петак, 06. јануар 2017.

Kombo #13

"Hate Unbound" dolaze iz Detroita (SAD) i, po svojim rečima, sviraju death/thrash metal. Izostavili su da napomenu da u zvuku koji krasi njihov debi album, "Plague", ima podosta uticaja groove metala. Prva pesma me je pomalo smorila, jer je generična preko svake mere. Na svu sreću, naredna je bila mnogo bolja. Posle toga... Bend ima potencijala, ima ideja i što je najbitnije - ima talenta. Šteta je što sviraju ono što vole na pogrešan način: suviše se trude da zvuče kao bendovi koji su im uzori.
Zbog toga deonice iz jedne numere previše podsećaju na deonice iz druge: ritmički i po rifovima deluju samo vao varijacije iste ideje. Ipak, ne mogu reći da je album loš. Jeste on prosečan "ledolomac", ali nekoliko pesama odavde zaista vredi: "Cut", "Suffering", "Soiled" i "Puncture". Svidelo mi se i to što nekoliko rifova neverovatno podsećaju na one sa "The Sound of Perseverance" od "Death". Samo zbog toga će dobiti jednu ocenu više nego što bi trebalo: 7,5/10.

"Diktaattori" je debi album finskih trešera "Rajalla". Nekim idejnim rešenjima me podsećaju na svoje groove/thrash sunarodnike "Northern Discipline" i "Am I Blood", što je svakako plus. Nemam nikakvih prevelikih zamerki na ovo izdanje, sem što su uvodi u neke numere mogli biti malo bolji, originalniji i što u nekim deonicama ima previše onih dosadnih trešerskih "tapa-tapa-tapa" ritmova koje u stopu prati vokal iste dinamike. Sa sviračke i produkcijske strane je sve odrađeno maksimalno korektno. Što se kompozitorsko-idejnih rešenja tiče, mogli su malo manje da se drže "školskog recepta" i da se otisnu van granica žanra. Kao najzanimljivije pesme izdvajam "Diktaattori", "EVK", "Arpa", "Taaka" i "Risteyskotha". Na veresiju dajem jednu ocenu ocenu više: 8/10.

Nemački "Therein" deluju kao neka mešavina sačinjena od delova bendova "DevilDriver", "Heaven Shall Burn" i "Centinex" (barem iz prve polovine dvehiljaditih). Dakle, mešavina melodeath i thrash zvuka čine "Forsaken Ground" veoma pitkim albumom. Vokalna rešenja su odlično odabrana i u potpunom su skladu sa muzikom, što je veoma bitno za ovakav stilski miks. Volim kada čujem neki novi bend, o kome nemam nikakvog znanja, a koji uspe da me natera da ceo album iz prve preslušam od početka do kraja. Tako je i sa ovim izdanjem: neka loših pesama (pogotovo ne zamornih), energičnost izbija iz svakog tona, pa čak i onda kada su u pitanju manje dinamične deonice u pitanju. Favoriti su mi "I Can't Deny", "My Haven", "Blindfold" i "Insanity". Jedina veća zamerka se odnosi na sam početak polovine numera zbog kojih uvodni taktovi ostavljaju utisak da liče jedna na drugu. To se primeti ako želite da čujete neku određenu pesmu, ali ne znate kako se zove, pa puštate svaku dok je tražite. Sve u svemu, krajnja ocena je 8/10.

Album "World Without End", užičkih "Zer00ne" mi se na telefonu nalazi već gotovo pune dve godine, što je svakako jasan pokazatelj koliko je ova ekipa dobra. Njihovo viđenje metalcorea daje akcenat na onaj "metal" prefiks, dok neke gotovo pa prog deonice (ne, ne Malmsteenovske, već rifovsko-razlagajuće - za nas koji nismo muzičari je sve to prog, hehe) ih jasno distanciraju od gomile prosečnih (svetskih) korovskih bendova. Svaka numera bukvalno (što bi počivši Savo iz Kikinde rekao) "preljeva" od adrenalina. Ako vam je potreban prototip dobrog modern metal albuma (ovako bi trebalo "In Flames" sada da zvuče, bre), onda je to upravo ovaj. Kao najzanimljivije numere bih izdvojio: "Fake Prophet" (veoma upečatljiv intro), "Demonator", "Dystroian Mind", "Holocaust", "Hillside Strangler", "Through the Gates", i "Exile" (opako dobar instrumental). Ocena: 9,5/10.