уторак, 27. септембар 2016.

Septembarski kombo #2


Finska izdavačka kuća "Inverse Records" mi je poslala nekoliko digitalnih izdanja, te je red da taj gest ispoštujem i napišem po koji red o njima. Ponešto mi se svidelo, ponešto baš i ne, ali uvek prija da se čuje nešto novo.

"Planet Alcatraz" je treći po redu album trešera "Bloodride". Iskren da budem, i nisam nešto oduševljen onim što sam čuo. Nailazio sam na gomile i gomile sličnih izdanja i nijedno od njih nije ostavilo neki poseban utisak na mene. Tipični revival trešeraj. Ruku na srce, produkcija je dobra, po koji catchy rif se tu nađe, solažica takođe. Članovi ovog finskog benda su se potrudili da odrade ono što vole i u tome su apsolutno uspeli. Jedino, eto, što će najtvrdokorniji fanovi ovog zvuka imati još jedan album za preslušavanje uz dosta piva, te barem u mislima proživljavati "zlatne osamdesete".

Treći album su objavili i "Dead End Finland", pod nazivom "Slaves to the Greed". Imao sam prilike da ranije slušam ovaj moderni melodeath bend, tako da sam znao šta me očekuje. Malo su promenili stil, više je simfoničniji, sa podosta semplova, ali ne toliko da ubije srž muzike. No, i dalje nisu moj izbor za zauzimanje prostora na memorijskoj kartici u mobilnom telefonu. Nisu oni loš bend, daleko od toga, samo što mi nikada zaista nije legao njihov zvuk - prva dva albuma su bila donekle generična, sa već viđenim "foricama". Ovaj poslednji je lep korak unapred - trebalo je ranije da krenu ovim smerom.

Videvši ime ovog benda, očekivao sam sve samo ne skoro pa stoner rock. "Zombie Rodeo" su veoma simpatičan bendić koji lako ulazi u uho, jedan od onih koji odlično ležu uz finu kućnu atmosferu, sa dragom osobom i bocom vina. Ali, ako ste zavaljeni u omiljenoj fotelji, alijenisani od celog sveta, onda će čaša sa žestinom biti odličan dodatak vašoj "terapiji". "Cult Ledaer" im je ovim Fincima treće po redu izdanje i ne mogu mu naći bilo kakve zamerke. Nije tu produkcija na prvom mestu, već atmosfera koju nosi, ceo taj stonerski, fuzzy trip. Opuštajuće, ali ne toliko da vas umrtvi - prava hrana za dušu.

Na samom kraju ću pisati o islandskim death metalcima "Narthraal" koji su mi se i najviše svideli. "Chainsaw Killing Spree" je njihov drugi po redu mini album (sa samo dve pesme), sa ne baš sjajnom produkcijom, ali sa odličnom atmosferom. Slušajući ove pesme, imam osećaj kao da su snimljene sredinom devedesetih i potom čuvane u nekoj fijoci, čekajući neka bolja (finansijska) vremena za objavljivanje. Osetan je uticaj i hard rock-a na kreatore muzike, što je samo još jedan plus. Definitivno preporučujem da se domognete ovog kratkog, ali veoma dobrog izdanja.

Nisam časio časa, već sam prošpartao po nekim sajtovima, te tako došao do prvog izdanja ovog benda, pod nazivom "Blood Citadel". Produkcija je (u suštini) bolja, daleko od perfektne, ali odlično izbalansirana sa energijom i duhom koje nosi. Ono što ćete imati prilike da čujete je zvuk onog najboljeg iz skandinavske death metal škole sa kraja jednog i početka drugog veka. Zanimljivo štivo koje ima par falinki u nekim trenucima, ali daleko od toga da će vas smoriti i naterati da isključite muziku. Na njihovoj "Bandcamp" stranici možete preslušati oba izdanja.