Panchrysia - Dogma (Satanath Records, 2018)

Пише: JZ Navoj.

Чини ми се каао да борд Satanath Recordsа седи испред карте света и шара по њој. Ево сада black метал бенда из Белгије који постоји добраних 20 година. С обзиром да се ја тек са овим албумом упознајем са бендом Panchrysia, само по њему могу да им судим.

Dogma је дефинитивно освежење у black металу. Једно веома неконвенцијално издање које дефинитивно не прати зацртане шаблоне и ограничења. Овај албум ме је подсетио на Grand Declaration of War oд Mayhem. Додуше, само у стилу: додатак clear вокала, пар цитата и неких скроз уврнутих музичких деоница које су километаски далеко од black метала. Ко воли Satyricon, који већ годинама уназад експериментише са звуком под паролом: „black метал је живи организам коме се мора допустити да еволуира може да ужива у овом aлбуму.

Према томе ово је музика за оне, не тако тврдокорне black метал пуританце. Као да је овде бенд, који постоји респектабилни број година и иза себе има пуно снимљеног материјала, имао потребу да пусти музици да се прошета мало ван устаљених жанровских оквира.

Музичко умеће је и те како на високом нивоу, као и продукција и квалитет снимка. Поздрављам ову уметничу слободу јер се осећа искреност у свему томе, а не усиљеност и притисак са стране. Бенду заиста треба одати заслужену пажњу што је мало тргао жанр из учмалости и монотоније. Да бисте ово разумели морате и ви да имате неки стаж у истом. Колико сам успео да видим на пар претходних издања бенд је уредно носио corpse paint, док сада то није случај. Али црни корени и даље су чврсти, чисти и искрени.

Cavus - The New Era (Satanath Records, 2018)

Пише: JZ Navoj.

Cavus свира традиционални, примитивни, фински black metal. Овде би већ могao да се заврши опис издања. Бенду је ово други full lenght после паузе од 8 година. Музика је прилично хаотична, брза, режећа али некако ипак недостаје жестине, пошто је праћена константним шумом монотоне гитаре у позадини. Да се чути мало спорих деоница са примесама punkа и black ’n’ rollа, иако све песме, мање-више, личе једна на другу. Делује као да су све одрађене у једном цугу, те не бих могао да одвојим ни један фаворит.

Вокал је углавном константан scream појачан до максимума и некако се стапа у сву ту монотону атмосферу. Често се два вокала преклапају и тада се примећује разлика у стилу певања. Један вокал углавном наставља у scream фазону а други се распростире у разним другим тоновима. Када бубањ закуцава чује се неки слабашан пластични звук. О текстовима не могу ништа да кажем јер нису штампани у буклету. Можда је бенду live rital јача страна него студијски рад. Шта рећи на крају? Нисам против тога да буде објављено што више метал издања, али како све то испратити, поготово што се на Тhe New Era не може чути нешто ново.

Cavus је у свом граду Порву (како Википедија наводи, један од најстаријих у Финској) врло вероватно бенд за респектовање. Али, ако којим случајем нисте тврдокорни фан black metala који трага за егзотичним издањима, могуће је да ћете бити разочарани.