субота, 19. март 2016.

Martovski kombo #2

Za današnji post sam odabrao žanrovski raznolikije bendove, te se nadam da će vas njihov kratki prikaz zainteresovati da ih preslušate ako već do sada niste.

"Drowning Pool" su objavili svoj šesti po redu album pod nazivom "Hellelujah", album koji jednostavno razbija. Nema ni jedne jedine loše pesme, svaka od njih prosto nosi slušaoca. Mnogi ih stavljaju u NU metal koš, što je van svake pameti, pošto im je muzika oslobođena stega koje NU nosi. Poletnost melodija, kombinovanih sa reskim rifovima je karakteristika alternativnog roka koji u sebi ima dosta elemenata klasičnog metala. Možda će "Bodies" ostati najprepoznatljivija pesma ovog benda za vjek vjekova, ali to ne znači da ovi momci ne umeju da snime odličan album.


Holandski "Bodyfarm" je bend koji melje sve pred sobom. Ako volite holandsku death metal školu, onda nema ni najmanje šanse da vam se ovaj bend ne svidi. Pogotovo nema šanse da vam se ne svidi bend koji je svakim sledećim izdanjem sve bolji i bolji. "Battle Breed" iz 2015. je jedan od onih albuma koji će se za desetak godina smatrati kultnim. od druge pesme, pa sve do poslednje svaka nota deluje kao deo rafalne paljbe, dok je prva numera (intro) tu samo da vam da (lažnu) nadu da ćete se nakako izvući iz vrtloga koji sve pred sobom nosi.


Ovako bi "In Flames" trebalo da zvuče danas, kad su već zatvorili svoje melodeath poglavlje. Štošta bi Šveđani trebalo da nauče od "The Colony", veselih Škota, koji su svojim trećim izdanjem, nazvanim "Time of Wolves" širokim masama prezentovali jedan od najboljih prošlogodišnjih alternative metal albuma. Generalno je odličan kao celina, uravnotežen, bez previše oscilacija u samoj strukturi kompozicija, sa par pesama koje su dušu dale da budu pravi radijski hitovi i to ne oni slatkasti "MTV" hitovi za instant konzumente, već upravo oni koji vas teraju da pojačate zvuk. Nema mane ni na tren.

"The Man-Eating Tree" mi nisu baš legli sa svoja prva dva albuma. Svidela mi se muzika, kao i vokal, ali mi u istoj kombinaciji nisu baš bili previše interesantni, sem par pesama ukupno. No, onda su promenili pevača, ubacili growl vokale, pojačali tempo, nagruvali distorzije i sa "In the Absence of Light" albumom me prosto šlogirali. Ako volite silinu, melodiju, growl vokale, moderan, a opet ne prežvakan zvuk, gotik metal sa klavijaturama koji ne deluje anemično i bezidejno, onda mogu samo da vam postavim jedno pitanje: "Jeste li nabavili ovaj album i zašto ne?"


"Nightmares in the Waking State, Pt. 1" ima perfektnu produkciju, ima oštrinu, ima Kristijana Alvestama, ima dobre simfonične delove, oštre rifove, gomilu melodija i harmonija koje su zaštitni znak benda "Solution .45". Ali, ovaj album poseduje i sve ono što "krasi" gomilu novih izdanja - "već-viđenost", repetativnost, reciklažu sopstvenih starih ideja. Na to sve dodajte i dodatne, nepotrebne minute u najvećem broju pesama i eto vam ključa za relativno traljavi  (ne)uspeh. Kritike ovog albuma su podeljene: nekima se sviđa, nekima ama baš nikako. Jednostavno, previsoka je lestvica postavljena sa "For Aeons Past" i to je to.