уторак, 17. јануар 2017.

Kombo #15

Posle devet godina diskografske pauze, švedski black/thrash bend "Raise Hell" nam je ponudio novi album pod nazivom "Written in Blood". Na svom prvom izdanju su imali stil sličan "Dissection-u", no već sa drugim su svom zvuku dodali dosta trešeraje, ali i nekog black 'n' roll-a, što je samo plus. Svako ko se deklariše kao trešer ne bi smeo da ignoriše ovakav biser od benda. Ono što oni pružaju je odlična audiofilska zabava, perfektno utrošeno vreme na slušanje melodičnih, a opet režećih rifova i melodija, pokoje (uslovno rečeno) laganije pesme i odlične ritam sekcije.
Vokal? Taman kakav treba da bude: ni previše blekerski opskuran, ni previše trešerski neartikulisan.

Portugalski bend "New Mecanica" je pretprošle godine objavio svoj drugi album pod nazivom "No Straight Line". Mišljenja sam da su oni jedan od najboljih alternativnih metal bendova, rame uz rame sa velikanima kao što su prekobarski "Drowning Pool" i "Soil". Momci kidaju, bukvalno. Prvi album "Love & Hate" je takođe bio odličan, ali ovaj novi... Brz, poletan, agresivan, melodičan, himničan - sve u jednom.
Dugo su bili tihi, sporadično najavljivaše da se nešto kuva, a onda se samo pojavio link za preslušavanje (na njihovom zvaničnom sajtu i na "Soundcloud-u"). Na "Tjubu" se nalazi oficijalni spot za pesmu "Beyond Lies", jednu od najboljih.

Banjalučki "Monument" je 2010. godine za "SMP music" objavio ubitačni mini album pod nazivom "Evolved Self Projection". Pet neverovatnih numera (šest, ako računamo i intro) od kojih se ne zna koja je bolja. Produkcija, iako kućna, na visokom nivou, odlične ideje, odlični rifovi, moderan pristup prilikom stvaranja kostura pesama, perfektni vokali - izdanje koje svojim kvalitetom udara šamar i mnogim afirmisanijim bendovima sa zapada. Nažalost, bend nije aktivan već neko vreme, što je prava šteta. Ovakav moderan death metal je pravi dašak osveženja od generičnih i repetativnih izdanja koja ne izlaze iz okvira žanra.

"Ebony Tears" je švedski melodeath bend i neaktivan je deceniju i po. Za pet godina postojanja, bend je objavio jedan demo i 3 albuma. "Tortura Insomiae", njihov prvi album (objavljen 1997.), je odličan predstavnik tog "geterburškog" zvuka (iako su oni iz Stokholma, ako to išta znači): brzi i gotovo "veseli" rifovi, solaže kao njihov produžetak, pomalo reske i prštave distorzije, "hrapav" (harsh) vokal, poneki growl. Bubnjevi potpuno "slobodni", ne prate puko ono što gitare diktiraju. Bas je za nijansu tiši nego što bi trebalo, ali je to nadoknađeno odličnim deonicama u kojima se izdvaja od ostatka muzike.

Veliki plus na albumu je dodatak violina koje su odlično začinile zvuk. Tu su i prelepi ženski vokali i to ne u soprano stilu, što je odličan izbor (isto kao i prateći muški). Sporadične akustične deonice se podrazumevaju. Produkcija je idealna - niti previše sirova, niti "nabudžena"