни да су.
Видим речи како се исписују, једна за другом појављују.
Чујем звук који на папиру остављају.
Муче ме, чак и више муче ме од незнања. Тада знао нисам, сада не желим. Не желим знати било шта, ништа више, ни име своје, ни лик свој, ништа.
Ништа.
Ништа.

Ништа!
Боље не знати.
Истину, не знати.
Себе, не знати.
Странац бити сада, заувек.
Заборавити.

Папир цепам.
У парчиће.
Најстиније.
И остатке распарчавам. Да речи две једне за другом не буде. Да моћи немају, да ме не подсете.
Заборавити све, поново.
У трптају једном заборавити.
Све.
Све.
У трептају.