понедељак, 04. јул 2016.

Конформизам неконформисте

Пише: Антонио Ј.

Бурек. Са сиром
Доручак шампиона.
Једе се у ходу. С ногу.
Са јогуртом или без.
Врућ је таман како треба. Не јогурт, бурек.
Јогурт је хладан.
Та симбиоза је савршена. Као плазма и млеко.
Одличан баланс.
Размишљам док жваћем. Тесто гоји. Превише је масно.
Калорично.
Требало би нешто да променим.
Требало би много тога да променим.
За почетак да се здравије храним, да почнем да трчим, да се средим.
Поврће и воће, салатице.
Кувано месо и супице.
Ништа пресољено.
Ништа љуто.
Избацити слаткише. Прво чоколаду.
Мммм, чоколада.
Гужвам папир, испијам јогурт.
Правим папирно-пластичну лоптицу.
Гађам корпу. Промашујем.
Савијам се и из близине поентирам.
Требало би да се скупим са екипом, мало да бацамо на кош.
После на пиво и гирице.
Мммм, гирице и пиво!
И помфрит, да, да.
И салата нека, здраво је.
Требало би, стварно, да се посветим томе. Кад ћу, ако не сад.
Шта је то, мало склекова и чучњева ујутру?
Мачји кашаљ.
И лифт да баталим, степеницама да идем, крв да се пумпа.
Ваљда ће издржати срчка.
Бурек и јогурт да баталим, боље нешто друго.
Бурек и фит јогурт, да. Ето, може то.
Од малих се ствари почиње.