недеља, 25. децембар 2016.

Decembarski kombo #1

"Mustan Kuun Lapset" su finski dark/black metal bend, a "Saatto" im je peti po redu album. Stilski me, barem na ovom izdanju, podsećaju na mešavinu "Vintersorga", ranog "Agathodaimona" i "Myrkgrava". Dakle, mešavina atmosferičnog black metala (kao osnove) sa melanholičnim melodijama, podosta klavijatura i deonica sa akustičnim gitarama koje su kao podrška onim distorziranim. Uglavnom dominiraju harsh/scream vokali, sa ponekim growlom, ali takođe ima i onih čistih. Album treba posmatrati kao jednu celinu (pošto nema nijedne numere koja se izdvaja) i tako ga treba "konzumirati".
Stoga je i više nego zaslužena ocena 9/10.

"Scarecrow" su 19. decembra ove godine digitalno objavili svoj četvrti album "Exterminators of the Year 4000". Ovaj horror-punk bend iz Finske odlikuju vesele melodijice koje se odlično uklapaju sa tom horor/Noć veštica tematikom. Letimičan pogled na nazive pesama je dovoljan da vas zaintrigira da čujete šta to ova ekipa ima da kaže. Ne znam sa kime bih ih uporedio, jer punk baš i nije moj fah. Ipak, apsolutno preporučujem ovo izdanje, nadasve lepo zamišljano, sa dobrom produkcijom, kvalitetnim i nezamornim pesmama koje su kao stvorene da budu deo soundtrack-a za neki horor film. 7/10.

Ni sam ne  znam koliko sam sličnih izdanja, kao što je mini album "Crank", preslušao prethodnih godina. Volim ja tu mešavinu "običnog" i hard roka, volim i kada se ide na to da zvuk bude siroviji, da sve liči na demo - da se napravi neki garažni efekat. No, da bi to sve funkcionisalo kako treba, onda bi svaki instrument trebalo da pršti i da sve puca od energije. Ovde toga, nažalost, nema. "Damage Limit" su i pored dobre zamisli podbacili u realizaciji, što je prava šteta. Pesme imaju podosta neiskorišćenog potencijala, pojačanog onim "catchy" efektom, ali loše upakovanog zahvaljujući anemičnoj produkciji. Dok ponovo ne snime pesme kako liči, ostaje ocena 5/10.

"My Funeral" je ove godine objavio svoje osmo po redu izdanje, "Harder Than This Life". Iako se vode kao thrash/death bend, mogu reći da thrash deo svakako mnogo više preovladava u njihovoj muzici. Ono što oni sviraju mi (i pored neospornog kvaliteta) nije baš leglo, te nisam uspeo da se navučem na njih. Međutim, ovaj mini album je već druga priča - svideo mi se u potpunosti. Pretpostavljam zato što u njemu ima dosta te furiozne, motorhedično-pankerske energije koje čine da vas prve tri numere prosto nose. Četvrta i peta su sporije, donekle opuštajuće, ali daleko od toga da su manje kvalitetne od prethodnih. 9/10.