недеља, 27. новембар 2016.

Novembarski kombo #2

"As the World Collapses" je švedskom bendu "Zephyra" drugi po redu album. Ovaj melogroove/metalcore sastav zvuči veoma zanimljivo, za šta je zaslužna odlična produkcija, dobre ideje iza pesama i opako dobar glas njihove vokalistkinje koja prosto rastura bilo da se radi o čistim ili harsh/growl deonicama. Jedini minus je taj što su sve pesme nekako na isti kalup što se osnove tiče, te je početak jedne veoma sličan početku druge.
Ipak, zahvaljujući tome što su dodali malo elektro efekata (poneki sempl i gotovo pa technodance klavijature), ova se falinka potisnula u drugi plan. 7/10!

"Herem" su finski doom metal bend čija je muzika teška kao zemlja, depresivna i turobna. Zamislite malj koji udara sporo, ali silovito, u pravilnim razmacima. Zamislite da je to udaranje jedina stvar koju čujete i da traje čitavu večnost. E, pa upravo tako zvuči "III", njihov ovogodišnji album. Ovakav doom volim da čujem, sa dugim pesmama, sporog tempa, gde svaki instrumental dolazi do izražaja i gde vokalne deonice njihove pevačice deluju kao kao avet koja prožima sve. Napomenuo bih da je ovde ritam sekcija daleko od monotone i da samoj atmosferi daje još jeziviji efekat. Posebno su me oduševile solaže koje bi se bez problema dobro uklopile i uz neki prog-rock bend. 10/10!

Novosadski hardcore derani "Kolaps" su ove godine objavili treći po redu album, naslovljen "Neka gori". Ova energična četvorka je ponovo na visini zadatka, što znači da su uspeli da naprave izdanje uz čije će tonove glavom klimati i pankeri i metalci i korovci. Nema tu mnogo filozofiranja, već samo podosta dobrog prašenja, pojačanog odličnim tekstovima i vokalom koji podiže atmosferu na jedan navijački nivo: veoma je lako zamisliti masu ljudi koja u ritmu skače i peva stihove iz refrena. Ovakve bendove volim zato što ne komplikuju stvari previše, rade ono što vole upravo onako kako i treba da se radi: iz srca. Malo manje od pola sata odlične korovštine im donosi 8,5/10.

Ne znam šta se dešava sa beogradskim bendom "Fonic", da li su trenutno aktivni ili ne, ali bi mi stvarno bilo žao da ne nastave sa radom. Njihov debi album "Urbana legenda" je sjajan primer kako bi američka škola alternativnog roka (koji koketira sa alternativnim i NU metalom) trebalo da zvuči. Dakle: dobri, tvrdi rifovi, aktivna ritam sekcija, produkcija ispolirana taman toliko da ne ubije instrumente i vokal specifične boje koji kao da je stvoren baš za muziku koju čujete iz zvučnika. I, naravno - odlične pesme. Ovo je "čista komercijala": kvalitetna, iskrena i zarazna. Mejnstrim u svom najboljem obliku, druga strana novčića na kome je sa druge strane njegov andergraund pandan, kako to i treba da bude. 8/10.

Riječki pagan/folk/black metal bend "Voloh" me je svojim prvim albumom "Gromovi nad Trebišćem" prosto oduševio - vratio me je u vreme kada sam otkrivao upravo ovakav zvuk. Baš ovakva muzika, ovakvo muziciranje, ideje, vokal - baš sve. Ovo izdanje je dnevna doza za svakoga ko je zagrejan za slovenski paganizam i mitologiju. Tekstovi na hrvatskom su ovde veliki, veliki plus, jer je sasvim logično dičiti se svojim korenima na jeziku koji je lako razumljiv velikom broju ljudi na prostoru bivše Jugoslavije. Jedini minus na albumu je njegovo trajanje od samo 27 minuta. Taman se slušalac zagreje i onda završetak dođe kao hladan tuš. Samo zbog toga je krajnja ocena 8/10.