среда, 18. јул 2018.

Skjult - Progenies Ov Light

Пише: Милош Шебаљ

Метал бенд са Кубе, барем када сам ја у питању, већ неко време није изненађење. Са друге стране, изненађујуће је колико сам се већ навикао да бендови из те земље буду јако добри. Мало их има, али држе врло висок креативни ниво.

Skjult је прилично млад пројекат који се представља својим већ другим албумом током свог трогодишњег постојања. На моменте се и овде поставља питање односа квалитета и квантитета, међутим генерални утисак остаје позитиван. У питању је креативно чедо једног човека што покреће низ нових питања, али само преслушавање овог материјала отклања све дилеме.

Укратко говорећи, Skjult је блек метал бенд готово потпуно укорењен у другом таласу скандинавског огранка жанра. Пре свега, намећу се компарације са Immortal и Dark Funeral, најприметније у самом сировом приступу „задатку”, те умешном коришћењу гитарских деоница које креирају карактеристичну, хладну атмосферу каквом се мора одликовати албум овог жанра. Последња нумера на диску доноси Marduk конотацију, нарочито у сурово агресивном приступу композицији.

Агресије не недостаје ни у остатку албума што је, опет, сасвим очекивано од једног оваквог албума. Разноврсност ритмова који прате ово издање са лакоћом држе пажњу слушаоцу. У распону од класичних блек метал брзалица у нумери која отвара издање до спорих, атмосферичних песама каква је Glorious Night налази се мноштво разноликости у којима доминира изврстан бубњарски рад (живо одсвиран или компјутерски програмиран, јако је тешко утврдити). Управо та динамичност би могла бити елемент који ће овај бенд и ово издање прогурати даље од многих који су нешто слично покушали. Conspirator, како себе воли назвати идејни творац овог пројекта, показује велику дозу сигурности и када су вокални задаци у питању.

Немам прилику упознати се са текстуалном страном бенда, но према свему приказаном у насловима песама, ради се о очекиваној тематици за овакву музику, те стиховима посвећеним култу смрти, мржњи према организованој религији и томе сличним темама на какве су фанови већ одавно навикли.
Progenies Ov Light је и продукцијски решен на изврстан начин. У том погледу ме подсећа на последње радове већ поменутих Dark Funeral. Пре свега када је у питању чврстина звука. Чињеница је да су појединачно инструменти веома јасно наглашени, те их је лако разазнати. Са друге стране, целокупан звучни утисак је прекривен танким велом прљавштине што албуму доноси нову димензију агресивности која веома често недостаје издањима ове врсте.

Усудио бих се чак рећи да Skjult оваквим снимком може са лакоћом да стане раме уз раме са највећим именима жанра. Наравно, ни најмање им неће помоћи чињеница да долазе са Кубе, но и поред тога, андерграунд је одавно показао и доказао да не признаје границе, тако да је свашта могуће. Мишљења сам да је бенд већ овим албумом достигао креативну зрелост коју у предстојећим годинама треба само додатно учврстити и потврдити. Свакако се овде ради о једном од најбољих младих блек метал бендова који сваки озбиљан љубитељ жанра мора испратити.

4/5

субота, 07. јул 2018.

Blitzkrieg #9

Пише: Антонио Ј.

Dyecrest: Are You Not Entertained
Иако ће вас сам почетак прве нумере асоцирати на Soilwork, верујте да је то само кратког даха, пошто све остало подсећа на њихове земљаке Essence of Sorrow. Дакле, power/heavy комбинација: мелодична, полетна и заразна. Питка - да. Што не рећи и - „лимунадичаста”. Да ли је то лоше? Апсолутно не. Ово је један од оних албума које најзагриженији фанови могу слушати 24 часа дневно без икаквих проблама и да им притом ни то не буде доста. 5/5.

Foredoomed: Ordeal
Помало меланхолични melodeath који има доста melodoom уплива - тако фински, зар не? Колико год убрзали неке деонице, увек ће се чути тај северњачки шмек у духу бендова Immortal Souls, Noumena, Eternal Tears of Sorrow и сличних. Ако волите овакав звук, верујте да са овим албумом нећете погрешити. 5/5.

Imperial Domain: The Deluge
Сећам се да сам давно чуо са ове Швеђане и да ми није легло оно што сам тада имао прилике да чујем. Трећим албумом су успели да свој звук учине конкретнијим и препознатљивијим и тиме освоје моје симпатије. Далеко од тога да ћу The Deluge сврстати на листу најомиљенијих албума, али са претходна три наведена их стављам на врх овогодишњих melodeath издања, барем што се нордијске сцене тиче. 5/5.

Skyglow: Thousand Years of Terror
Progressive death metal двојац из Москве се потрудио да својим дебијем никога не остави равнодушним. Сем на култни Death, подестили су ме на моменте на Atheist, Cynic и Martyr. Сва набројана имена и више него довољно говоре шта можете да очекујете од овог изванредног издања. 5/5.