недеља, 19. јун 2016.

Blitzkrieg #1

piše: Antonio J.

Finski "Amorphis" i njihovo izdanje iz 2001. godine, "Am Universum" su riznica odličnih pesama, nedovoljno korišćenih na koncertima poslednjih godina. Ako niste ljubitelj njihovih novijih albuma, a pritom vam ni njihovi rani radovi nisu preterano zanimljivi, onda je ovo prava stvar za vas.

"Betray My Secrets" dolaze iz Nemačke i ovo je jedini album koji su objavili. Ako ste fan gothic i doom metala i gladni ste za otkrivanjem novih, ne tako poznatih imena, onda ne časite časa i potražite ovo samoimenovano izdanje iz 1998. godine.

"Moonspell" su posle dva eksperimentalna albuma objavili odličan "Darkness and Hope". Gothic metal kakav treba da bude, bez previše filozofiranja, ali odrađen sa stilom i doteran do perfekcije.

"Other Eyes Wise" dolaze iz Velike Britanije i svojim drugim albumom, "Chapters", su svetu podarili jednu odličnu, progresivnu, post-doom kreaciju uz koju se možete u potpunosti opustiti. Samo se zavalite u omiljenu fotelju, kliknite na "play" i uživajte. Mastralno delo!

Holandski "Another Messiah" već neko vreme nisu aktivni, ali su i pored toga iza sebe ostavili dva veoma dobra izdanja, od kojih se izdvaja album "Dark Dreams, My Child". Pravi izbor za slušanje tokom svakog kišnog i tmurnog dana.

Finci se sem u gothic vodama odlično snalaze i sa heavy/power metalom. "Essence of Sorrow" su, nažalost, objavili samo ovaj jedan album - "Reflections of the Obscure", koji je sve samo ne loš. Iako ne odstupa previše od šablona kojem žanrovski pripada, treba mu dati šansu jer svojim kvalitetom kupuje slušaoca na prvu loptu.

Ovo mi je najdraže "Megadeth-ovo" izdanje. "Cryptic Writings" odlikuje odlična izbalansiranost i heavy i thrash metala, kao i odstupanje od dotadašnjeg diskografskog opusa. Ovo izdanje definitivno nije za svakoga, pogotovo ne za najtvrdokornije fanove.

U bendu "Sinisthra" peva frontmen iz "Amorhis-a". Jeste, Finci su i gotičari i rade pos'o kako treba. Ne, nije to zbog pevača, on je tu samo kao šlag na torti - "Last of the Stories of Long Past Glories" je pravi i nadasve reprezentativni primerak gothic škole svoje zemlje.

"Dreambleed" dolaze iz Grčke. Njihova muzika se može nazvati alternativnim metalom, ali nikako onim dosadnim, generičkim koji guraju bendovi iz SAD-a (i kojih ima kao pečuraka posle kiše). "Beautiful Sickness" je nešto kao "Evanescence", samo sa muškim vokalom. Pa, sad - vi vidite šta ćete...
 
Švedski "Empire 21" sviraju neku kombinaciju "radio friendly" melodičnog heavy metala, ali nemojte dozvoliti da vas to zavara - kvaliteta im nikako ne manjka. Tu i tamo neke od pesama na trenutke ostavljaju utisak nečega što ste već čuli, ali ako ste ljubitelji ovakvog "sweet" zvuka, onda ne znam što niste uposlili prste i potražili ih makar na "Jutjubu".

четвртак, 16. јун 2016.

Луцидне конклузије

Пише: Антонио Ј. 

I
Данте се, канда, мало преварио - постоји много више кругова пакла него што их је он описао. Но, руку на срце, неће му се то узети за зло, пошто су у питању микро кругови, неприметни готово обичном посматрачу, лаику.

Један од њих је резервисан за све оне кориснике Фејсбука који имају невероватну потребу да са васцелим светом поделе своје најбитније животне тренутке и који не могу да одоле а да не поставе објаву у којој се наводи да су се чекирали на неком тако кул и тако фенси месту или који морају да наведу да гледају неки најновији Фулл ХД риповани холивудски блокбастер са пробраним друштвом.

Дођеш у кафић, седнеш и уз кафу, киселу и ракијицу наручиш и шифру за вајрлес. То што за столом не седиш сам, то није битно - модеран темпо живота ти не дозвољава да не будеш у току са свакаквим трицама и кучинама које су од круцијалног значаја за твоје битисање у овом делу универзума. Руку на срце, и саговорник је из исте бранше, тако да је то што међусобно не прозборите ни две просте проширене реченице прави благослов. Уосталом, зашто бисте причали када постоји Вибер?

II
Следећи круг је резервисан за све оне људе који у теретани улазе у простор за вежбање са прљавим патикама, не носе пешкире и не враћају тегове на своје место. Погано тројство непожељног понашања је то, ја да вам кажем. Нисам ја сад неки напуцани спортски тип, више сам рекреативац, али сматрам да неки ред треба да постоји.

Прво и прво: како, забога милога, неко може да редовно заборавља патике? Зато је наставник физичког у основној бележио све оне минусе у својој свешчици, па је на крају полугођа морало да се путем разредног старешине ургира за бољу оцену - требало је да се науче младе генерације некој основној култури. Дакле, ако не желиш да се оклизнеш на остатке урадака неког локалног кера који су ти спали са патика, онда лепо носи чисте патике за физичко (у овом случају чисту обућу за теретану). Просто. Исто тако, сасвим је сигурно да нико (сем оних примерака људског рода који има чудне сексуалне афинитете, као што су Јапанци на пример) не жели да туђ зној осети на својој кожи.

Па, ако не волиш, зашто, да те човек пита, не носиш пешкир? Како то неко може редовно (понављам - редовно) да заборавља? Како не забораве да понесу мобилне телефоне, те их свако мало чачкају? Да нису можда толико битни, те се без њих неће обавити велика новчана трансакција, закључивање неког извозног посла који ће нашу економију ставити на ноге? И не само телефоне, него и таблете које чвакају док раде кардио, да им време лакше и брже прође.

Друго: ако нешто, неки предмет, узмеш да користиш, логично је да га после употребе вратиш тамо одакле си га и узео. Ако своју (речником Маријане Матеус) уздигнуту мушкост извадиш из гаћа и ставиш тамо где се ставља, по завршетку работе "ћелавог господина" вратиш назад у исте те гаће, јер нити је лепо, нити пријатно да ландара тамо-амо кроз шлиц. Плус, постоји шанса да будеш етикетиран као манијак, те ће онда цео комшилук показивати прстом на тебе кад год прођеш и викати: "Ено га сексуални манијак!"

Иако не пропагирам батине као вид едукације, сматрам да децу треба понекад ударити по туру, чисто да знају да нека дела носе последице и да мало шљепкања неће шкодити, јер ће касније, кроз живот, осетити како лоше одигран потез може заиста да заболи. Стога сам мишљења да је тип људи описан у претходним редовима имао веома либералне родитеље и још либералније баке и деке који су му сецкали шницлу до самог пунолетства, успут му и преживали храну јер не иде да се дете мучи од ране младости.

Маме, тате, баке, деке, тетке, стрине и остала добронамерна булументо: направили сте дебиле који ће сутрадан покушати да воде ову државу, а то је јерес какве нигде нема и за коју не постоји оправдање. Сиктер!

III
Стојим ја тако поред рашладне витрине са сухомеснатим производима, чекам да дођем на ред како бих набавио нешто месишта: саламица, мортаделица, мало кулена и качкаваља. Фрижидер празан, а плата легла – где ћеш боље од тога. Отегло се време, те ми се чини да стојим на истом месту већ неколико сати. Подсетило ме је то на оно време када сам тако чекао хлеб и млеко, ако га буде. Ах, сећања...

Од рекапитулације блиске прошлости ме је одвојило инстант поимање стварности. Наиме, пошто су ми у ушима биле слушалице, нисам ни знао да се испред мене одиграва занимљив разговор једне бакуте и млађаног продавца, очигледно средњошколца, који је са те стране витрине завршио у склопу праксе. Тако млад, а тако проклет. Искључујем музику, скидам слушке и покушавам да похватам тему разговора. Изгледа да је жена тражила неке кобаје (не те на које мислите, срам вас било), али није била задовољна јер су превише тврде (не на такав начин, бре), а њен муж ваљда нема довљно јаке зубе да би их жвакао, па зато тражи неке мекше (не због себе, већ због деде и не – не знам да ли воли када је „млохаво“, стидите се).

Свака част клинцу на стрпљењу (ја никада живаца имао нисам а ако и јесам – то је било баш давно) пошто са оваквим примерцима пензионера треба само бахато. Мислим, поштујем ја старије не само што је то ред, већ зато што сам става да их треба поштовати – људска су бића, неретко веома напаћена, али овакве треба сиктерисати. Не бахато, не уличарски, већ са стилом, културним речником, све време им персирајући – да их више боли.

У реду: кобасице нису одговарајуће, превише су тврде, морају бити другачије. Млађан радник се потруди да у мору истих кобасица нађе оне које више одговарају. Поново мери, пакује, пружа паковање и све је сада океј. Али, не лези враже – бакица и даље гунђа, како она стално ту купује, како  „они старији“ радници знају шта њој треба и да никада није било проблема. Не би ни сада било проблема да га она није створила, да одмах није рекла шта јој треба, јер млађим радницима се не оставља у аманет књижурина са сликама муштерија и детаљним описом онога што они од производа преферирају. Џабе што се школарац исцимао да јој лепо и натенане све објасни. Џабе то што је он фино васпитан и што излази из стандарда које је поставила његова генерација (од које већина за бабе и деде има баш овакве намћорасте пензионере) – он је млад (смртни грех, је л' те) и он не зна шта њој треба. Па, реци му шта ти треба одмах, дај детаље и то је то.

Мало је рећи да је гунђала све до касе, понављајући причу свакоме ко би желео да је слуша. Имао сам жељу да јој кажем: „Опрем, госпоја!“, али сам се суздржао. Свестан сам да она неће шватити да је она та која је направила пометњу и да не само да није у праву, него није у праву за медаљу. Исто тако ни ја не бих био у праву да јој било шта добацим, али сам се надао да ће јој кобасице загорети и да ће јој деда ставити протезу у чашу са киселом водом.

Коначно сам дошао на ред, узео шта ми је требало и кренуо ка каси. И тамо се створила гужва, примопредаја смене или тако нешто. Пружам новац, касирка пита да ли имам нешто ситније, ја кажем да немам, она гунђа како нико никада нема ситно, ја кажем да ја нисам крив што банкомат не даје ситније апоене и да бих радо дао ситније да имам, она ипак без проблема враћа кусур (видео сам да има ситног онолико колико га има у сандучету „Црвеног крста, оног провидног – за добровољне прилоге).

Узимам кесу, новце успут пакујем  у новчаник и размишљам да ли смо сви ми, обични грађани, само део неког експеримента, неког великог ријалитија, те и нас неко посматра путем малих екрана, шаље СМС-ове, кладећи се ко ће први да пукне и да побије пола комшилука. Кад нам дигну акцизе на пића (да – и алкохолна) од првог јануара, има да нарасте конкуренција што се тиче манијака и психопата.

IV
Читам ти ја тако једне од ових дневних онлине новина, кад један од наслова каже: "Некада је био велики заводник, а сада га не бисте препознали". У тексту додају да готово ни најмање не подсећа на оног фрајера на кога су откидале наше кеве (и нечије баке). Мислим, логично је да не подсећа, јер је сада готово комплетирао седму деценију - и да хоће, не може више да буде у таквој форми. Као, сад је пропао. Па, има и доста много млађих људи који су далеко више пропали, па ником ништа. Уосталом, да овај ликус није био холиводска звезда, никога не би занимало како је изгледао и тада и како изгледа сада. Ко све пише данас (потписник ових редова урачунат), није ни чудо што свакодневно читамо гомилу којештарија која су добра само са дизање притиска.

Но, не лези враже, већ следећи текст је о томе како да се "упристојите" за посету плажи, како да ваша опуштена телеса доведете у фит форму која ће мамити погледе и то за веома кратко време. Ако вам је до погледа, скините све са себе и то не на нудистичкој плажи - имаћете пажњу свих живих који су се ту задесили. Елем, ако сте крљали од Митровдана, преко Никољдана, Новака (не Ђоковића), Божића и зауставили се тек неких месец и по дана пре Васкрса и то само да бисте направили простора за нове ђаконије, онда не знам како ће вам та плацебо експрес-дијета помоћи да се преполовите.

Иде на живце та продаја магле, трица, кучина и нонсенса свакодневна. Као, ето, и ви можете бити као онај заводник са почетка текста. Не, ви морате бити - то је порука. Једите прескупе "Цезар" салате и тако баците пуно кинте за мало хране, гладујте и смршајте. Не, не спремајте их дома, већ их конзумирајте само у ресторанима. То је "ИН". Ако се потрудите само мало, ваш живот ће постати исти као онај у летњој промоцији једног оператера мобилне телефоније.

Све што треба да урадите је да потпишете нови уговор код њих, узмете телефон који кошта као бубрег на црном тржишту и врата најбољег клабинга су вам отворена. Још ако волите пиво, онда купите оно најбоље домаће (и то у великим количинама), па ће вам, док са ортацима гледате утакмицу, на врата закуцати неколико навијачки расположених цура, вазда спремних за дружење. И сви ћете на ногама дочекати крај утакмице два тима који неће одмаћи даље од групне фазе.

Живот је леп, када га има. А, има га од тренутка када добијете плату, па све док не платите све рачуне. Дакле, неких 3 сата у вр' главе. Ако ти живот да лимун, ти га зафрљачи што даље од себе јер је гњио и полутруо. Не читај хороскоп јер верујеш у написано, већ зато што је ту остало мало логике које фали у осталим текстовима. Уосталом, боље хороскоп него читуље, да не помисле људи да сте болесник неки уврнути. У случају да вам је до смеха, задржите се на странама за даме, пошто ту има којекакве папазјаније за чије писање је задужен неко ко је на миксу најгоре домаће брље, вињака и вина из картонске амбалаже. Нема другог објашњења за оно што такви "људи" пишу.

Обавезно, али обавезно избегавајте слатко, слано, масно, црвено месо, тестенине и слично. Уместо кокошијих, једите јаја ноја. Уместо пљеџе једите бургере од мешавине пиринча и поврћа. Никако се свињска мас' за припремање користити не сме, већ само маслиново уље, оно најскупље. У томе нас не сме омести ни наш стандард, најјачи у региону. Баталите пекаре и локални роштиљ, живите онако како живе остали имагинарни ликови из света реклама. Ко зна, можда ћете се једнога дана баш ви наћи на билбордима, па ће други људи заједљиво гледати ваш лик.

среда, 08. јун 2016.

From Russia With Love

Piše: Antonio J.

"Dominia"  svira veoma zanimljivu kombinaciju melodic death i gothic metala. Iza sebe imaju gomilu izdanja, ponajviše demoa, ali i tri odlična albuma. Drugi po redu, "Judgement of Tormented Souls" mi se posebno dopada, najviše zbog toga što se je napravljen odličan balans "osnovnih" instrumenata (gitare, bas, bubanj) sa klavijaturama i violinama. Vokali su na visokom nivou, bilo da su harsh, scream, čisti ili neretko horski. Produkcija je odlična, jasna i ono što je najbitnije - akcenat je na malopre pomenutim "osnovnim" instrumentima, dok su svi ostali tu da daju novu dimenziju muzici i istaknu najbolje delove svake pesme.

"Solerrain" su me albumom "Fighting the Illusions" prosto oduševili! Progresivni melodeath u najboljem ruhu. Ako volite "Children of Bodom", onda će vam se ovaj bend sasvim sigurno svideti. Ni jedna pesma ne štrči, sve je upakovano knap, taman kako treba. Ono što je najbitnije jeste da album nikada ne može dosaditi. Neki bendovi jednostavno pronađu pravu formulu i svoju šansu iskoriste na najvolšebniji mogući način. 2010. godina je bila plodna za ovu ekipicu.

Neki ih nazivaju ruskim "Slipknot-om", što je donekle na mestu. Istina je da su "Amatory" mnogo, mnogo bolji od svojih američkih kolega. Iako ih kategorišu kao NU metal, njihov zvuk se može definisati kao metalcore, sa naglaskom na "metal", barem što se albuma "Книга мёртвых" iz 2006. tiče. Tvrda svirka, režući rifovi, opako dobri growl vokali i ubitačna ritam sekcija. Jedino što mogu da dodam jeste da koliko već odmah pronađete album i preslušate ga, ako već do sada niste.

"Exhumation" je svojim drugim albumom "City of Decay" odradio vraški dobar posao. Za razliku od svog debi ostvarenja iz 1999. godine, "Symbol of Fear", na ovom su konstrukcije samih pesama bolje, aranžmani su ozbiljniji, a produkcija je dostojna jednog ovakvog dela. Šteta je su od te 2011. godine spustili loptu, pošto su ovim izdanjem mogli da se probiju u viši rang. Iako su pesme ujednačenog kvaliteta, izdvojio bih naslovnu, "City of Decay", koja je hitčina i po. Kao šlag na tortu, poslednja numera je obrada - "Maha Kali", švedskih legendi "Dissection". Topla preporuka!

Za sam kraj ostavljam bend koji zvuči više nego korektno na albumu, ali zato uživo ruši sve pred sobom! "Pokerface" su za samo tri godine postojanja objavili dva izdanja: jedan EP i jedan album. "Divide and Rule" jeste dobar, ali malo težak za svariti posle samo jednog slušanja. Oni koji vole thrash će biti kupljeni na prvu loptu, pošto je svaka pesma stvorena za neprestano mlatarenje kosom, kao i za šutke, naravno. Iako ponekad ti "nakuc" bubnjevi umeju da zamore, teško je da vam se album makar malo ne svidi. Od produkcije, preko ideja i sviračkog umeća, pa sve do vokala, teško da ćete biti razočarani. Ako budete imali sreće da ih vidite uživo, znajte da se nećete dosađivati.

петак, 03. јун 2016.

The Book of Answers

Piše: Antonio J. 

Nije lako pisati recenziju ili, bolje rečeno, mini prikaz ove knjige, s obzirom da ju je napisao kolega bloger i nadasve prijatelj, Radoslav Čugalj, pisac, slobodni umetnik, samouki majstor, ekonomista i šta sve drugo ne. Imao sam tu sreću i čast da pratim napredak samog dela, od prvih stranica, pa sve do poslednjeg poglavlja. Nisam želeo da ranije pišem o "Knjizi odgovora", pogotovo ne neposredno po njenom objavljivanju, jer sam želeo da se sve upijeno lepo slegne. Mišljenja sam da su i ove reči suvišne, ali sam autoru obećao da ću napisati nekoliko redova. Reč je reč, teška kao kamen, oštra kao mač...

Epska fantastika u kojoj se mešaju srpska paganska mitologija, pravoslavlje i "urbane natrpirodne legende"? Priča o borbi dobra i zla koju zaseni priča o ljubavi, čistoj, iskrenoj i potpunoj? Lekcija o veri koja ruši sve dvomilenijumske, dogmatske stege i zablude. Sve to, pa još napisano na engleskom jeziku. Veliki zalogaj i za iskusnije pisce. No, gospodin Čugalj je odradio vraški dobar posao. Pisati na jeziku koji nije maternji, pokušati da sve njegove specifičnosti pretočite u (koliko-toliko) pravi "zapadnjački" oblik nije nimalo zahvalan posao. Zato bih voleo da postoji verzija ove knjige i na srpskom, kako bi uživanje bilo kompletnije (barem ljudima sa ovih prostora koji govore istim, a opet različitim jezikom).

Način pisanja, oblici rečenica i sam stil su takvi da će svako ko iole poznaje ovaj svetski jezik razumeti o čemu knjiga govori. Ovih 75 pdf stranica možete pročitati ili u jednom dahu ili ih možete seckati kako vam se ćefne, jer nećete izgubiti nit događaja. S obzirom da je radnja mahom pisana iz prvog lica, imaćete osećaj da direktno učestvujete u dešavanjima. Ono što je napisano iz trećeg lica je tu da popuni neke praznine, poveže jedno dešavanje sa drugim. Posebno mi se svidelo to što postoji direktna konekcija Srbije iz doba despotovine sa ovom sadašnjom, što su neka bitna istorijska dešavanja deo onoga što prati glavnu priču. Stoga se ta poglavlja u knjizi mogu posmatrati i kao neka vrsta alternativne, paranormalne istorije. Naravno, sve je nafilovano debelim slojem onoga što Srbi i drugi narodi na ovim prostorima vole, a to je teorija zavere. Bez toga bi svaki ispisani red bio nepotpun. Bila ta zavera opravdana ili ne, bitno je da se njeno prisustvo oseća u vazduhu, da bdije i nad najnevažnijim naklapanjima.

U linkovima koji se nalaze u uvodnom pasusu možete pronaći sve što vas zanima o piscu i o delu. Kliknite, nije to teško i ne košta ništa. Dobro, knjiga košta, ali vredi svaku paru, pa i više od toga. Mnogo više...