Blitzkrieg #13

Пише: Антонио Ј.

Blackstar Halo

The Siren (2019)

Какав албум! Фински melodic heavy metal бенд Blackstar Halo је на свом другом албуму (под овим именом - раније су се звали Downfall) радио неколико година и, на сву срећу, током тог периода је сваки секунд доведен под конац. Упливи екстремнијег метала им нису страни, док је SID(chip) електроника и више него обогатила звук, док су повременe sympho деонице исти упутпуниле. Морам бити искрен, те признати да сам The Siren са нестрпљењем ишчекивао (понајвише због Вилеа који је био певач и у Kill the Romance), али нисам веровао да ћу се оволико одушевити. Већ са првим синглом The Queen се дало очекивати да ово неће бити тек једно у низу издања која се свакодневно појављују. Пун звук, савршена продукција и топлина која избија из сваког тона су оно што се на свакој нумера може чути. Перфекција!

★★★★

Vehementor

Dungeons of Grotesque Symmetry (2019)

Деби албум македонског deathrash квартета ће усрећити све оне којима је овакав звук срцу драг. Скоро ме није неки албум овако подсетио на издања из раних деведесетих, а да се нисам (pardon my French) згрозио. Основа, те изистинска атмосфера старе школе, уклопљена са модерним идејама и изведбом и groovy рифовима су се показали као савршени састојци овог издања. Сваки neo(death)thrash бенд који покушава да направи нешто што би стајало раме уз раме са оним најбољим што је жанр нудио током осамдесетих би требало да обрне Dungeons of Grotesque Symmetry неколико и да притом ухвати солидан број белешки.

★★★★

Twisted Tales

Bringer of Woe (2019)

Куршумлијским трешерима је требало седам година да коначно објаве наследника убитачно доброг We Shall Be Heard. Иако сам генерално задовољан оним што су понудили, морам признати да се могло мало више порадити на продукцији која је умногоме сировија и примеренија бенду који тек почиње и који притом нема ни 5 посто искуства од Twisted Tales четворке. То се највише да приметити код вокала који звуче превише танко и непрепознатљиво у односу на првенац. Но, Bringer of Woe је дефинитивно добар албум, те љубитељима thrash metala има шта понудити.

★★★☆

Wildheart

No Love (2019)

Да пре неколико дана нисам гледао A Nightmare on Elm Street, претпостављам да ми No Love белгијског sweet rock/hair metal бенда Wildheart не би превише пријао. Ја једноставно никада нисам могао да смислим овај жанр јер ми је увек ми био одбојан због наперлитаности сваког члана из сваког бенда, као и због њањаве музике. Но, у односу на деби албум, наведени квартет је успео у томе да сними нешто што ми не би сметало после, рецимо, два пива и три вињака. Океј је албум, скроз catchy, али је неколико преслушавања било превише.

★☆☆☆

Mirror of Deception

The Estuary (2018)

Прошлогодишње издање немачких doom metal легенди Mirror of Deception је прави правцати скривени драгуљ жанра. Сетан, омамљујућ, меланхолично опијајућ. Тек што вас једна нумера пусти из свог загрљаја, наредна вас још више стегне и кроз који трен вас тишина натера да устанете из кревета и поново кликнете на play дугме. The Estuary траје тачно колико један школски час и, верујте ми, то није довољно времена да се у њему поштено ужива. Савршено издање!

★★★★

Ordinul Negru триптих

Пише: JZ Navoj.

Lifeless (2008)

Ово је соло албум кога музички и текстуално потписује Fulmineos. Атмосферични, мелодични, херметични black metal спорог темпа а богате зимске меланхолије. Ordinul Negru су ми и раније ушли у видокруг из два разлога: у питању је комшијска Румунија, плус назив бенда ме јако подсећа на култну Neguru Bunget. У питању је реиздање албума, а јако је незгодно радити рецензију сада, 11 година касније, њиховог четвртог по реду издања. Може се рећи да је аутор успешно пренео Lifeless(ness) – беживотност кроз коју нас води преко сат времена. Самоћа, ноћ, колиба у шуми или осећај да се налазите у колиби у шуми, туга и све упаковану у горе наведу меланхолију, са вокалом који запомаже у даљини. Да је албум нешто што ће да вас распамети - дефинитивно то није. Чињеница је да сада нико од нас више нема времена да заиста слуша музику с пажњом. Те 2008. је, знам, ово било бар за нијансу боље. 

☆☆☆☆

Nostalgia of the Fullmoon Nights (2011) 

Још једно реиздање и враћање у 2011. годину, када је Ordinul Negru још увек био one man band. Моћније издање од горе рецензираног и у музичком и у вокалном извођењу. Музика је бржа, живља, разноликија. Вокал се протеже у ширем распону black metala, а има и примеса чистог вокала у једној нумери. Зимска атмосфера још више обилује албумом у односу на Lifeless. Док вас албум води кроз носталгично путовање, не очекујте да ћете чути никакву новину коју већ нисте чули ако сте поштовалац овог жанра. Импонује да је све снимљено и продуцирано на бољем нивоу од претходног као и да је све за класу моћније урађено. Албум има пар лепих мелодичних деонице које смире ситуацију а онда улети вокал таман када треба. Nostalgia of the Fullmoon Nights је као и његов претходник прилично тежак у 2019. години, тако да није нешто на шта бих даље трошио своје време. Неспорно је да је ово један вредан бенд са доста издања и (претпостављам) базом тврдокорних фанова у својој земљи.

★☆☆☆

Faustian Nights (2018)

Осми студијски албум из друге (нове) ере Ordinul Negruа је објављен прошле године, а бенд више није соло пројекат већ се састоји од 4 индивидуе. То је сама по себи битна чињеница што то се и те како осећа у звуку. Као да то није исти бенд, али у позитивном смислу. Ако постоји нешто што се може назвати трећи талас black metala, ја бих ово сврстао у ту категорију. Делује као да је румунска четворка желела да уради нешто чиме ће померити мало правац и у чему се свакако успело. Музика је веома квалитетна и разнолика, снимљена и продуцирана на највишем нивоу. Није више толико херметична, тешка, једнобазна и монотона. Најзрелије издање бенда коме вреди дати шансу. Иако сам тврдокоран за неке зацртане шаблоне black metala, свидео ми се овај покушај да се буде оригиналан. Овај поджанр константно еволуира и путем њега се још много тога може рећи. Ако сте фан black metala обавезно преслушајте овај Faustian Nights. Издање је краће од горе наведених, лако се преслушава и довољно је другачује од гомиле сличних објављених дуги низ година уназад. 

★★★★