уторак, 05. јул 2016.

Kombo #4

"Encoffined" dolaze iz Argentine. Prošlogodišnji "Enclosed in a Coffin" im je prvi album i na njemu ćete pronaći sve ono što volite kod bendova kao što su "Dismember", "Vomitory" i "Centinex". Dakle, old school death metal očigledno inspirisan švedskom školom i nadasve veoma kvalitetan. Naravno, ništa tu nije novo, ništa epohalno, ali je najbitnija stvar da sve, baš sve pesme drže pažnju i ne stvaraju osećaj dosade kod slušaoca. Kvalitet numera je ujednačen, nijedna ne odskače, a sa veoma dobrom produkcijom vas vraćaju u vreme kada je  "Massive Killing Capacity" izašao iz bugarske, piratske prese.

"Voluptuary" su vijetnamski groove/death bend i ljudi prosto kidaju. Moderan death metal, sa nabijajućim groove deonicama i umerenom dozom onog najboljeg što deathcore može da ponudi, čine ovo izdanje pravim malim ovogodišnjim otkrovenjem. Onaj naš planet je jedno globalno selo u kome se redovnim i temeljnjim kopanjem mogu pronaći ovakvi biseri. Dok su mnogi bendovi iz zapadne hemisfere duboko zaglibili u blatu generičnosti i predvidljivosti, metal pioniri iz "trećeg sveta" pokazuju da su pravi rasadnik kvalitetne ekstremne muzike. Pronađite "Hoa Than" na nekom torrent tracker-u - nećete zažaliti.

Ostajemo u Aziji. Japan se može pohvaliti velikim brojem veoma dobrih metal bendova. "Death I Am" postoje malo više od decenije i iza sebe imaju dva albuma i nekoliko demoa. Ovogodišnje izdanje vam pruža ugodno moderno death metal putešestvije. Nema tu "hitičnih" pesama, niti izlaska iz koloseka samog žanra, ali je sve na svom mestu, kako treba da bude. Oseća se uticaj američke škole i to je još jedan plus ovom delu. Ima malo melodeath-a, malo djent-a i prstohvat deathcore-a, tako da kvaliteta i zanimljivih ideja nikako ne manjka. 11 pesma spakovanih u 36 minuta na najvišem mogućem nivou odlično idu uz 'ladno pivo.

Boje evropskog metala brane "By My Fear" iz Švedske. Osnovani su 1998. i iza sebe imaju samo jedan, ali itekako vredan album - "Center". Ako ćemo realno da gledamo, bolje jedno ljudski odrađeno izdanje nego pet ispodprosečnih. Stilski se ovo delo iz 2011. godine može svrstati negde između starog švedskog melodeath-a i moderne škole, s tim da je iz obe pokupilo ono najbolje. Veseli rifovi, harsh vokali, odlične solaže i reska, kvalitetna produkcija - sve je odrađeno onako kako treba. Šteta je što ovaj bend nije ostavio većeg traga iza sebe, jer je očigledno da su sve samo ne još jedna mediokritetska skupina.

Počinjem da mislim da u Srbiji postoji "novosadska škola", pandan geterburškoj i floridskoj. "Obscured", "Bane", "Paimonia" i "Khargash" su žanrovski veoma slični bendovi: svima je, na neki način, u osnovi "Dissection" zvuk, samo što ga svaki od nabrojanih bendova razvija na neki svoj način. Ne, to nije puki "worship", to je razrađivanje osnovne ideje u nešto mnogo bolje. Prva dva benda vuku više ka death metalu, dok druga dva idu meloblack vodama. I svi oni su majstori svoga zanata. "The Plague Within" je izašao 2013. godine i svaki njegov minut je sušti kvalitet. Opako dobar album koji morate preslušati koliko već odmah, odvrnutog do daske!