четвртак, 31. март 2016.

Martovski kombo #3

Poslednji dan marta 2016. donosi treći po redu "martovski kombo" recenzija. Opet je akcenat na melodeath-u, nordijskom pre svega.

Italijanski bend "Disarmonia Mundi" je objavio svoj peti po redu album pod nazivom "Cold Inferno". Naravno, glavni (gostujući) vokal je ponovo Björn "Speed" Streed iz švedskog "Soilwork-a". Album je... korektan. Ne nudi ama baš ništa novo, niti nešto što do sada nismo čuli. Naravno, ima svojih momenata, ima dosta dinamičnih delova. Jedino što pomalo nervira je to što bend sve više liči na saborce svog vokaliste. Kako koji minut prolazi, sve više jača osećaj da slušate neku vrstu omaža modernom skandinavskom zvuku, a ne bend koji je objavio "Isolation Game", album koji loše numere nema.
"Borknagar" nije razočarao. Mada, legende iz Bergena to i ne bi mogle. Kada u svom sastavu imate tako jaka imena (i ako dodate sve one legende koje su ranije bile deo te ekipe), onda bi morali svojski da se potrudite da nešto zeznete. Elem, sve manje je black metala tu, a sve više ekstremne (vikinške) progresive. Ruku na srce, koreni su tu, ne može se preko njih i to je samo plus - kada se zvuk razvija sve više, ali da se opet da razaznati kako je sve počelo. Da bi shvatili koliko je album dobar, morate ga sami preslušati, posvetiti mu se u potpunosti. "Winter Thrice" je već sada jedan od najboljih albuma 2016. godine.
"Suotana" je melodeath bend iz Finske i na svom prvom albumu ("Frostrealm") predstavljaju zvuk sličan svojim zemljacima "Immortal Souls". Ne dajte se zavarati - to što podsećaju na njih nikako ne znači da ih kopiraju, da su njihovi klonovi. Itekako imaju šta da ponude, bez zadrške i bez preteranog "filozofiranja". Hoćete brz, poletan, nadasve dinamičan album sa klavijaturama koji na trenutke zaliči na "Children of Bodom" iz svojih starih dana, a opet je unikatan? Onda samo kliknite na link ka njihovoj "Bandcamp" stranici, otvorite pivce, zavalite se u fotelju i uživajte.

"The Crown", nekada poznat i pod nazivom "Crown of Thorns" je početkom prošle godine objavio album pod nazivom "Death Is Not Dead". Neki kritikuju zvuk i samo izdanje generalno, no ja mu ne mogu naći mane. Dobro, jedino što mi je malo zasmetalo je to što na momente deluje usiljeno, kao da je objavljen čisto da bi postojao kontinuitet izdavanja albuma. To je rak rana mnogih bendova danas, ali to je jedan od načina da se o njima govori i piše. Najbitnije od svega je da se nećete smoriti slušajući ga i da ćete u njemu pronaći sve ono što krasi zvuk ovog kultnog benda.

Ako vam je nedostajalo vikinških priča, "Amon Amarth" će se potruditi da dobijete svoju novu dozu, hteli vi to ili ne. Desti im je album po redu, a sa barem poslednjih pet guraju isti recept iznova i iznova. Najzanimljivije je to što znaju kako to da rade i da ne budu dosadni (barem ne meni). Da, svestan sam da sam već čuo slične pesme, slične rifove, aranžmane, ali opet nisu baš isti - ima nečega kod njih zaraznog, opijajućeg. Ljudi jednostavno imaju svoj stil, imaju veoma jasnu ideju šta i kako žele da rade i to umeju da predstave na najbolji mogući način. "Jomsviking" je jedan od onih albuma za koje nećete pogrešiti ako ih pustite kada ne znate šta da slušate.