понедељак, 08. јун 2015.

За шаку мушмула

Пише: Антонио Ј.

Колико год да је жалосно, не могу а да се не насмејем када чујем за неку "ново нову" комбинацију која ће просечном Србину помоћи да се брзо обогати. Добро, неће постати нови Мишковић, али ће имати таман толико новца ће моћи да баци поклопац од јогурта, а да га претходно не олиже.

У земљи у којој је минималац око 200 евра (са тенденцијом даљег пада) и у којој је лакше наћи иглу у пласту сена него жиранта, парадоксалних ситуација има више него у што их је специјални агент Фокс Молдер доживео за живота. Баш пре неки дан ме је колега, страствени пушач, убеђивао како има комбинацију да за килограм алу-фолије из паклице од цигарета може да добије чак 300 евра. На моје одмахивање главом се није обазирао ни најмање, пошто је идеја о добијању кинте без грашке зноја јача од било какве логике. Њему је његов комша, пајташ најбољи, рекао да је он тако зарадио кинту и крај - то је једина истина. С обзиром да је белосветски корпоративни свет пао с крушке и решио да части своје потрошаче, не би требало да нас изненади да нас око Божића / Нове године Деда Мраз изненади са пакетићима у којима се налази Ролеx сат или нешто из Сwаровски асортимана.

Пошто је ово земља у којој се савети лекара занемарују, а дијагнозе се самопостављају уз помоћ претраге на интернету, не треба да чуди што поред оваквих примерака, као што је мој колега, постоје људи који верују да су баш они срећни добитници егзотичног путовања за две особе. Све фрај, плус прва класа, плус џепарац. Мало ли је. Ко зна колико би њих видело даље од свог дворишта да су инсталирали адблоцк на својим прегледачима. Ови победници би радо ишли негде, али немају пасош, скупо им да га изваде - скупље им је то од телефонског рачуна који ће добити наредног месеца. И онда ће опет после да кукају како им деца зову врућу линију или пандана Хугоу.

Један мој рођак је пре неког времена био веома активан у некој пирамидалној шеми, не сећам се тачно детаља. Набавио је оделце, кравату (чак је научио и да је везује), научио гомилу испразних реченица и кренуо у акцију. Свако мало је звао некога из фамилије и од пријатеља, покушавао да навуче људе да му се придруже, обећавао куле и градове који су и њему обећавани. На крају је завршио са дуговима које је морао да враћа уз помоћ кредита који је подигао на пет година. Ни то не би успео да му кева није постала жирант и спасилац, пошто је (како се испоставило на крају) враћање кредита пало на њена плећа, јер је он у међувремену остао без посла.

Разумљиво је да ће онај ко лута пустињом, жедан и уморан, почети да халуцинира и да ће видети оно чега нема. Но, то је права екстремна ситуација у окружењу у коме нема ни најмањег трага од било какве цивилизације и где постоји само врела пустара. Али, када у једном систему, колико год он компликован и нелогичан био, дођете у ситуацију да верујете у илузије и шарене лаже више него у речи људи којима је стало до вас, онда је шала превршила меру и потребно је отрежњење.