Brahdr'uhz - Land of Darkness

Written by: JZ Navoj.

"The easily readable name of the band" which, according to the data from metal-archives.com means: break us or destroys us. It's interesting that only the name of the album is in English, while the names of the songs are on some weird language, a dialect, or something like that. The black and white minimalist concept for the front cover of Land of Darkness and label "raw primitive black metal" is what sends this band as a clear message. I absolutely have no idea what the texts say, nor in which language they are singed. The words are absolutely incomprehensible, as much as I tried to try to understand something by careful listening.

I expected short, fast and raw black metal but I did not get it. On the contrary, this is an album of over an hour, a rather slow pace, a casual atmosphere (which reminds me a little like Beastcraft) and raw productions. Probably everything is recorded in a home-made studio, and the band don’t care how it will sound to others, as long as it meets their needs - it's still a black metal. The first part of album is extremely boring and weak. In general, the music on the entire album is constantly followed by some irritating noise, and the entire album follows the vocal sung as a "distant scream" that is quite flat, melancholic and without any changes, jumps, eccentric screams and the like, that should arouse you, excite you ... The second part is much better and the music is quite melodious despite the “rustle” that exists in the background. I can’t say that this material is some true or cult. The album would be more audible if it was shorter, and that there were published texts of songs  on metel-archives.com - that would be opportunity for careful listener to do text message research.

It's hard to listen to the album many times because it's really not revolutionary or new - but it certainly was not even the intention or wishes of its creator - but rather it was the goal, not to get out of the framed frames of what is hard primitive black metal. Therefore, this is obviously more for the local patriots - Swiss or stubborn black metal listeners who have the need to purchase albums from all over the world. The best song from the album is a song number 10 - Yemetis. If you like it, continue with the rest of the album. Brahdr'uhz get only passing a rating for Land of Darkness, for which I have no desire to listen to again.

☆☆☆

SNB - Брзоплетост

Пише: Милош Шебаљ.

Направих брзоплету (капирате?) претпоставку да је ово млад бенд. Изгледали су младо на бини, као да ни до тридесете године живота нису стигли. Нисам се распитао пију ли крв младих девица или неки сличан еликсир, али сам се распитао о бенду. Изгледа да су настали још 1995.

У моју одбрану, ово им је тек први албум, након једног краћег снимка од пре пар година. Ни у то нисам баш најсигурнији, пошто ни интернет нема тачан податак (или га бар ја нисам нашао), али ми тако делује. Брзоплето сам и пазарио диск, пре него што сам их чуо, на њиховом недавном наступу у Београду. Фино су звучали, тако да сам био уверен да нисам бацио паре. Није да је 500 динара нека пара. Два пива у клубу и бакшиш. О скупом пиву у клубовима неком другом приликом.

Ове „убице дечијих лица” свирају панк. Свирају га на сваки могући начин. Већ на концерту ми се учинило да лутају између стилова или ја нисам био довољно концентрисан. На снимку се то све посложило. Брзоплетост дефинитивно има жицу која га повезује од прве до последње ноте. Јасно је да је то панк, иако су га поштено прошарали различитим стиловима. Најдоминантнији је свакако ска који је, готово одувек, неодвојив део панка. У неколико нумера ска се појављује као носећи зид, али ниједном без додатних „зачина”.

Честа је и појава гаражног рока као још једног утицаја на креацију новосадске тројке. Пост-панк, нови талас (посвета Шарлу), хардкор... Свега помало. Довољно да обогати албум али не и да га скрене са пута. Лепо су то момци спаковали у компактну целину. При томе, SNB умеју и да направе „хитичну” песму. Једноставни и ефектни рифови подржани чврстом ритам секцијом уводе у рефрене који лако улазе у уво и врло се лако могу сврстати у такозване „sing-along” концертне адуте. Текстуална страна албума је сасвим панкерска, ангажована, обилује позивима на бунт и отпор вредностима које намеће обитавање у овом и оваквом свету.

Морам истаћи и неколико негативних ставки. Пре свега, стекао сам утисак да много енергичније звуче уживо. Иако одлично продуциран, албум ми делује „смирено”, као да је акценат стављен на прецизност уместо на сирову енергију коју музика очигледно поседује. Такође, волео бих и агресивнији вокал. Чини ми се да би баш одговарао снази коју испоручују. У неколико момената када певач озбиљно подвикне се то баш чује. Употреба хорских (хор од два гласа, ал' нек буде) вокала помаже у том контексту.

Да не завршим критиком, диск је спакован у дигипак, лепо решене насловне стране у извођењу Јаноша Тарка. Добра вест је и да новосадски Студентски културни центар (за разлику од београдског имењака) још увек води рачуна о алтернативној музичкој сцени на начин на коме би му морали позавидети и многи еминентни издавачи. Ово, као и многа друга издања вероватно никада не би видела светло дана да није ове групе ентузијаста. О концертној организацији да и не говорим. Капа доле Новосађанима. И овима и овим другима.