UROK - Chronology of Dead Worlds - Impulse 1

Katharos XIII - Palindrome (2019, Loud Rage Music)

Пише: JZ Navoj.

Мени је Katharos XIII назив бенда деловао ултра-брутално сатански; и да нисам претходно видео омот албума рекао бих да то и јесте. Међутим, када касније прогуглах, на грчком језику назив бенда значи Чисти XIII. Број 13 можда као симбол неког проклетства, бакслузлука, одбачености или чега већ? Кад сам почео са преслушавањем албума кренуло је ишчуђавање. Авангарда је прва реч која ми је пала на памет. Јер, музику раде уметничке душе којима није само до (металне) бруталности.

Креће нека лагана музика, прелепи женски, хипнотишући вокал који као сирена може да вас утопи у милини као у води. Наравно очекивао сам и неког бруталног black/death мушкарца да ту улети и мало вршља у песми и већ на половини исте се и то десило. Али гле чуда - он то ради уз саксофон. Е, то нисам могао ни да претпоставим. А, ви? Значи авангарда, импровизација, џез...

После тога се нижу све дугачке песме од преко 10 минута. Много спорог темпа, много неке депресије, али не да вас чини тужним, већ више меланхоличним, замишљеним и усамљеним. Текстови су намерно или случајно (али не верујем случајно) измешани - нису поред песме где треба да буду и били су ми тешки за праћење. Депресивни су и мизантропски, али на неки утопијски и интелигентан начин.

За оне који немају времена (а ретко ко га данас има довољно), Palindrome немојте слушати у позадини и без текстова јер ћете највероватније помислити: Шта је ово, ништа нарочито? Али, то је проблем овог хипер-конзументског доба у коме смо. Покушај да се само у пар речи укалупи овај аудио материјал. Меланхолична авангардна, мрачна, алтернативна музика са доминантним женских хипнотишућим, спорим, сиренски опојним вокалом, примесама doom атмосфере, упливима џеза, мање присутним спорим деоницама са мушким death/black стилом певања, а све то уз споре и дуге песме, са саксофоном и клавијатурама, и те како атмосферична...