среда, 16. март 2016.

Kombo #1

Bend "Ad Vitam" dolazi iz Italije i ovo im je drugo po redu izdanje. U moru modernih melodeath albuma, "Stratosfear" dolazi kao pravo osveženje. Idejno predstavlja najbolju kombinaciju stare, švedske škole i modernog zvuka, sa dosta solaža, naglašenom bas gitarom i sa ne previše upadljivim klavijaturama (koje upotpunjuju zvuk). Promene ritmova, povremeno praćene akustičnim gitarama i ostalim zvučnim efektima, čine pesme kompletnijim, vrednim slušanja. Vokali su na visokom nivou, kao i ostatak instrumenata - produkcija takođe. Jedino što ne bih mogao da izdvojim nijednu numeru posebno, pošto je album kao celina perfektan.

Švedski "Degradead" su svoj istoimeni, a peti po redu, album objavili krajem januara. Ništa novo, ništa spektakularno, ništa do sad neviđeno, ali ipak odlično odrađeno. Ekipa iz Štokholma zna kako da napravi dobar, moderan proizvod. Stoji da je ritam sekcija pomalo monotona, donekle generična, ali ako volite moderan melodeath zvuk koji u sebi ima sve ono najbolje iz metalcore-a (i da pritom ne prelazi u isti), ovo je pravi album za vas. Zaštitni znak ovog benda, vokal Mikaela Sehlina, je ono što svako izdanje izdiže na viši nivo.

Hope for the Dying” iz Ilinoisa (SAD) sviraju simfonični melodeath sa osetnom dozom metalcore-a, što se da primetiti kod vokala i nekih gitarskih deonica. No, to ne znači da su neka vrsta "Unearth" klonova sa klavijaturama! Njihov poslednji album, "Legacy" je za nijansu slabiji od svog prethodnika iz 2013. godine, ali je i dalje odlično izdanje koje se sluša od početka do kraja. S obzirom da je većina pesama duža od šest minuta (jedna gotovo punih deset), sigurno je da album nećete slušati "s nogu", već ćete morati da mu se posvetite sa velikom pažnjom koju itekako zaslužuje.

Luksemburg se ne može pohvaliti svetski poznatom metal scenom, ali to ne znači da u ovoj maloj evropskoj zemlji nema odličnih bendova. Jedan od njih je "Sleepers' Guilt". Njihovo četvrto izdanje i prvi "full-lenght", "Kilesa" već od prve numere udara silovito svojom odličnom produkcijom, tvrdim zvukom i odličnom konstrukcijom. U osnovi je ovo melodic death metal, ali ima uticaja progresivnog, kao i groove metala. U gotovo osamdeset minuta je spakovano sve ono najbolje vezano za žanrove koje sam u prethodnoj rečenici pomenuo. Ako nastave ovakvim tempom, lepa im se budućnost smeši.

Prosto me čudi kako ranije nisam naišao na ovaj bend. "Throne of Heresy" su tipični švedski death metal bend koji u svojoj muzici kombinuje najbolje od zemljaka kao što su "Vomitory", "Dismember" i "Centinex". Njihovo treće po redu izdanje, "Antioch" je prava poslastica za sve one koji vole prethodno nabrojane bendove. U nešto manje od jednog školskog časa ćete naći ništa drugo do muzike koja svojim ritmom prosto nosi slušaoca, koja puni adrenalin, ali ne podstiče agresivnost već vas prosto tera da se pokrenete i da zasvirate nevidljive bubnjeve.