понедељак, 29. август 2016.

Ablaze My Sorrow: Black

"Ablaze My Sorrow" nisu bili te sreće da se probiju u prvu ligu melodic death metala, iako im je tu bilo mesto. Jesu, doduše, ostvarili kultni status među poštovaocima ovog zvuka, te su se našli rame uz rame sa "Gates of Ishtar", "A Canorous Quintet", "Eucharist", "Sacrilege", "Decameron" ali, kao što sam već napisao, ništa više od toga. Od 1994. godine, pa sve do 2006. su objavili 3 demoa i 3 albuma. Tokom sedmogodišnje pauze je objavljen još samo jedan EP sa dve pesme ("The Suicide Note" - 2009.), što je samo pojačalo nade fanova da će se u bliskoj budućnosti pojaviti barem još jedno izdanje. I, to se i dogodilo...


"Black", naslednik opako dobrog albuma "Anger, Hate and Fury", na koji se čekalo punih 14 godina. Da li je vredelo? O, da - itekako! Ljudi nisu ni za pedalj odstupili od svog karakterističnog zvuka, te deluje kao da je vreme stalo za njih. Ovo nije moderni melodeath, ali nije ni omaž zvuku devedesetih - ovo je jednostavno "Ablaze My Sorrow" u svom najboljem obliku. Zaboravite moderne tendencije koje prate ovaj žanr koji danas otvoreno koketira kako sa najkomercijalnijim metalcore-om, tako i sa gothic pop-om, pošto ovde toga nema ni u najmanjim naznakama. No, nemojte očekivati neko blasfemično, blekersko crnilo (ako vas naziv albuma i njegov omot na to asociraju), već jedno nenametljivo izdanje koje prvim taktovima kupuje slušaoca i sa zaraznim deonicama i rifovima koji su oduvek krasili ovaj bend. 

Meni je teško da nađem bilo kakvu manu ovom izdanju, ne samo zato što mi je ovaj bend jedan od najdražih, već zato što volim taj "tužno-veseli" ritam gitara koji vas u jednom trenutku diže, a u drugom baca na tlo svom snagom. "Prljava" produkcija daje taj "oldschool" dojam, taman toliko da osetitu svu silinu rifova, dopunjenu reskim "harsh" i povremenenim čistim vokalima. Malo klavijatura tu i tamo, malo nedistorziranih sekvenci, instrumentalčić i još deset pesama ujednačenog kvaliteta - više nego dovoljno za jedno, slobodno mogu napisati, perfektno izdanje. Što se mene tiče, ocena je 10/10.