среда, 11. март 2015.

Инертност из најбоље намере

Пише: Антонио Ј.

Просто је невероватно колико је инат јака покретачка сила. Да није њега, тешко да бисмо победили Литванце лета Господњег 1995, док нам је цела дворана у Атини звиждала. Са друге стране, да није тог истог ината, ко зна колико би мање казни било написано због пребрзе вожње. О броју сачуваних живота да и не говоримо. Стога не треба да нас чуди зашто се свакога дана сусрећемо са солидним бројем крајности који нам сервирају како наши ближњи, тако и потпуни странци.

Свако од нас је барем једном урадио нешто из чистог ината, било то добро или лоше. Неки би рекли да се то деси зато што нам ђаво не да мира. Тај сценарио је веома могућ, пошто је општепознато да нас више силе свакодневно тестирају на овај или онај начин. Сад, да ли су баш толико залудни или је то део испита којим се одређује ко на крају иде у рај, а ко у пакао, у то стварно не желим да улазим.

Сматрам да нема деструктивнијег бића од човека у познатом делу свемира, које због већ поменутог ината и са мало алкохола преко, прави ршум где год да се нађе. Најсмешније и најтрагичније од свега је што се после збуњено чешка по главици и пита како је, дођавола, дошло до таквог развоја догађаја. Лепо, батице: прерачунао си се мало, ставио си плус тамо где је требало да иде минус, преступио си и направио дуплу. И то није све.

Порицање. Изговори. Неверица. И опет порицање. Не, није то до тебе, то је због хороскопа, глобалног отопљавања и пада цене нафте. Јесте, јесте. Ниси ти ништа урадио, само си, ето, случајно притиснуо дугме на коме јасно пише „самоуништење“. Па, да – има то логике. Зашто ниси застао на тренутак ил' два, удахнуо дубоко и издахнуо, попио чашу воде, трепнуо пар пута окицама и једноставно скренуо лево уместо десно? Зашто ниси заћутао на пар секунди и почео да слушаш туђе речи? Лакше је држати се као пијан плота, бистрити неку своју политику и надати се да ће све бити ок а да се прстом не мрдне.

Ставио си својој драгој прстен на руку, дао свој допринос повећању људске популације и сада ће се ствари одвијати својим током саме од себе. Да је то све тако лако и да нам је мудрст Далај Ламе свима урођена, не бисмо гледали да зајебемо једни друге еонима уназад. Јок, мори – потрудили бисмо се да свет учинимо макар мало бољим местом. Али, не – заинатили смо се и уз фанфаре и свеопште славље повели поворку право у амбис.

Тек после спознаје пораза се заиста освестимо. Тек тада застанемо, погледамо око себе и видимо да призор није нимало леп. Забринутост расте рапидно. Страх те куцка по рамену, ти се окрећеш и видиш наличје ужаса. Видиш да је цео твој свет у рушевинама и да ломаче на сваком кораку горе. Замисли само колико си лепих ствари уништио само једном погрешном речју, а камоли једним погрешним делом. Хоћеш да чујеш нешто занимљиво? Понекада се највише штете направи онда када појединац или група људи не учине баш ништа. Само немим погледом испрате ситуацију и наставе даље својим путем. Елвис је напустио зграду тренутак пре него што је срушена до темеља.

Не можеш а да не упоредиш себе са Пером Којотом: имаш план, имаш средстава за испуњење плана, имаш елана, али на крају доживиш крах. Брзоплетост? О, да. Несагледање лоших страна, као и игнорисање нусефеката који ће произићи твојим деловањем? Још питаш! Али, о томе је требало мислити пре него што си кренуо главом кроз зид. Јасно је да си имао неки циљ, да су ти намере биле најбоље и надасве несебичне. Јасно је да ниси желео да било коме нанесеш зло или бол. Све је то на месту. Једино што свака ствар на овом свету има неку фалинку, сваки план има у себи зачкољицу због које може да се изјалови.

Зато човек треба бити спреман за импровизацију, ако до таквог развоја догађаја дође – потребно је имати џокера у рукаву којим ће се вода навести баш на твоју воденицу. Ако само чекаш да ти играч дода лопту да би ти постигао гол, не само да га нећеш постићи, већ ћеш увек бити дубоко у офсајду. И какво добро ће то било коме донети?