среда, 08. јун 2016.

From Russia With Love

"Dominia"  svira veoma zanimljivu kombinaciju melodic death i gothic metala. Iza sebe imaju gomilu izdanja, ponajviše demoa, ali i tri odlična albuma. Drugi po redu, "Judgement of Tormented Souls" mi se posebno dopada, najviše zbog toga što se je napravljen odličan balans "osnovnih" instrumenata (gitare, bas, bubanj) sa klavijaturama i violinama. Vokali su na visokom nivou, bilo da su harsh, scream, čisti ili neretko horski. Produkcija je odlična, jasna i ono što je najbitnije - akcenat je na malopre pomenutim "osnovnim" instrumentima, dok su svi ostali tu da daju novu dimenziju muzici i istaknu najbolje delove svake pesme.

"Solerrain" su me albumom "Fighting the Illusions" prosto oduševili! Progresivni melodeath u najboljem ruhu. Ako volite "Children of Bodom", onda će vam se ovaj bend sasvim sigurno svideti. Ni jedna pesma ne štrči, sve je upakovano knap, taman kako treba. Ono što je najbitnije jeste da album nikada ne može dosaditi. Neki bendovi jednostavno pronađu pravu formulu i svoju šansu iskoriste na najvolšebniji mogući način. 2010. godina je bila plodna za ovu ekipicu.

Neki ih nazivaju ruskim "Slipknot-om", što je donekle na mestu. Istina je da su "Amatory" mnogo, mnogo bolji od svojih američkih kolega. Iako ih kategorišu kao NU metal, njihov zvuk se može definisati kao metalcore, sa naglaskom na "metal", barem što se albuma "Книга мёртвых" iz 2006. tiče. Tvrda svirka, režući rifovi, opako dobri growl vokali i ubitačna ritam sekcija. Jedino što mogu da dodam jeste da koliko već odmah pronađete album i preslušate ga, ako već do sada niste.

"Exhumation" je svojim drugim albumom "City of Decay" odradio vraški dobar posao. Za razliku od svog debi ostvarenja iz 1999. godine, "Symbol of Fear", na ovom su konstrukcije samih pesama bolje, aranžmani su ozbiljniji, a produkcija je dostojna jednog ovakvog dela. Šteta je su od te 2011. godine spustili loptu, pošto su ovim izdanjem mogli da se probiju u viši rang. Iako su pesme ujednačenog kvaliteta, izdvojio bih naslovnu, "City of Decay", koja je hitčina i po. Kao šlag na tortu, poslednja numera je obrada - "Maha Kali", švedskih legendi "Dissection". Topla preporuka!

Za sam kraj ostavljam bend koji zvuči više nego korektno na albumu, ali zato uživo ruši sve pred sobom! "Pokerface" su za samo tri godine postojanja objavili dva izdanja: jedan EP i jedan album. "Divide and Rule" jeste dobar, ali malo težak za svariti posle samo jednog slušanja. Oni koji vole thrash će biti kupljeni na prvu loptu, pošto je svaka pesma stvorena za neprestano mlatarenje kosom, kao i za šutke, naravno. Iako ponekad ti "nakuc" bubnjevi umeju da zamore, teško je da vam se album makar malo ne svidi. Od produkcije, preko ideja i sviračkog umeća, pa sve do vokala, teško da ćete biti razočarani. Ako budete imali sreće da ih vidite uživo, znajte da se nećete dosađivati.